Sve srpske ideje podele Kosova

Ideja o podeli Kosova aktuelizovana planom Borisa Tadića o dva entiteta, javlja se u više varijanti na političkoj sceni Srbije od sredine devedesetih, a po nekim stranim analitičarima, kao što je Džejms Lajon iz Međunarodne krizne grupe, u međuvremenu je postala skriveni cilj srpske politike na kome se intenzivno radi. Smatra se da je književnik Dobrica Ćosić neizbežni idejni tvorac razgraničenja Srba i Albanaca ili barem jedan od prvih značajnih ljudi koji je to javno saopštio.

Jasmina Lukač
Podeli

Iz strategije Zorana Đinđića za Kosovo

Ako KIM ide u pravcu nezavisnosti, i ako mi to ne možemo da sprečimo, treba da tražimo a) teritorijalnu podelu, b) efikasne međunarodne garancije za Srbe koji ostaju u albanskom delu, c) posebni status verskih objekata. U međuvremenu treba intenzivno raditi na konceptu lokalne samouprave na KIM. Pošto je taj koncept prihvaćen od strane međunarodnih organizacija, treba ga iskoristiti za stvaranje mreže srpskih lokalnih struktura (lokalnih veća, saveza mesnih zajednica, i sela itd.). Srpski poslanici u institucijama KIM treba da počnu sa energičnim zagovaranjem teze da Ustavni okvir nije doneo obećane rezultate, da Rezolucija 1244 nije sprovedena, i da se traže nova rešenja, u pravcu koji je naznačen u našem konceptu federalizovanja KIM. Svi naši zvaničnici treba da u međunarodnim kontaktima stave akcenat na ove teme. Treba pridobiti neke članice Saveta bezbednosti, i što više zapadnih vlada....

Plan Borisa Tadića

Položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji bilo bi najbolje urediti formiranjem srpskog entiteta koji bi obuhvatao sadašnje i novoformirane opštine multietničkog sastava, ali sa jasnom srpskom većinom. Ovakve nove opštine, koje su bitan preduslov za povratak većeg broja interno raseljenih lica u pokrajinu, treba formirati u severnoj Mitrovici, zatim u centralnom Kosovu, u Kosovskom Pomoravlju i u Metohiji. Većinske srpske opštine ne bi činile kompaktnu teritoriju, ali svojom funkcionalnom povezanošću predstavljale bi institucionalni okvir za život srpske zajednice u Pokrajini. Treba omogućiti međuopštinsko povezivanje u izvršenju određenih nadležnosti od zajedničkog interesa, to jest horizontalne veze među opštinama, kao i stvaranje odgovarajućih tela, kroz koja bi se te veze ostvarivale. U već pomenutim i nekim drugim oblastima opštinama u sastavu srpskog entiteta bile bi zajamčene i direktne institucionalne veze sa Beogradom. Srbi bi imali pravo na lokalnu policiju i pravosuđe, kao i na lokalnu samoupravu u oblasti zdravstva i određene nadležnosti u oblasti socijalne zaštite i penzionog osiguranja, sa pravom na kadrovsku i materijalnu pomoć Beograda u ovim oblastima - svojinska pitanja i privatizacija, prostorno planiranje i finansijska autonomija opština. Kada su u pitanju odluke parlamenta koje se tiču vitalnih interesa srpske zajednice, uključujući i donošenje pokrajinskih zakona, treba predvideti da se odluka ne može valjano doneti ako za nju ne glasa i većina poslanika srpske nacionalnosti. Deo srpskog entiteta bila bi i najvažnija središta pravoslavne vere na Kosovu i Metohiji, ukoliko se ne nalaze na teritoriji većinskih srpskih opština.

Plan Vlade Srbije o decentralizaciji Kosova

Plan Vlade Srbije za Kosovo predviđa formiranje pet oblasti u kojima Srbi predstavljaju kompaktnu populaciju, sa pravima i nadležnostima u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Planom je preporučeno da na Kosovu bude formirano pet oblasti: Centralno-kosovska, Severno-kosovska, Kosovsko-pomoravska, Šarplaninska i Metohijska. Nadležnosti regiona bi bile organizacija teritorijalne autonomije, što znači formiranje organa i uređenje izbornog procesa, zatim policija, civilna zaštita, pravosuđe, obrazovanje, zdravstvo i socijalna politika, kultura i mediji. Ingerencije regiona bile bi i sprovođenje privatizacije na području regiona, svojinsko pravni odnosi na nepokretnostima, javni registri, službena upotreba jezika i pisma, razvojni programi, lokalna samouprava, budžet, upravljanje javnom imovinom i druge nadležnosti. Organi teritorijalne autonomije su Regionalna skupština, Izvršno veće, organi uprave i sudovi. Skupština je najviše predstavničko telo koje se bira na osnovu glasova građana iz svih oblasti koje čine region, koji ima sudsku vlast i to prvostepene sudove opšte nadležnosti koji se organizuju za teritoriju jedne ili više opština unutar regiona. Izvršno veće je nosilac izvršne vlasti. Odnos regiona prema privremenim kosovskim institucijama zamišljen je tako što bi imao visok stepen suštinske autonomije u odnosu na vlasti u Prištini. Područja autonomija činile bi opštine, delovi opština i naselja u kojima su Srbi pre raseljenja 1999. godine bili većina. Na Plan Vlade Srbije, posle usvajanja u republičkoj Skupštini krajem aprila prošle godine, UNMIK i kosovska vlada su odgovorili Okvirom za lokalnu samoupravu, vodeći se principom da reforma lokalne samouprave odražava želju za poboljšanjem bezbednosti i uslova života za sve zajednice na Kosovu.

Ideja o podeli Kosova aktuelizovana planom Borisa Tadića o dva entiteta, javlja se u više varijanti na političkoj sceni Srbije od sredine devedesetih, a po nekim stranim analitičarima, kao što je Džejms Lajon iz Međunarodne krizne grupe, u međuvremenu je postala skriveni cilj srpske politike na kome se intenzivno radi. Smatra se da je književnik Dobrica Ćosić neizbežni idejni tvorac razgraničenja Srba i Albanaca ili barem jedan od prvih značajnih ljudi koji je to javno saopštio.

"Skoro dve decenije sam ubeđen da je Kosovo rak Srbije i da ga treba odrezati, a pri tom spasti Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu i kosovopoljsko etničko područje oko Gračanice. (Slobodan) Milošević i većina srpskih političara, uključujući i one iz opozicije, nisu imali hrabrosti za tu "nacionalnu izdaju", pa se kosovsko pitanje rešava vojskom i policijom. Sada je sa kosovskim Albancima neminovan rat ili kapitulantska postepena predaja Kosova Albaniji", napisao je Ćosić 6. juna 1993. godine, kako se navodi u njegovoj poslednjoj memoarskoj knjizi Kosovo.

Tri godine kasnije, 1996. zalaganje akamedika Aleksandra Despića za podelu Pokrajine, nailazi na žestoku osudu Miloševićeve vlasti. Smatra se da je ideju razgraničenja najtemeljnije razradio ekspert za prostorno planiranje Branislav Krstić, kome se pripisuje da nije zagovornik podele nego etničke ravnoteže.

Krstić inače, u dve svoje knjige - Kosovo pred sudom istorije i Kosovo između istorijskog i etničkog prava - nizom podataka, tabela, skica i mapa prikazuje Kosovo kao multikulturno i multietničko područje važno kako za Srbe i Crnogorce tako i za Albance.

KRSTIĆEVO PROSTORNO PREUREĐENJE

Suština njegovog predlaga je da se na Kosovu, na delu teritorije na kojoj Srbija ne može da uspostavi kontrolu, ustanovi (albansko) područje s posebnim statusom ("područje mirovne zaštite", po ugledu na poznati Vens-Ovenov plan), a da se srpske i crnogorske istorijske celine integrišu u matičnu državu. On to ne zove podelom nego prostornim preuređenjem, a kao argument navodi da se na Kosovu mora ostvariti istorijsko pravo Srba i etničko pravo Albanaca.

Zanimljivo je da Krstić beleži i da je početkom devedesetih ovakav predlog dostavio najvišim državnim zvaničnicima Srbije i Jugoslavije, od Miloševića do načelnika Generalštaba, ali bez odgovora. Takođe, juna 1993. u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Krstić obrazlaže taj projekat za koji su, kako beleži, najviše razumevanja, između ostalih, pokazali Vojislav Koštunica i Nebojša Popov.

Krstićeva konačna verzija preuređenja Kosova predviđa da entitet sa preovlađujućim slovenskim stanovništvom naseljava 174.600 Srba i Crnogoraca, 163.100 Albanaca i 53.400 stanovnika ostalih zajednica (popis iz 1981). Srpski entitet mogao bi da ima Kosovsku Mitrovicu, deo Prištine i Peći, a albanski - ostale delove Prištine i Peći, Prizren, Đakovicu, Uroševac . Srpskom entitetu, po prirodi stvari, trebalo bi da pripadnu i gornji tokovi dve glavne reke Srbije, Ibra (Ibarski Kolašin) i Morave (odgovarajući deo Kosovskog pomoravlja). Srbi bi u entitetu zadržali spomenike koji čine nerazdvojivi deo srpske kulture i nacionalne istorije kao što su Patrijaršija, manastiri Dečani i Gračanica i Kosovo Polje, sa pristupnim teritorijama i stanovništvom. Ostali spomenici najviše vrednosti za koje se utvrdi da treba trajno da ostanu baština Srbije (na primer ostaci manastira svetih Arhangela, crkva Bogorodice Ljeviške ili crkva sv. Spasa u Prizrenu) trebalo bi, po Krstićevom mišljenju, da budu premešteni.

U u entitetu sa preovlađujućim albanskim stanovništvom, koji bi obuhvatao najveći deo KIM sa najviše gradova, živelo bi 1.063.600 Albanaca, odnosno 86,7 odsto ukupnog albanskog stanovništva pokrajine, kao i 61.900 Srba i Crnogoraca i 67.700 stanovnika ostalih zajednica. Većina albanskih istorijskih spomenika bila bi u tom entitetu, a preuređeno Kosovo ostalo bi pokrajina u okviru Srbije, a pod okriljem međunarodnih snaga. Kao čovek koji je radio i u Komitetu za svetsku baštinu Uneska, Branislav Krstić ukazuje da se o pitanju verskih i kulturnih spomenika može naći kompromis pošto teritorije srpske i albanske baštine nisu podudarne.

KANTONIZACIJA

Dušan Bataković, sadašnji savetnik predsednika Tadića i član pregovaračkog tima za Kosovo, autor je predloga o kantonizaciji Kosova, koji datira iz 1998. godine. Koliko je poznato, taj predlog su pre početka rata 1999. godine odbili međunarodni zvaničnici, a potom su, takođe bez uspeha, pokušali da realizuju predstavnici Srba u Prelaznom veću Kosova i u izvesnom smislu Srpska pravoslavna crkva. Batakovićev plan je predlagao da gradovi na Kosovu budu pod mešovitom albansko
-srpskom upravom, a da kantonima budu obuhvaćena uglavnom agrarna područja sa srpskom većinom kojima bi bili dodati srpski manastiri s imanjima koja su imali do rata 1941, odnosno do konačne eksproprijacije posle Drugog svetskog rata.

Granice opština bile bi izmenjene tako da se otvori mogućnost za obrazovanje manjih opština koje grupišu mesta i sela sa pretežno srpskim stanovništvom. Predlagano je pet kantona: 1. Ibarski Kolašin, u granicama sadašnjih opština Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, u kojima Srbi imaju većinu stanovnika, 2. prostor između Kosova Polja i Lipljana sa nizovima srpskih sela: Čaglavica, Gračanica, Laplje Selo, i tako dalje, 3. prostor između sadašnjih opština Kosovske Kamenice, Kosovske Vitine i Gnjilana, 4. Sirinićka župa sa sedištem u Štrpcu, a njoj bi se po prethodnom dogovoru priključila Sredačka župa, kao i oblasti Opolje i Gora, naseljene pretežno slovenskim stanovništvom muslimanske veroispovesti, 5. srpske ruralne oblasti od Peći do Istoka i Kline, gde postoje nizovi srpskih sela i prostrana imanja manastira Dečana i Pećke patrijaršije. Na sličan način, svim drugim kantonima bila bi pripojena imanja drugih srpskih manastira (Gračanica, Devič, Goroč, Sv. Arhangeli, Zočište, Banjska, Draganac, Sokolica...), koja bi prethodno bila vraćena.
- Još 1998. godine, kao istoričar koji dobro poznaje prošlost Kosova, imao sam uvid u kontinuitete međuetničkih odnosa, njihovu evoluciju i razne mene, a potom i kao neko ko je silom prilika uvučen u rešavanje političkog statusa Kosova, ja sam, tražeći načina da se izbegne nova vrsta sukoba, koji ni do danas ne prestaju, zamislio projekt kantonizacije Kosova. To je projekat koji je tada malo ljudi podržalo, a bilo je nekoliko novih momenata vrlo važnih da bi se politički razrešio ovaj teški kosovski čvor - kaže Bataković.

- Kad su Albanci u pitanju, projekt kantonizacije nije određivao broj albanskih kantona, njima je potpuno bilo ostavljeno slobodno da sami odaberu vrstu uređenja, jer se pretpostavlja da su oni funkcionalna većina. Ali sam pri tome njih označio kao etničku zajednicu, a ne kao nacionalnu manjinu, što je bilo obavezan predznak svakog pominjanja etničkih Albanaca na Kosovu. Druga novina koju sam uveo planom i koja je i do današnjeg dana jedino trajno rešenje za dugotrajni mir i etničku koegzistenciju, kohabitaciju jeste da se na prostorima gde je srpska manjina, većina stanovništva, ne apsolutna većina - oforme kantoni - ispričao je Bataković u intervjuu Glasu javnosti, prošle godine u vreme dok je bio ambasador SCG u Atini.

On takođe odbacuje kritike da kantonizacija znači podelu Kosova i navodi: "Nedemokratske snage u Srbiji i albanski ekstremisti napadali su tada taj projekat kao model koji znači podelu. Uvid u kartu koju sam priložio pokazuje da se ne radi ni o kakvoj podeli, nego naprotiv o teritorijalnom preuređenju koja ide u susret političkoj realnosti. Za razliku od Bosne i Hercegovine, gde svi govore istim jezikom, gde svi manje-više imaju sličnu kulturu, gde su razlike uglavnom verske prirode, u jednom društvu, koje je, kao što znamo, bilo veoma ateizovano - na Kosovu imamo potpuno drugačiju situaciju", objašnjava Tadićev savetnik.

KONTAKT GRUPA
Upitan da komentariše spekulaciju da su SAD i Rusija dogovorili podelu Kosova po kojoj Albanci dobijaju 80 odsto teritorije a Srbi 20 odsto, Bataković odgovara da nema saznanja o tome ali dodaje da će uticaj na konačno rešenje imati Kontakt grupa: "u tom smislu ne treba isključiti i stvaranje jednog posebnog srpskog entiteta i drugog albanskog..."

U ovom trenutku, stranke na političkoj sceni Srbije koje se javno zalažu za ideju podele ili preuređenja Kosova su G17 Plus, čiji lider i vicepremijer Miroljub Labus pominje podelu na dva entiteta poslednjih godinu dana, DS Borisa Tadića i SDP Nebojše Čovića, bivšeg šefa Koordinacionog centra za Kosovo. Inače, Čović je kao potpredsednik Vlade Srbije 18. maja 2001. predložio da na Kosovu budu stvorena dva entiteta - srpski i albanski, pri čemu bi ovaj drugi bio pod zaštitom međunarodnih snaga, a srpski pod zaštitom jugoslovenske vojske i policije. Lider SDP smatra da je "entitetski pristup" jedina šansa da se Kosovo zadrži u Srbiji: "Sve drugo što radi Vojislav Koštunica u ovom trenutku vodi ka gubljenju Kosova i Metohije, to mogu vrlo odgovorno da kažem kao čovek koji se tim poslom bavio pet godina. Ko različito ili drugačije misli u odnosu na to, možemo da sednemo preko puta, pa da uporedimo argumentaciju, ali nemojte da vodimo politiku oko Kosova i Metohije zasnovanu na obmani građana", kaže Nebojša Čović.

Politika

Ja, Bogoljub Karić, dežurni krivac

Karić: Ja bih pregovarao u ime Srbije. A to što govorite o jednom poslaniku, polako. Ja sam učestvovao na izborima, da vam bude jasno, i to i predsedničkim i lokalnim. I ja sam potvrdio dva puta sebe za razliku od Dinkića, koji je ušao u parlament sa jednim poslanikom, a nije učestvovao na izborima ili G17 plus.

utorak 29.11. 20:00 Komentara: 7

Albansko dete u srpskoj kolevci

Unapred se znalo da će otvaranje kosovskog pitanja bez pripremljenog i vešto sročenog plana na srpsku političku scenu izbaciti patriote i izdajnike, da će se povesti hajka za novim Vukom Brankovićem i da će sve srpske podele ponovo vaskrsnuti. Bilo je za očekivati i da političke elite koje su sticajem okolnosti dobile u zadatak da upravo one budu te koje se dogovaraju o državnom pitanju imaju zajednički plan, kako za domaću, tako i za stranu javnost, uklopljen u današnje vreme i prilike.

nedelja 27.11. 14:30 Komentara: 4
strana 1 od 19 idi na stranu