Na današnji dan, 29. jul

1526. U pohodu na Ugarsku, turska vojska je nakon tronedeljne opsade zauzela Petrovaradin. Posle toga Turci su osvojili susedne gradove u Sremu i kod Osijeka izgradili most na reci Dravi, prešli u Ugarsku i 29. avgusta potukli kod Mohača vojsku kralja Ljudevita II.

1588. Britanska flota pod komandom lorda Hauarda i ser Fransisa Drejka porazila je špansku "Nepobedivu armadu" od oko 125 brodova, koju je u invaziju na Englesku poslao španski kralj Filip II.

1805. Rođen je francuski istoričar i političar Aleksis de Tokvil, čije je delo imalo značajan uticaj na razvoj građanske demokratije ("Američka demokratija").

1856. Umro je nemački kompozitor Robert Šuman jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma ("Koncert u a-molu za klavir i orkestar", koncerti za
klavir i za violončelo, ciklusi solo pesama).

1878. Počela je austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine, na osnovu dogovora evropskih sila na Berlinskom kongresu.

1883. Rođen je italijanski diktator i fašista Benito Musolini, koji je vladao Italijom od 1922. do 1943. i uveo Italiju u Drugi svetski rat na strani Nemačke 1940. Italijanski partizani uhvatili su ga 1945. pri pokušaju bekstva iz zemlje i streljali.

1890. Umro je holandski slikar Vinsent van Gog, dva dana nakon što je pokušao samoubistvo. Jedan od najcenjenijih umetnika u 20. veku, čije je delo presudno uticalo na evropsko slikarstvo u traženju novog likovnog izraza, za života je prodao samo jednu sliku.

1900. Anarhista Gaetano Breši u Monci je ubio italijanskog kralja Umberta I. Atentator je 1901. izvršio samoubistvo.

1905. Rođen je švedski političar Dag Hamaršeld, generalni sekretar UN od 1953. do 1961, kada je poginuo u avionskoj nesreći u Africi na jednom od svojih mirovnih putovanja (kongoanska kriza). Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1937. Japanske trupe okupirale su u Kinesko-japanskom ratu kineski grad Tjencin.

1940. Počela je vazdušna ofanziva Nemačke na Veliku Britaniju u Drugom svetskom ratu.

1941. Višijevska Francuska i Japan potpisali su sporazum o "zajedničkom protektoratu" nad Indokinom. Francuska je nastavila upravljanje Indokinom, a Japan je poslao trupe.

1946. U Parizu je počela mirovna konferencija zemalja-pobednica u Drugom svetskom ratu. Mirovni ugovori, usaglašeni tokom zasedanja konferencije od 29.7. do 16.10, potpisani su 10. februara 1947.

1948. Na stadionu "Vembli" u Londonu otvorene su prve Olimpijske igre posle Drugog svetskog rata.

1967. U Vijetnamskom ratu u požaru je oštećen američki nosač aviona "Forestal" pri čemu je poginulo 130 ljudi.

1973. Grci su se na referendumu, koji je raspisala vojna hunta, izjasnili za ukidanje monarhije, a vođa vojne hunte pukovnik Jorgos Papadopulos postao je predsednik Grčke.

1981. U katedrali Svetog Pavla u Londonu venčali su se naslednik britanskog prestola, princ od Velsa Čarls i Dajana Spenser.

1983. Umro je britanski pozorišni i filmski glumac Dejvid Niven, dobitnik Oskara 1958. za film "Odvojeni stolovi".

1983. Umro je španski filmski režiser Luis Bunjuel, jedan od najvećih reditelja u svetskoj kinematografiji, poznat po nadrealističkim filmskim ostvarenjima ("Andaluzijski pas", "Viridijana", "Lepotica dana", "Diskretni šarm buržoazije").

1985. Alan Garsija inaugurisan je za novog predsednika Perua i sa 36 godina postao najmlađi šef države na svetu.

1992. Bivši istočnonemački komunistički lider Erih Honeker došao je u Berlin, nakon osam meseci provedenih i čileanskoj ambasadi u Moskvi, da se suoči sa optužnicom za smrt
mnogih nemačkih građana koji su preko Berlinskog zida pokušali da pobegnu u tadašnji Zapadni Berlin.

1994. Bivši italijanski premijer Betino Kraksi osuđen je na osam i po godina zatvora pod optužbom za prevaru. Kraksi je presudu dočekao u izbeglištvu u Tunisu, gde je i umro.

1996. Kina je izvela nuklearnu probu jačine 4,3 stepena Rihterove skale na Lop Noru, a potom obećala da će se ubuduće pridržavati moratorijuma na nuklearne probe.

1999. U Sarajevu je počeo samit Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu. Delegacije iz 39 zemalja i predstavnici 17 međunarodnih organizacija usvojili su 30. jula deklaraciju o demokratizaciji i ekonomskoj obnovi Balkana. Srbiji, koja nije pozvana na samit, poručeno je da može da se priključi Paktu kada prihvati demokratske promene.

2001. Umro je bivši lider poljske komunističke partije Edvard Gjerek.