Pusićeva: Samo dogovor briše tužbe

To što možemo da se međusobno razumemo, treba da koristimo kao olakšavajuću, a ne kao otežavajuću okolnost, ističe, u razgovoru za ”Novosti”, ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić, koja u sutra dolazi u posetu Beogradu.

Nova šefica hrvatske diplomatije naglašava, takođe, da dve zemlje treba da budu u stanju da se same dogovore oko otvorenih pitanja koja stoje među njima, kao i da je vreme da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU.

"Dolazim u Beograd zato što su odnosi u regionu važni. Reč je o sastanku regionalne inicijative. To je multilateralni sastanak, ali ujedno i prilika za razgovor sa srpskim kolegom Vukom Jeremićem. Imamo najavu da ćemo se sresti i s predsednikom Borisom Tadićem," rekla je za "Novosti" Pusićeva.

Hrvatska ima rok do avgusta da odgovori na srpsku kontratužbu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Rešenje je istovremeno povlačenje obe tužbe. O tome da li je neko poravnanje moguće, hrvatska ministarka spoljnih poslova kaže:

"Videćemo. Zavisi od toga da li smo kao dve zemlje u stanju da rešimo neke od otvorenih pitanja koje imamo. Ako smo u stanju da pronađemo način da rešimo pitanja optuženih i osumnjičenih za ratne zločine, opljačkanih umetničkih vrednosti i ljudi koji se još vode kao nestali, onda, po mom mišljenju, ima smisla na dnevni red staviti pitanje tužbi. Ako to nismo u stanju, onda to pitanje nema smisla ni stavljati na dnevni red."

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je izašao s predlogom o mešovitim komisijama između Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine, za ispitivanje zločina. Na pitanje da li to može da profunkcioniše, Pusićeva kaže da se već neko vreme govori o tome.

"U nekim domenima već se nešto i radilo. Saradnja između državnih tužilaštava je funkcionisala u početnim oblicima. To treba formalizovati, ako smo to, kao dve države, u stanju. Kao što znate, za tango je potrebno dvoje."

Hrvatska je na referendumu podržala proces evropskih integracija. Pusićeva kaže da će Hrvatskapomoći Srbiji na njenom putu u EU.

"Ne samo političari, nego i društva u celini u regionu, vremenom su došli do spoznaje da je vrlo teško u našoj regiji postići stabilnost u jednoj zemlji bez stabilnosti za sve. Hrvatska sigurno nije najnaprednija od članica EU što se tiče reformi, ali mislim da ima apsolutno najkorisnije iskustvo, za Srbiju i za svoje susede. Finci ili Danci su, verovatno, u reformama otišli dalje, ali mi imamo najkorisnije primere, zato jer smo pošli iz vrlo sličnih uslova i zato jer smo se susretali sa vrlo sličnim poteškoćama, preprekama, problemima i potrebama za reforme. Pa čak i tamo gde smo loše radili, naše iskustvo je dobro, da bi drugi izbegli greške koje smo mi pravili. Dosta smo dugo u procesu približivanja EU - deset godina, a pregovarali smo šest," kazala je ona. Pusićeva kaže da će Hrvatska pomoći Srbiji da bi ona uštedela vreme.

"Imamo, osim toga, još jednu veliku prednost koju do sada nismo baš previše koristili, a to je da hrvatski jezik, kao i srpski, bosanski, crnogorski, razume, otprilike, dvadeset miliona ljudi. Sigurno da će, kad dođe do konačnih službenih dokumenata, svako prevoditi na svoj jezik, ali radne verzije su potpuno iskoristive. Englezi i Amerikanci imaju engleski jezik, koji mogu da koristite u celom svetu, i imaju ogromne prednosti u tom pogledu. Mi nemamo jezike koje može da razume ceo svet, ali možemo se razumeti između sebe, unutar regije. Može se međusobno razumeti svakako više ljudi nego što ih živi u bilo kojoj zemlji. I to treba da koristimo, ne kao otežavajuću, već kao olakšavajuću okolnost."

Najavljuje se velika pauza u prijemu u EU posle Hrvatske. Upitana kako, na osnovu iskustva Hrvatske, izdržati tolike godine iskušenja i uslovljavanja, kada Srbiju tek očekuje status kandidata, Pusićeva kaže:

"To vreme je za Hrvatsku bilo, a za Srbiju i sve ostale zemlje u regionu će biti, razdoblje ne samo približavanja Evropskoj uniji. Taj period se zove ”pregovori”, ali de fakto je to u prvom redu izgradnja države i institucija. Tek onda idu pregovori. Pod nekim opštim kišobranom pregovora o članstvu, naše zemlje u regionu, grade svoje države. Hrvatska danas ima institucije i procedure koje nije imala pre deset, pet, a neke, čak, ni pre dve godine. Sve da nema nikakve Evropske unije, trebalo bi da svaka zemlja to vreme iskoristi."

Ona je rekla da Srbija treba da dobije status kandidata za članstvo u EU krajem ovog meseca.

"Treba! Naše iskustvo je da su uvek bile korisne pozitivne političke poruke u kombinaciji s visokim kriterijumima u samom procesu. Nama su uvek postavljali visoke kriterijume, ali nismo uvek dobijali pozitivne političke poruke. Dobijali smo raznolike, a iz ličnog iskustva mislim da status kandidata šalje pozitivnu političku poruku. Znam da postoje određeni uslovi. Mi smo pregovarali o 35 poglavlja, svako s uslovljenošću. Svugde smo ih imali. Uvek postoje neki uslovi koji se, dakle, očekuju da Srbija ostvari. Nadam se da je zaista moguće da ih ona ispuni, i to na vreme, jer mislim da je i za Srbiju, a i za sve ostale, dobro da može da dobije status kandidata."

U Srbiji će uskoro izbori. Na pitanje ko bi bio najprikladniji sagovornik za hrvatsku vlast u razvijanju regionalnih odnosa, Pusićeva kaže:

"Na to pitanje ne mogu da dam odgovor! Nadam se da ćemo, ko god bude izabran, moći da sarađujemo," rekla je ona za "Novosti".

Moramo prestati da se tučemo

Videli smo prethodnih dana napade na hrvatske navijače u Srbiji. Istovremeno, sličnim vandalizmom uzvraćeno je srpskim porodicama u Splitu i Vukovaru, incidente sa letovanja srpskih turista da ne pominjemo... Kada će se tome stati na kraj?

"Treba prestati s tim. To što se događalo poslednjih dana je zaista bilo dramatično. Poslali smo i protestnu notu, zbog ovih masovnih napada. Sve to šteti celoj stvari. Pokazuje da nešto što ljudi polako grade u pozitivnom pravcu, može vrlo brzo da se uništi. To su poruke društvima. Političke elite mogu da razmišljaju o nekim drugim ciljevima, ali ovakve poruke idu i nisu dobre. Očigledno još puno treba raditi na tome," zaključila je hrvatska šefica diplomatije.