Kako do projektovane inflacije

"Najveći deo ovogodišnje inflacije vezan je za cene energenata. S druge strane, bazna inflacija je niska i time možemo biti zadovoljni", rekao je Bubalo i dodao da na jesen neće doći do enormnih povećanja cena hleba i da će država obezbediti dovoljne količine pšenice za podmirenje domaćih potreba. A u Žitovojvodini kažu da je poskupljenje brašna neminovno.

Govoreći o planovima Ministarstva trgovine u narednom periodu, Bubalo je rekao da će se ono fokusirati, pre svega, na zaštitu konkurentnosti i potrošača.

On je naveo da radne grupe već rade na izmenama Zakona o zaštiti konkurentnosti i Zakona o zaštiti potrošača, koji će se na jesen naći u skupštinskoj proceduri, a radi će se i na izmenama Zakona o trgovini.

Planirana je i izrada zakona o robnim berzama, o robnim rezervama i o elektronskoj trgovini, kaže Bubalo za Večernje novosti.

Matić: Poskupljenje brašna je neminovno

Brašno će u Srbiji uskoro znatno da poskupi jer su za ovogodišnju pšenicu mlinovi morali da plaćaju i do 50 odsto više u odnosu na cenu koju su predložili uoči žetve, izjavio je Tanjugu direktor "Žitovojvodine" Sima Matić.

On nije mogao da u ovom trenutku kaže koliko će cena brašna biti korigovana niti kad će uslediti poskupljenje, ali je napomenuo da će se ići "korak po korak" kao i da će samo tržište diktirati cene kako brašna tako i hleba.

Mlinari su, podsetio je Matić, pre žetve ponudili korektnu cenu od 9,5 dinara za kilogram hlebnog žita, što je bilo na granici njihove ekonomske rentabilnosti i zatražili isplatu premije od dva dinara čime bi bili zadovoljeni proizvođači ali i očuvana cena brašna i hleba.

Država se međutim po tom pitanju nije oglasila "i sve je palo u vodu", a u isto vreme su izvozne trgovinske kuće znatno podigle cenu pšenici, pošto je zbog suše ona bila deficitarna roba, naročito u Ukrajini i Mađarskoj.

U najnepovoljnijem položaju su svakako pekari koji proizvode samo hleb, pa su oni i najviše zainteresovani za podizanje cene tom artiklu, dok je znatno bolji položaj onih koji proizvode i pecivo kao i "niza divljih i poludivljih mlinova i pekara" koji izbegavaju obaveze prema državi i time imaju beneficiran položaj.

Matić je naglasio da bi država morala konačno da uvede red na tržištu i pod zakonsku regulativu privede kompletnu mlinsko-pekarsku industriju Srbije.

Do jula rast cena 4,8 odsto

Inflacija je u julu bila 0,6 odsto, a ukupan rast cena od početka godine je 4,8 odsto, saopštio Zavod za statistiku.

Cene robe su tokom jula povećane 0,4 odsto, a cene usluga 1,2 odsto u odnosu na jun, na šta su uticala poskupljenje gradskog prevoza i obdaništa, navodi se u saopštenju.

Poljoprivredni proizvodi su u julu pojeftinili 6,2 odsto, što je uobičajeno kretanje cena za taj period u godini, dok su prehrambeni industrijski proizvodi poskupeli 0,1 procenat, a cene pića i duvana nisu menjane.

Cene industrijskih neprehrambenih proizvoda povećane 1,2 odsto zbog rasta cena naftnih derivata.

Prema podacima Zavoda za statistiku, troškovi života u Srbiji u julu bili su niži 0,3 odsto nego u prethodnom mesecu i 3,1 odsto veći nego u decembru 2006.