Hapšenja i marketing

Posle drumske, policijske, profesorske, carinske, stečajne, automobilske, lekarske, grobljanske i policijske, Srbija je dobila i - naftnu mafiju. Organizovanu kriminalnu grupu koja je osumnjičena za šverc naftnih derivata neke novine nazvale su - srpskim šeicima. Istovremeno, privedena je grupa osumnjičenih za ratni zločin u Lovasu kod Vukovara.

Hapšenje dve grupe verovatno se poklopilo slučajno. Drugo je pitanje da li je odlučna akcija tužilaštava i policije slučajno sprovedena kratko vreme nakon izbora nove vlade, u kojoj je ministar unutrašnjih poslova jedan od samo dvojice koji su ostali na dosadašnjim mestima. Skeptici smatraju da je novi/stari ministar želeo da odmah na početku novog mandata razuveri one koji su u prošlosti kritikovali rad policije i da istovremeno stekne poene pred javnošću. Jer, većina uvek pozdravlja hapšenje bogataša i ljudi iz državnog aparata. Skeptici ne moraju i ovaj put biti u pravu, ali imaju pravo da podsete da je tokom predizborne kampanje bilo upadljivo više privođenja, te da je tada, između ostalih, uhapšen i pripadnik zemunskog klana Aleksandar Simović.

Politička volja za borbu protiv organizovanog kriminala postojala je i kod prošle vlade, i onih pre nje. Međutim, iskustvo pokazuje da se ona najglasnije izražava uoči izbora i na početku mandata, a onda postepeno splašnjava. Kada prođe izvesno vreme i kada se pohvataju svi konci vlasti, sivih zona i utvrde glavni problemi, kada bi trebalo da se pročeprka po sopstvenom resoru - nadležni počinju da žmure na jedno, pa i na oba oka. Neki idu dotle da kažu kako se sme kraduckati, ali se ne sme krasti na veliko.

Policija je još 2002. pripremila tzv. Belu knjigu o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji. Evidentirani su svi sumnjivi, ali je malo šta urađeno da se i nađu iza rešetaka. Masovnijih privođenja bilo je tokom Sablje, kasnije je sprovedeno još nekoliko akcija širih razmera. Pošto je većina procesa u toku, ne može se reći da li je policija svaki put stizala na prave adrese, a još manje - da li je ponudila dovoljno dokaza da se osumnjičeni osude.

Ostaje otvoreno i pitanje imovine onih koji su prilikom hapšenja nazivani mafijašima. Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima nije donet možda i zbog toga što neki od onih na koje bi se on odnosio imaju dobre odnose sa vrhovima političkih partija. Ne valja unapred sumnjati u dobre namere i odlučnost državnih organa, ali nije dobro ni verovati im na reč. Ako nova vlada namerava da udari na korupciju, prvo mora dobro proveriti sopstvene redove i više nivoe državnog aparata. U suprotnom - biće u pravu oni koji u najnovijim hapšenjima vide političko-policijski marketing.