"Ministar koristi mrtve za svoju agendu"

“To je naprosto jadno“, piše nemačka štampa o ping-pongu sa krivicom za tragediju, prenosi “Dojče vele”.

Spasioci i dalje u ruševinama vijadukta auto-puta A10 u Đenovi traže preživele. Prema informacijama od četvrtka ujutro, broj žrtava iznosi 39. Šesnaest ljudi je povređeno – devetoro među njima je u životnoj opasnosti.

Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini rekao je da još postoji velika verovatnoća da se u ruševinama nađu poginuli.

Italijanska vlada je u Đenovi proglasila vanredno stanje i gradu stavila na raspolaganje pet miliona evra za prvu pomoć.

Pod mostom su bile i stambene zgrade i tako je 634 ljudi ostalo bez svog doma iako nisu sve zgrade srušene – ali oni moraju da ih napuste iz bezbednosnih razloga. Salvini je obećao da će tim ljudima do kraja godine biti obezbeđeni novi stanovi.

Državni tužilac u Đenovi Frančesko Koci rekao je da je istraga nesreće koncentrisana na „ljudski faktor“, bilo da se radi o arhitektonskim i građevinskim greškama ili da je održavanje mosta bilo manjkavo.

Ministar Salvini je rekao i da pravila EU o državnim budžetima podrivaju bezbednost zemlje, da su vrlo stroga i da „kad god hoćemo da potrošimo novac, moramo da pitamo za dozvolu“. On je dodao da „od toga ne sme da trpi štetu bezbednost na putevima, na radu ili u školama“.

Jedan portparol Evropske komisije mu je odgovorio da zemlje EU same određuju prioritete kada je reč o budžetu, pa da je EU čak i podsticala Italiju da investira u infrastrukturu.

“Hesiše/niderzeksiše algemajne” (Kasel) piše da „U Đenovi nisu još iz ruševina izvučene sve žrtve, a već se na sve strane čuju optužbe. Ovo su dani refleksa i prebrzih osuda. I dok se ta igra zvana drugi su krivi nastavlja, poprimajući razmere medijskog skandala, za reč su se javili svi mogući stručnjaci koji su znali da će se desiti nešto strašno. To je idiotski refleks koji u ovim trenucima nikome nije potreban. A najmanje članovima porodica poginulih.“

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig) konstatuje: „I sada, sa katastrofom i mrtvima iz Đenove pred očima, ministru unutrašnjih poslova Salviniju nije palo na pamet ništa bolje nego da optužuje pravila EU za to što Italija nema novca za bezbednost puteva ili školskih krovova. Salvini je indirektno rekao: ovaj vijadukt je pao zbog Evropske unije i zato je i ona odgovorna za mrtve i povređene. To je naprosto jadno. Jer, istina je i da su u evropskom budžetu bila spremna sredstva za infrastrukturu Italije, ali da ih ona godinama nije koristila.“

Pforchajmer cajtung (Pforchajm) optužuje ministra Salvinija da „bez ustezanja koristi mrtve iz Đenove za svoju političku agendu – a za to ima i poznate uzore: predsednik SAD Tramp posle svakog napada za koji se zna, ili još ne zna, da su ga počinili islamisti, postavlja na Tviter salve poruka u kojima traži tvrđe postupanje ili napada političare koji drukčije misle. U Alternativi za Nemačku – a sada i u bavarskoj Hrišćansko-socijalnoj uniji – neki ne mogu da dočekaju da posle napada koje su počinile izbeglice izvikuju svoje parole. Poštovanje za mrtve i njihove bližnje? Nema ga. Kršenje tabua je svakodnevni posao a pristojnost je odavno nestala. Još jedan razlog za tugu.“

Vezer kurir (Bremen) smatra da „oni za koje je dovoljno da se grade i održavaju sve stabilniji mostovi postupaju kratkovido. Saobraćaj je taj koji je prevladao. 60 od 100 Italijana ima automobil – to je rekord u EU. Krajnje je vreme da ideologija rasta stigne do svojih granica. Čovek ne drži prirodu u šaci; on je zavistan od nje. Održiva gradnja, alternativni saobraćajni koncepti, redukcija umesto slepog rasta – to je zapovest trenutka“.

Kelner štat ancajger (Keln) se pozabavio situacijom u Nemačkoj: „Zaokret u saobraćajnoj politici koji je počela vlada za vreme prethodnog mandata, konačno je našao put do glava ljudi. Ali ne i do ulica. Koliko su sigurni naši mostovi? Može li čovek da prelazi reke i doline bez straha za svoj život? Dobra vest glasi: da, može. To što vlasti sve minuciozno propisuju, regulišu i kontrolišu, znači da se stvari redovno proveravaju i da se opasni objekti pravovremeno zatvaraju za saobraćaj. Loša vest: investicije u infrastrukturu, koje su od životne važnosti jer su garant budućnosti, ne napreduju.“