Istina je jednostavna, ništa se ne zna, a ne zna ni Putin

Moskva -- U Rusiji počinje period političke tranzicije i, iako će moćna uloga predsednika Putina u 2024. ostati očuvana, ta godina bi mogla da donese istinske promene.

Izvor: Tanjug
Podeli
Tanjug/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Tanjug/Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

To je ocena sajta Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR).

Da li će ruski predsednik Vladimir Putin 2024. sići sa vlasti ili će ostati pitanje je koje posmatrači prilika u toj zemlji postavljaju od 2012. godine, kada se on vratio u Kremlj.

Ne toliko zato što on želi da se drži vlasti, već zato što je on i dalje potreban sistemu, ističe se u tekstu.

U tekstu se navodi da možda deluje da je 2024. još daleko i da je Putin započeo tranziciju začuđujuće rano, ali se ocenjuje da u stvarnosti nije tako. Autor smatra da je njegova najava od 15. januara u stvari skoro dve godine zakasnela.

Od izbora 2018. ruski politički sistem čeka na razjašnjenje o budućnosti, a odsustvo jasnoće demoralisalo je administraciju, dovelo do destruktivne borbe među elitama, izazvalo nezadovoljstvo u širem društvu i stvorilo sveopšti osećaj stagnacije, piše u tekstu.

Ističe se da je Putin morao da stavi tačku na to, i to što pre.

Ako Putin zaista želi da održi referendum o promeni Ustava, to mora da se desi najmanje godinu dana pre narednih parlamentarnih izbora, zakazanih za seprembar 2021, a prema poslednjim informacijama, izjašnjavanje o ustavnim amandmanima zaista je i planirano za datum pre maja ove godine, objašnjava autor.

On veruje da Putin želi da nova Državna duma bude izabrana po novim pravilima.

Što je još važnije, konstatuje autor, u političku diskusiju mora da bude uneta nova energija, odnosno mora da joj se da nešto na šta će da se fokusira.

U tekstu se napominje da bi kontinuirana stagnacija do kraja 2021. mogla da opasno uzdrma temelje umornog političkog sistema, koji nije bilo moguće reformisati i koji više nema koristi od odlaganja omogućenog aneksijom Krima.

Ruski politički sistem je mnogo robustniji nego što njegovi protivnici žele da priznaju, ali bi nedostatak akcije do 2021. ipak u najmanju ruku bio nepromišljen, upozorava autor.

Kada je reč o raspodeli funkcija na ruskoj političkoj sceni, on smatra da je još rano da se barata imenima.

Napominje da je većina analitičara saglasna sa tim da je novi premijer Mihail Mišustin tehnokrata za kojeg nema nade da će da se izdigne, ili da bar poželi da se izdigne do Kremlja.

Autor citira Dmitrija Trenjina, direktor moskovskog Karnegi centra, koji veruje da je Kremlj rezervisan za Dmitrija Medvedeva, ali navodi da je u to teško poverovati jer bi uspon Medvedeva izgledao kao farsa obrnutog scenarija kada je on posle predsedničkog mandata od 2008. do 2012. došao na mesto premijera.

Ipak, Putin je sposoban da donese iznenađujuće odluke koje izazivaju odbojnost zbog čistog nedostatka mašte - samo se setite 2012. godine, piše u tekstu.

Istina je da za sada jednostavno ne znamo imena budućih vlastodržaca, a ne zna ih ni Putin. Proces izbora kandidata za Kremlj još nije počeo, ali će početi, a onda treba motriti, na primer, na Mišustinove potpredsednike vlade, navodi se u komentaru na sajtu Evropskog saveta za međunarodne odnose.

strana 1 od 573 idi na stranu