Katancem do prestonice kulture

Slučaj broj 1 – Kako je propao rokenrol

„... Budući da se radi ne o nekom običnom ugostiteljskom lokalu, već o mestu od izuzetnog značaja za modernu kulturu Beograda... Akademija mora nastaviti da postoji, da bismo imali pozornicu na kojoj se formira kulturna scena grada.”

Navedeni redovi našli su se u pismu koje je preduzeće “Sens Art” u ime kluba Akademija početkom aprila poslalo na pedeset adresa, nadajući se pomoći u rešavanju slučaja koji je uzdrmao kulturnu scenu Beograda.

Problemi oko vlasništva prostora, u kojem se nalazi jedan od nekada najznačajnijih underground klubova Evrope, neplaćanje računa i sudski proces doveli su Akademiju pred zatvaranje, o čemu je sajt B92 već izveštavao. Potpisivanje peticije i podrška javnih ličnosti odložili su postavljanje katanca do daljenjeg, čak i nakon dolaska sudskog izvršitelja.

„Ja prvi znam koliko ovo nije dobro funkcionisalo. Već posle šest meseci hteo sam da raskinem ugovor, ali ovo nije sasvim običan klub, i nisam mogao tek tako da dignem ruke od svega, jer sam i ja nekada kao student dolazio u Akademiju, i znam koliko je važno da ona postoji”, smatra Željko Božić, direktor preduzeća “Sens Art”, koje poslednjih godina upravlja Akademijom.

Iz Fakulteta likovnih umetnosti, koji je zakupac prostora u kojem je Akademija, i u čiju korist je sud doneo odluku da se klub iseli, ne želi da komentariše celu hajku koja traje već nekoliko meseci. Vršilac dužnosti dekana FLU, Zoran Graovac, smatra da nikakav komentar nakon donošenja sudske presude nije potreban.

Interesantno je i to da Akademija nije dobila podršku studenata FLU. Kako nezvanično saznajemo, oni nisu zadovoljni saradnjom koju imaju sa Akademijom. Naime, prema potpisanom ugovoru sa FLU, klub osim plaćanja zakupa treba da uplaćuje određenu novčanu svotu fakultetu, čime bi podržao studentske aktivnosti, studijska putovanja i druge projekte.

„Klub je u zgradi fakulteta osnovan sa namerom da podržava studente. I to je nekada zaista odlično funkcionisalo, na obostranu radost. Danas je ta pomoć svedena na minimum. Svesni smo svih zakonskih okolnosti, i nije tačno da u potpunosti podržavamo rukovodstvo tog kluba, jer oni odavno ne rade u korist studenata, pa stoga ne bi trebalo da imaju ni povlašćen status“, rečeno nam je iz Saveza studenata FLU.

U Akademiji sada čekaju potez institucija kulture i gradskih zvaničnika, nadajući se da sudski izvršitelj neće još neko vreme posetiti kultuni klub u Rajićevoj. Ili bar ono što je od njega ostalo.

Slučaj broj 2 – Za kim zvona zvone

Bilo je potrebno više od dvesta pedeset dana štrajka da bi država raskinula ugovor o privatizaciji Prosvete. Ipak, katanac koji je sve to vreme visio na vratima knjižare „Geca Kon“ nije sprečio kupca, kompaniju „Medija II“, da rasproda veći deo Prosvetinih zdanja, time prekrši odredbe ugovora i ošteti ovu instituciju kulture.

„Najveći problem je bio taj što je Prosveta prodata kupcu koji nema para, i to je bilo evidentno. Mi smo više puta upozoravali Agenciju za provatizaciju na to. Čak i ugovorom koji je sklopljen, kupac je dobio više povlastica nego što je to bilo predviđeno nacrtom ugovora”, kazala je Ljubica Muhić, predsednica Udruženih malih akcionara Prosvete i članica Štrajkačkog odbora.

„On je počeo da prodaje našu imovinu kako bi plaćao svoje dugove, i na naš račun dobijao kredite i pre nego je ispunio sve odredbe ugovora. Da je ugovor raskinut odmah kada je vanredna kontrola uvidela nepravilnosti, Prosveta bi još uvek stajala na nogama”, smatra Muhićeva.

Nemoćni da promene situaciju, zaposleni u Prosveti su 21. januara prošle godine stupili u štrajk. Za to vreme peticiju kao znak podrške knjižari „Geca Kon“ potpisalo je više od dvadeset pet hiljada građana. Ministarstvo kulture pokušalo je da zaštiti ovu knjižaru, čija je tradicija duža od jednog veka, dodelivši joj status spomenika kulture.

„U toku tendera za privatizaciju "Prosvete" , zbog mogućnosti da prostoru u Knez Mihailovoj ulici u kojoj se nalazi knjizara 'Geca Kon' bude promenjena namena, pokrenuta je inicijativa da se objekat utvrdi za spomenik kulture i sprovedena je zakonom predviđena procedura“, kazala je za naš sajt Dušica Živković, pomoćnica ministra kulture za zaštitu kulturnog nasleđa.

„Merama zaštite, koje su sastavni deo odluke o utvrđivanju za spomenik kulture, propisano je zadržavanje autentične namene lokala u prizemlju, očuvanje enterijera i memorijalno mesto sa akcentom na ličnost i delo Kona”, dodaje ona.

Šestog aprila je, na inicijativu Univerzitetske biblioteka iz Lajpciga vraćeno Narodnoj biblioteci Srbije oko osamstotina knjiga čuvene izdavačke kuće 'Geca Kon'. Osim knjiga, u Prosveti ovih dana očekuju još jednog gosta. Agencija za privatizaciju će uskoro poslati novog zastupnika, kako bi se ponovo pokrenuo postupak privatizacije.

„Prosveta nema vremena da čeka, ovaj problem mora da se rešava. Činjenica je da ovde ima viška zaposlenih, i mi smo toga svesni”, tvrdi Muhić. „Ali, mi nećemo odustati od toga da tražimo nadokandu štete i fer privatizaciju. Da li je moguće da država toliko bude slepa?”

Slučaj broj 3 – Lesi se (ne)vraća kući

Dom omladine je, nakon tri faze i nekoliko godina renoviranja, ponovo počeo sa radom krajem februara ove godine. Bogatim program brzo se vratio u formu, ali je njegovo aktiviranje vratilo na dnevni red i problem knjižare Beopolis, jedne od retkih, kultnih beogradskih knjižara.

Pre više od godinu dana, sudbina ove knjižare dovedena je u pitanje kada je renoviranje DOB-a zahtevalo da se knjižara izmesti iz njegovih prostorija, ili zatvori. Pomoći od gradskih ustanova nije bilo, potpisi koji su se nizali na peticiji nisu mogli ništa kokretno da promene, sve dok u pomoć nije priskočio Eurocentar, gde se knjižara i sada nalazi. A da li će se, nakon otvaranja DOBa-a knjižara vratiti u svoj nekadašnji prostor na koji su Beograđani navikli?

„Beopolis u onom obliku u kojem je bio pre renoviranja neće više postojati. Mislim da ćemo u DOB-u imati neki izložbeni pult ili policu, gde bi izlagali knjige koje mi imamo u knjižari koje bi pratile programe koji se dešavaju u DOB-u“, kaže Aleksandar Nikolić, direktor knjižare Beopolis.

Ono što je Beopolisu išlo na ruku, jeste status koji je imao u DOB-u. „Naša pozicija tada je bila dobra jer zakup prostora nismo plaćali po ekonomskoj ceni, zbog dogovora sa DOB-om. Tako sam mogao na udarnom mestu da stavim stvari koje se manje prodaju, a komercijalu da stavim negde iza, pa ako je neko traži, imaću i to“, objašnjava Nikolić, dodajući da je se na sve načine trude da i sada održe taj princip rada.

„Grad i gradske opštine imaju neke prostore u svom vlasništvu koji mogu da se daju po povoljnijoj ceni u zakup za institucije kulture. To bi bila najveća pomoć bilo kome od nas koji kuburi sa mogućnostima da plati prostor“, smatra on. „Međutim, ni u našem, ni u brojnim slučajevima, nadležne ustanove ne žele da se upliću u to.“

Iz Gradskog sekretarijata za kulturu saopštavaju da većina sličnih problema nije u njihovoj nadležnosti, pa ne mogu mnogo učiniti po tom pitanju.

„Svaka od tih priča ima svoju istoriju koja je uglavnom opterećena imovinsko pravnim odnosima i neumesno bi bilo da komenarišemo to i ulazimo u sukob“, kazala je gradska sekretarka Ivana Avžner.

„Mi zaista podržavamo svaku kulturnu aktivnost i sadržaj koji doprinosi zadovoljavanju kulturnog apetita, ali u nekim stvarima smo zaista nemoći“, smatra ona.

Ali ovo je samo nekoliko, „sitnih“ ali nikako beznačajnih ugroženih vrsta, čiji je opstanak na kulturnoj mapi Beograda doveden u pitanje. Slučajevi zatvorenih muzeja ili bioskopa koje je progutao sopstveni mrak samo su deo kulturne ponude Beograda koji bi morali biti rešeni, bez obzira na kadidaturu za prestonicu kulture.