Sprema li se novi rat? 2007. godine su ih uništili

Izbori su najavljeni za 1. novembar, ali aktuelna politička situacija ukazuje na to da će meseci proći pre nego što zakonodavci budu uspeli da formiraju stabilnu koaliciju, piše ekspert Šalom Lipner za "Nešenal njuz".

Međutim, političke promene nisu preusmerile fokus izraelskih lidera od izazova u vidu Irana. Lipner navodi da se ciljevi ipak menjaju.

Nuklearni sporazum međunarodnih sila s Iranom, koji je potpisan u vreme administracije predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame, a poništen pod Donaldom Trampom, bio je kontroverzan među izraelskom političkom elitom. Kritičari su isticali da sporazum ignoriše niz problematičnih elemenata koji se tiču iranskog naoružanja. Oni koji su podržavali sporazum ukazivali su na niz kontrola iranskog nuklearnog programa i nužnost da se izbegne otvoreni sukob sa saveznikom Izraela, odnosno SAD.

Povlačenje bivšeg američkog predsednika Trampa iz ovog sporazuma dodatno je pokrenulo debatu među stručnjacima, kad je njegova kampanja "maksimalnog pritiska", bez obzira na to da li zbog svojih nedostataka ili zbog prerane propasti, ukazala na to kako Iran sve više obogaćuje uranijum.

Poseta predsednika SAD Džoa Bajdena Izraelu dodatno je naglasila problem. Bajden je 14. jula potvrdio uverenje "da je diplomatija najbolji put" da se osigura da Iran ne dođe u posed nuklearnog oružja. U Jerusalimskoj deklaraciji, koju su on i Lapid tada potpisali, Bajden je potvrdio da su SAD spremne da upotrebe sve elemente svoje nacionalne snage kako bi se osigurao takav ishod.

Lapid je odmah izrazio skepticizam prema Bajdenovom stavu.

"Diplomatija ih neće zaustaviti. Jedini način da ih zaustavite je da se stavi jasna vojna pretnja na sto", rekao je Lapid.

Stručnjaci smatraju da je veliko pitanje hoće li Izrael da iskoristi svu svoju snagu da spreči Iran u razvoju nuklearnog oružja. Ministar odbrane Beni Ganc izjavio je u julu da je Izrael "u stanju da ozbiljno oštetiti nuklearni program Irana".

Njegove reči došle su pošto je Bajden u Jerusalimskoj deklaraciji potvrdio da će Amerika očuvati i ojačati izraelsku sposobnost da odvrati neprijatelje i da se odbrani od pretnji ili kombinacije pretnji.

Da li je Lapid spreman da iskoristi snage ratnog vazduhoplovstva i napadne iranska nuklearna postrojenja? Poznavaoci prilika smatraju da to ne može sa sigurnošću da se tvrdi, ali je poznato da ako bi Izraelci krenuli u takvu misiju, to ne bi bio prvi put, navodi "Jutarnji list".

Izrael je 2007. godine bio suočen sa pretnjom da blizu svoje granice sa Sirijom dobije aktivni nuklearni reaktor. Odluka je bila brza, izraelske snage su uništile postrojenje. O tome je svojevremeno pričao nekadašnji predsednik SAD Džordž Buš

"Premijer Ehud Olmert me nije pitao za 'zeleno svetlo' i ja ga nisam dao. Učinio je što je ono za šta je verovao da je potrebno kako bi se odbranio Izrael", kazao je tada Buš.

Današnje okolnosti nisu onakve kakve su bile pre 15 godina. Ali ako izraelski lideri sada ili u budućnosti pretpostave da nema vremena za neki drugi plan, takva situacija ne bi bila iznenađujuća, smatraju stručnjaci.