"Srbija blizu pregovora o prijemu"

Evropski parlament je danas u Briselu pozdravio davanje Srbiji statusa kandidata za prijem u EU i zatražio da što pre počnu pregovori s Beogradom.

To je naglašeno u raspravi o rezoluciji o evropskoj integraciji Srbije koju sutra treba da izglasa EP, u kojoj je poziv Evropskom savetu da što pre odredi početak pregovora s Beogradom o prijemu, uz zaključak da je Srbija ispunila sve uslove koje su u decembru 2012. postavili vođi EU.

File je naglasio da je 2011. bila godina krupnih izazova za Srbiju i ocenio da ove godine Srbija može doći na prag pregovora o članstvu.

"Ispunjavanje uslova za taj krupan korak će biti prvi zadatak nove vlade posle izbora šestog maja" u Srbiji.

Pred Evropskom komisijom stoji veliki zadatak da u sledećem godišnjem izveštaju preporuči pokretanje pregovora sa Srbijom.

Najpre Srbija mora da sprovede ključne prioritete kako bi ostvarila "vidljivo i trajno poboljšanje odnosa s Kosovom" što "posebno znači da Srbija treba da primeni i drži se slova i duha svih do sada postignutih dogovora u dijalogu s Prištinom".

Drugo, predočio je File, "potrebno je da vidimo da se zamah reformi nastavlja kako bi se potvrdilo da Srbija u dovoljnoj meri ispunjava politička merila" EU.

"Mi smo rešeni da nastavimo naše angažovanje sa Srbijom", istakao je evropski komesar.

On je rekao da su ciljevi i merila EU "jasno određeni" i naglasio da "ima puno poverenje u sposobnost Srbije da pokrene svoje snage i
dostigne nužni dodatni napredak kako bi se uputila ka pregovorima o ulasku u redove" EU.

"To će joj omogućiti da pospeši proces reformi i uhvati se u koštac i sa najvećim izazovima", rekao je on.

File je rekao da je uveren da će Srbija, uz podršku Brisela, nastaviti put ka članstvu u EU što će "celom regionu poslati povoljnu poruku s ciljem da se ojačaju mir i ekonomski napredak Zapadnog Balkana".

U ime predsedavajućeg EU, Danske, ministar za evropska pitanja Nikolaj Vamen je evro-poslanicima rekao da je za pokretanje pregovora o prijemu Srbije u EU najvažnije da ona nastavi reforme i primeni dogovore s Prištinom.

Vamen je naglasio da Srbija mora sprovesti "politička merila EU iz Kopenhagena" o delovanju demokratije, primeniti dogovore s Prištinom, sprovesti odredbe Sporazuma EU-Srbija o stablizaciji i pridruživanju, uspostaviti delotvornu tržišnu privredu i očuvati makroekonomsku stabilnost.

Ministar zemlje koja predsedava EU je konstatovao da su "iskrsle privremene teškoće u primeni sporazuma o regionalnom predstavljanju Kosova" i naglasio da "mi radimo na tome da se ta situacija vrati u dobro stanje, a da se dve strane da ponovo nađu zajedno".

U predlogu rezolucije koji je pripremio izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin, takođe se pozdravljaju ključni dogovori u dijalogu Beograd-Priština.

Evropski parlament, piše u nacrtu rezolucije, smatra da bi, s obzirom na Mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije iz oktobra 2011, pregovori o članstvu s Beogradom "trebalo da počnu što pre, čime bi se pokazala privrženost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU".

Jer, kako je naglašeno, EP "smatra da su ostvareni ključni prioriteti" na koje je Evropska komisija ukazala u Mišljenju o kandidaturi Srbije i da ona nastavlja reforme.

Kacin je u raspravi ocenio da Srbija ima najbolju državnu upravu u regionu i da je spremna za pregovore o članstvu. Izrazio je nadu da izborna kampanja u Srbiji neće omesti dijalog s Prištinom.

On je odao veliko priznanje preminuloj Verici Barać, direktorki Saveta za suzbijanje korupcije, ocenivši da je ona "previše često ostajala usamljena" i rekavši da bi njen rad morao bit primer i državnim institucijama.

Na završetku rasprave o Srbiji, reagujući na ocenu mađarskog poslanika da je mađarska manjina u Vojvodini diskriminisana, File je rekao da to ne stoji i da to jasno pokazuju izveštaji UN, OEBS-a I Evropske komisije.

U raspravi s drugi poslanici ocenili da je u Vojovodini pitanje manjina uzorno rešeno, mada je dvoje rumunskih polanika navelo da treba da povećati poboljšati položaj rumunske manjine u, kako su naveli, severoistočnoj Srbiji.

Na završetku rasprave File je primetio i da bi Srbija "trebalo da se uzdrži od raspisivanja izbora lokalnih izbora na Kosovu".

Evro-poslanici u predlogu rezolucije pozdravljaju napredak Srbije u sprovođenju reformi i ukazuju da "dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju 'merila iz Kopenhagena' EU" - učvršćenje političke demokratije i funkcionalne tržišne privrede u zemljama koje žele da postanu članice.

S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava i "boljeg delovanja tržišne privrede".

EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, kao i doprinos koji su predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović dali jačanju veza Srbije i Hrvatske.

Takođe se pozdravlja to što su vlasti Srbije izručile Međunarodnom tribunalu u Hagu preostale odbegle optuženike - Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti koje su "mreže podrške oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama".

Evro-poslanici pozdravljaju napredak suzbijanja korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima, ali napominju da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju što je opšti problem u regionu".

U predlogu rezolucije se od vlasti Srbije traži jačanje državnih tela za suzbijanje korupcije i podvlači da je "istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište".

"Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu EP i poziva vlada u Beogradu da i dalje usvaja mere kako bi se ti monopoli ukinuli, a veće olakšice dale za osnivanje malih i srednjih preduzeća.

Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti, posebno u privatizaciji i javnim nabavkama", i traži tačno utvrđivanje javnog vlasništva da bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje".

Predočava se i nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i sprečavanja da privatni interesi otuđe javna dobra".

Evropski parlament bi sutra trebalo ba glasa i o amandmanima trojice poslanika iz Grupe socijalista i demokrata koji traže da se uz naziv Kosova u EP koristi fusnota usvojena u dijalogu Beograda i Prištine u Briselu.

U toj fusnoti piše da isticanje naziva ne prejudicira status Kosova, da je u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i sa mišljenjem Međunarodnog suda pravde o tome da proglašenje nezavisnosti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.