Visković: Ruski veto diplomatski uspeh Srbije

Upitan da li se ruski veto može posmatrati i kao pobeda Srbije u SB UN, primetio je da se to baš ne bi moglo tako kvalifikovati, jer Srbija u toj priči nije bila ključni igrač, već se u ovom slučaju pre može govoriti o odnosu Rusije i zapadnih zemalja.

Rusija je, navodi Visković, verovatno u svojoj odluci kalkulisala i odnos sa Srbijom i mogućnost da u jednom trenutku može da zatraži neku vrstu kontrausluge zbog veta na britansku rezoluciju.

On je ocenio da su u celoj priči o rezoluciji dominirali odnosi Rusije i zapadnih zemalja i da se, čim se pojavio ruski kontrapredlog, moglo pretpostaviti da će biti uložen veto s jedne ili s druge strane.

"Možda bi bilo bolje da Britanija nije insistirala i da je povukla sopstveni predlog, ali je na kraju očito bilo pitanje spasavanja obraza i u takvoj situaciji oni su radije išli na to da prisile Rusiju da uloži veto nego da sami povuku rezoluciju za koju su znali da ne može biti usvojena", rekao je Visković i ponovio da ne bi bilo neuobičajeno u međunarodnim odnosima da Rusija u jednom trenutku zatraži neku vrstu kontrausluge od Srbije.

Tu može biti reči o raznim stvarima, rekao je navodeći da će onda naša strana proceniti da li je to u tom trenutku u nasem interesu.

"Ali objektivno, kad vam neko takvu uslugu učini kao što je Rusija učinila stavljajući veto, morate imati neku vrstu obaveze da na određeni način to vratite", navodi Visković.

On je, međutim, uveren, da se to neće raditi na način koji bi iritirao zapad i bio "neka vrsta bumeranga" koja bi nam se mogla obiti o glavu.

Visković kaže i da je ceo proces u vezi s predlaganjem rezolucije, kao i rasprava na SB UN, na neki način poremetio odnose u regionu i smatra da bi bilo bolje da se "išlo sa nečim manje ambicioznim i usmerenim na budućnost".

"Nije čest slučaj da se tako lako i brzo prihvataju neki teški izrazi, uključujući i takve kategorizacije kao što je genocid, koje imaju svoje političke i pravne posledice, i da se očekuje od druge strane koja je optužena, da to jednostavno i lako prihvati", navodi Visković.

On je dodao da bi bilo bolje da se tražio zajednički jezik, zajednička sadašnjost i budućnost, iako se prošlost, navodi, ne sme negirati, ne može zaboraviti i gurnuti ispod tepiha.