Vodič za prvu pomoć

Ishrana i hidratacija

U letnjim periodima, naročito ako provodite dosta vremena na otvorenom i na suncu, neophodno je dosta sna, uzimanje tečnosti – hidratacija i izbegavanje proizvoda kao što su kafa, čokolada, preslana i prezačinjena hrana, jer oni organizmu mogu da oduzmu dosta vode i samim tim potpomognu proces dehidratacije.

Pre nego što se upustite u letnju avanturu zvanu Exit dajte potporu svom organizmu odgovarajućom ishranom. Preporučuju se redovni obroci kako biste sačuvali snagu, održali dobru koncentraciju i okrepili organizam.

Ukoliko je to nemoguće bar se potrudite da ishrana bude bogata natrijumom, kalijumom i kalcijumom. Proizvodi koji vašem telu obezbeđuju ove elemente su: supe, čips, kikiriki, sok od paradajza, banane, orašasti plodovi (orasi, lešnici, bademi) i mlečni proizvodi. Meso bi trebalo da bude dobro termički obrađeno ili pripremljeno na grilu.

Ukoliko planirate da dugo ostanete u gužvi, pripremite na vreme kesicu čipsa, neki slatkiš i flašicu vode sa visokom koncentracijom minerala koja bi trebalo da bude negazirana i umereno hladna.

Tokom visokih temperatura izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti, jer organizmu tada najviše prija i pomaže pijaća voda. Kod visokih temperatura odrasle zdrave osobe treba da unose osam do deset čaša vode na dan, a oni koji se bave i fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju od jedne do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti.

Osim vode, dobar izbor su i mleko i voćni sokovi, a istovremeno treba smanjiti unos kofeinskih napitaka i alkoholnih pića, jer deluju kao diuretici, odnosno uslovljavaju dodatni gubitak vode.

Kada dođe do dehidratacije, ljudi obično prave grešku tako što se napiju vode. Pravilno unošenje tečnosti - rehidratacija podrazumeva da se tečnost uzima u malim količinama.

Tečnost bi trebalo unositi postepeno, gutljaj po gutljaj, u suprotnom tečnost samo „protrči“ kroz organizam, jer se ne vezuje za soli, koje su iz organizma „nestale” u procesu znojenja. Trebalo bi izbegavati gazirane sokove, a ne treba preterivati ni sa upotrebom previše hladnih napitaka.

Odgovarajuća obuća i odeća

Na otvorenom prostoru preporučuje se odeća od prirodnih materijala, udobna obuća, nošenje šešira ili kačketa i zaštitnih naočara koje imaju UV filtere. Kožu obavezno zaštitite odgovarajućim kozmetičkim preparatima ukoliko se izlažete suncu u periodu od 10 do 16 časova.

Pamučna garderoba, svetle boje, iako je prijatnija za nošenje, ima zaštitni faktor 10, što je 2 do 3 puta manje od sintetičke garderobe, tamnijih boja. Kada se te stvari nakvase, odnosno, kada se oznojimo, njihova zaštita od sunca je još manja.

Vaš izbor bi trebalo da bude otvorena obuća, ako je moguće od prirodnog materijala (drvo, koža). Osobe koje su alergične na kožu trebalo bi da nose gumenu ili sintetičku obuću.

“Ako se odlučite za patike ili uopšte za zatvorenu obuću tokom leta, postoji veća mogućnost razvoja gljivica roda candida. One se manifestuju kao beličaste naslage koje se perutaju na stopalima, pa ona često dobijaju neprijatan miris. Ako se gljivice razviju, mora da se sprovede terapija od strane dermatologa”, kaže dr Svetlana Đurišić, dermatolog ordinacije Derma Tim www.dermatim.com.

Napad panike

Neretko se na velikim događajima, kao što je Exit festival, dešava da se u gužvi osoba unervozi, pa i da dobije napad panike.

Svaka osoba je svesna kada se nalazi u stanju straha, zbog činjenice da zna čega se konkretno plaši, dok je stanje panike iako intenzivnije mnogo teže prepoznati.

“Napad panike može da izgleda kao napad kod bilo kog drugog fizičkog oboljenja, odnosno, mogu da ga prate isti simptomi.

Neki od simptoma na osnovu kojih možete da pretpostavite da se radi o napadu panike su: intenzivan osećaj straha, lupanje srca, vrtoglavica, preznojavanje, trnjenje, osoba ima utisak da će se onesvestiti ili misli da je dobila srčani napad”, kaže Nataša Šikanić, psihijatrica KBC Dr Dragiša Mišović.

Međutim, da se radi o psihološkom problemu može da utvrdi tek stručnjak, nikako laik, pa ni Hitna pomoć.

Osobi u napadu panike ćete najbolje pomoći tako što ćete je izvući iz gužve. Ovo se odnosi na prvi napad panike, jer osoba koja je ove napade imala i ranije, izbegavaće izlaske, a verovatno se neće ni usuditi da uđe u gužvu zbog straha od sledećeg napada.

Posle napada panike osoba bi trebalo da se obrati somatskom stručnjaku i psihijhatru, jer je stručna pomoć u takvim slučajevima neophodna.

Nesvestica

Sigurno ste i vi nekada doživeli da vam padne šećer. Znate da samo jedna čokoladica može da reši taj problem, pa da nastavite sa svojim aktivnostima kao da se ništa nije desilo. Međutim, ishod može da bude mnogo opasniji ukoliko se nalazite na otvorenom, na visokoj temperaturi, gladni i pritom izmoreni.

Do nesvestice može da dođe usled kombinacije više faktora, kao što su: dehidriranost, glad, neispavanost i toplota, a ako tome pridodate alkohol ili neke opojne supstance, kolaps u organizmu je gotovo zagarantovan. Kod starijih osoba ovaj “koktel” može da izazove i srčani udar ili šlog.

Kako treba da odreagujete ako se osoba pored vas onesvesti?

“Ako primetite da osoba pored vas gubi svest, najpre joj obezbedite siguran pad, tako što ćete stati iza njega/nje i povući ga/je ka sebi. Kada osobu spustite na zemlju, podignite joj noge i ruke, da bi se krv slila u sve vitalne organe, pre svega u mozak. Ovo se zove položaj autotransfuzije. Onesvešćenu osobu sve vreme hladite po čelu i vratu, otvorite joj disajne puteve (usta) i čekajte da se probudi.

Ako osoba ne dolazi sebi duže od 5 minuta, postavite je u bočni položaj i čekajte Hitnu pomoć. Ukoliko se probudi, obezbedite joj nešto slatko, vodu, hlad i u najbržem roku prevoz do smeštaja/kuće.

Najbolje bi bilo da se do kraja tog dana uopšte ne vraća na događaj. Kod kuće se preporučuje dosta tuširanja, za koje se takođe kaže da je vid rehidratacije jer obezbeđuje spuštanje telesne temperature.” kaže Petar Šijan, instruktor Prve pomoći u Crvenom krstu - Stari grad.

Epileptički napad

„Pored gore navedenog koktela koji vam može napraviti buru u organizmu, opojna sredstva koja 'dižu', u kombinaciji sa dimom, cigaretama, jaka strob svetla ili jaka svetla uperena u mraku, mogu da dovedu do epileptičnog napada, čak i kod osoba koje ga nikada ranije nisu imale,” kaže Šijan.

Ovi napadi se mogu manifestovati na različite načine. Ukoliko se osoba blago protrese i ispusti karakterističan krik pre napada, u pitanju je manji oblik epilepsije. Veliki napadi su specifičniji i uočljivji. Prate ga jake kontrakcije, lučno izvijanje u kičmi, brzo kontrakovanje jezika, koje od pljuvačke pravi penu i samim tim ugrožava disanje.

Prvo i osnovno pravilo, ukoliko se nađete pored osobe koja ima epi napad, je njeno obezbeđivanje od povreda, tako što ćete da joj stavite nešto ispod glave, ćebe ili jaknu, šta god vam je pri ruci, kako se ne bi udarao/la o tvrdu površinu.

Nikako ne pokušavajte da zaustavite napad, tako što ćete smirivati telo nasilno. Ne stavljajte ništa u usta osobe koja ima napad, naročito prste, jer lako može da dođe do amputacije istih. Kraj napada ćete prepoznati po poslednjemtrzaju.

Kada se osoba smiri, stavite je u bočni položaj, okrenite joj glavu na stranu i obrišite svu penu.

Najčešće neposredno posle napada osoba oseća pospanost, što ne čudi, jer je jedan minut epi napada ekvivalent za trčanje u trajanju od 45 minuta! Naravno, Hitnu pomoć obavezno obavestiti o ovom slučaju.

Prašina

Osim duvanskog dima i prašina može da izazove alergijske smetnje. “Međutim, šanse da dođe do smetnji kao što su otežano disanje, suzenje očiju, curenje nosa i laringitis su mnogo veće u zatvorenim prostorijama. Na otvorenom se te šanse smanjuju, jer udišemo više kiseonika” ukazuje doktorka Nada Macura iz Hitne pomoći.

Ukoliko ste alergični na polen, a planirate da boravite u parkovima i “zelenim površinama”, obavezno ponesite lekove protiv alergije.