Španski parlament za "Lisabon"

Donji dom parlamenta, kongres, glasao je sa 322 glasa za i samo šest protiv za Lisabonski ugovor, nedavno odbačen na referendumu u Irskoj. Dva poslanika bola su uzdržana, izjavio je predsednik skupštine Žoze Bono. U parlamentu ima 350 poslanika. Relativnu većinu u parlamentu ima Socijalistička partija, čiji poslanici su podržali Ugovor.

Ali, ugovor o reformi institucija EU podržali su i poslanici vodeće opozicione Narodne partije, kao i vodeće nacionalističke stranke Katalonaca i Baskijaca.

Ugovor treba konačno da bude potvrđen u senatu, što se očekuje bez ikakvih problema jer većinu imaju socijalisti i Narodna partija.

Lider opozicije Mariano Rahou predložio je juče premijeru iz Socijalističke partije Hozeu Sapateru da ubrza proces ratifikacije i omogući da Lisabonski ugovor bude pred senatorima narednih sedmica.

Šef diplomatije Migel Anhel Moratinos juče je izjavio da će, umesto redovne sednice u septembru, senat zasedati u julu.

Iako je irsko "ne" Ugovoru iz Lisabona dovelo u pitanje sudbinu tog dokumenta, proces njegove ratifikacije u zemljama članicama nije obustavljen.

Španija je 20. zemlja u kojoj je Ugovor ratifikovan.

Na samitu EU, prošle sedmice u Briselu, odlučeno je da se rešenje za novu ustavnu krizu u Uniji potraži na narednom sastanku šefova drzava i vlada Unije, u oktobru.

Merkelova optimistična

Nemačka kancelarka Angela Merkel srela se sa premijerima češke i slovačke, Mirekom Toplanekom i Robertom Ficom, a jedna od tema razgovora bila je situacija u EU.

Uz zajedničko podsećanje na ''Praško proleće'' iz 1968. godine i njegov značaj za evropsko jedinstvo, Merkelova, Topolanek i Fico razgovarali su u Berlinu o krizi u Evropskoj uniji nastaloj posle irskog ''ne'' Lisabonskom sporazumu.

Merkelova i Toplanek izrazili su optimizam da će se proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma nastaviti, dok se Fico izričito izjasnio protiv zaustavljanja proširenja EU zbog novonastale situacije, naročito kada je u pitanju Hvratska.

Nemaèka kancelarka Angela Merkel (FoNet, arhiva)

U Berlinu je održana svečanost povodom godišnjice ''Praškog proleća'', koje je Merkelova ocenila kao važan doprinos kasnijem padu Berlinskog zida i jedinstvu Evrope.

Nemačka kancelarka rekla je da su reformski pokreti u nekadašnjoj Čehoslovačkoj iz 1968. bili glasnici dolazećih promena u Evropi.

Aludirajući na ulogu nacionalne narodne armije DDR-a pri ulasku snaga nekadašnjeg Istočnog bloka u Čehoslovačku, Merkelova je govorila o svom osećaju o tome da je nemačka vojska ponovo učestvovala u zauzimanju zemlje i rekla da se ona još tada zbog toga stidela.

Na početku svečanosti u Berlinu, na koju su pozvale češka i slovačka ambasada, Topolanek je naglasio ulogu umetnika u ''Praškom proleću'', ocenviši da je to bio više kulturni, nego političiki pokret.

Fico je, kao i Merkelova, podsetio na doprinos tog pokreta za kasnije ujedinjenje Evrope.

Barozo protiv negativnog raspoloženja

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo smatra da nacionalne vlade moraju delovati protiv negativnog raspoloženja prema Evropskoj uniji.

"EU nije samo Brisel, već je i Beč, kao i Salcburg, na primer, i time se radi o izazovu za čitavo političko rukovodstvo, pa tako i austrijsko", kazao je u intervju bečkom “Standardu” Barazo u vezi sa negativnim stavom Austrijanaca prema institucijama EU.

On je rekao da je u Austriji poverenje u EU niže od evropskog proseka jer je u toj zemlji duže vreme "vođena populistička kampanja protiv Evrope", ali je pozvati "sve proevropski opredeljene ljude da brane vrednosti EU".

"Zadatak je politike, pre svega na regionalnom i lokalnom nivou, da isprave iskvarenu sliku EU. Posebno, jer su činjenice sasvim drugačije. Austrija profitira od članstva u EU i Austrija je imala ogromne koristi od širenja na istok. Izvoz u nove članice se drastično povećao. Ne postoji razlog za loše vrednovanje rada EU", naglasio je on. Barozo je dodao da su za negativniji stav građana EU prema samoj Uniji krive i visoke cene namirnica i energenata. Prema njegovim rečima, nije dobro kada se čitava EU dovodi u pitanje zbog problema sa kojima se suočavaju građani.

"Međutim, postoji realan veliki problem distance između građana i političara na svim nivoima i to je jako opasno, jer predstavlja plodno tlo za populiste, koji, bez obzira sa koje strane dolazili, koriste strah ljudi na nacionalnom i nivou EU za sopstvene svrhe", poručio je on.

Što se tiče Irske, Barozo je podvukao da ta zemlja, i nakon negativnog ishoda referenduma o Lisabonskom sporazumu, ostaje jedna od "proevropskijih" zemalja EU.

"'Ne' protiv Lisabonskog sporazuma nije 'ne' protiv Evrope. Protiv Lisabonskog sporazuma se može glasati zato što je sadržana ekonomska politika previše intervenistička, ali i istovremeno zato što je premalo intervenistička. To je veliki problem populista", kaže Barozo.

"Lako je ljude okupiti oko jednog 'ne', ali kada treba dati alternativni program. onda se oni međusovno svađaju. Veliki je izazov moderne politike, ljudi da se za nešto pridobiju što je komplikovano objasniti", objasnio je on.

On je dodao da je trenutno prerano govoriti o rešenju problema nastalog nakon referenduma u Irskoj, ističući da će se stanje detaljno analizirati u oktobru.