Čuvari uspomene na Andrića

Kada je otišao u večnost, za njim su u stan na današnjem Andrićevom vencu ostale brojne knjige, spisi, beleške, dragocene slike, znamenja koja sećaju na Nobelovu nagaradu. Sve to sačekalo je znatiželjnike koji su godinu dana posle njegove smrti, 10. oktobra 1976. godine, tačno na dan njegovog rođenja, mogli da zavire u tad po prvi put otvoren Spomen muzej Ive Andrića, koji se sastoji iz dva dela.

„Jedan deo je autentičan prostor salona, radne sobe, deo hola i njegove biblioteke, koji je sačuvan onakvim kakvog ga poslednji Andrićevi dani pamte. Dugi deo je prostor u kojem se nalazi muzejska postavka koja priča priču o Andrićevom životu, naravno uključujući i zlatne dane Nobelove nagrade“, objašnjava Tatjana Korićanac iz Spomen muzeja. „Naravno, legat je mnogo obimniji, pa koristimo brojne prilike da organizujemo različite izložbe kad za to ima prilika.“

S jeseni je muzej najživlji, kada dolaze deca iz škola sa svih krajeva Srbije. Leti je pak situacija nešto mirnija, ali samo kada su u pitanju „domaći posetioci“. „Gotovo celo leto imalo smo samo strance za posetioce. Njih uglavnom zanima odnos Andrić – Bosna - Višegrad, zanima ih kako mi danas vidimo Andrića, kako tumačimo njegovu pripadnost i slično. Jer, oni veći imaju neko elemenatrno predzanje o njemu. A ima i onih koji nikada nisu čuli za njega, spazili su muzej na mapi grada i došli. Za njih upravo ovde počinje cela priča o našem Nobelovcu“, kazuje Korićanac.

Ono čemu muzej teži, prema njenim rečima, jeste da izađe iz okvira glavnog grada i predstavi Andrića što široj publici. Aktuelna izložba „Ivo Andrić - pisac i/ili diplomata” obišla je brojne zemlje, ali i gradove širom Srbije. Postoji i pokretna izložba o Andriću, koja će osim u školama, uskoro gostovati i u domovima kulture i bibliotekama. „To nije ništa glamurozno, ali je korisno da Beograd izađe iz svog miljea, da to što ima ponudi i manjim mestima.“

S druge strane, Andrić je kao diplomata ostavio traga u brojnim zemljama, u kojima i danas ne jenjava interesovanje za njim. „Andrić je neko ko svuda podiže nivo kulturne ponude. Često se desi da je dijaspora skrajnuta i da ponuđena kulturna dešavanja ne doprinose lepom predstavljanju naše zemlje. Ivo Andrić, u bilo kom obliku, da li kroz izložbu ili neke druge aktivnosti, tema jekoja otvara sva vrata,“ zaključuje Korićanac.

Zadužbina Ive Andrića

Zadužbina Ive Andriæa

Dan pre prve godišnjice njegove smrti svoje prvi zasedanje imao je Upravni odbor Zadužbine Ive Andrića. Osnovana njegovom testamentarnom voljom, Zadužbina ima nekoliko aktivnosti kojima čuva Andrićev ugled.

„Po njegovoj volji Zadužbina dodeljuje Andrićevu nagradu. U početku se ona dodeljivala za najbolju kratku priču na godišnjem nivou, a kasnije smo proširili mogućnost na zbirku priča pa čak i ciklus. Ove godine nezavisni žiri odlučio je da nagrada ne bude dodeljena, kako bi se održao kvalitet, i kako bi se u ovoj jubilarnoj godini skrenula pažnja na važnost priča i pripovedanja“, rekao je za B92 Dragan Dragojlović, upravnik Zadužbine.

Ove godine po prvi put je kompletirana bibliografija dela Ive Andrića, koju je finansirala Zadužbina, a izradi se pristupilo u saradnju sa Maticom Srpskom iz Novog Sada. „Osim toga, objavljujemo i časopis 'Sveske' koji je jedini časopis u svetu posvećen jednom Nobelovcu u potpunosti. Naš sajt na engleskom i srpskom jeziku godišnje zabeleži između deset i petnaest hiljada poseta, što govori o interesovanju za Andrića u celom svetu. I, što je možda najvažnije, mi imamo jedini polažemo autorska prava na Andrićeva dela.“

Zadužbina Ive Andriæa

Poštovanje autorskih prava često je bio predmet sukoba, jer nisu bili retki pokušaji da se Andrićeva dela štampaju bez dozvole. Poslednji u nizu bio je pokušaj da se Andrićeva dela štampaju u okviru edicije „Hrvatski pisci u Bosni i Hercegovini“, za šta Zadužbina nije dala dozvolu.

„Mi smatramo da pisac pripada onoj književnosti čijim se jezikom služio. Tako i Andrić pripada srpskoj književnosti, a i sam se pisac izjašnjavao u svojim dokumentima da je pripadnik srpske nacionalnosti. S toga smo Matici Hrvatske u BiH poručili da nije problem štampati Andrića u drugim edicijama, ali u toj jeste, jer negira piščevu nacionalnost. Ovo jesu osetljiva pitanja, ali mi samo štitimo ono što nam je pisac ostavio.“

I Spomen Muzej i Zadužbina Ive Andrića priključili su se proslavljanju Godine jubileja našeg nobelovca, koja će trajati do oktobra naredne godine. Brojnim akcijama, izložbama, manifestacijama, i pre svega knjigama, ove institucije obeležiće pola veka od dobijanja Nobelove nagrade, vek od objavljivanja prva Andrićeve pesme u „Bosanskoj vili“ i sto dvadeset godina od rođenja za sada jedinog pisca sa Nobelovom nagradom sa ovih prostora.