Prvo Ribičič, sad i Kardelj

U intervjuu datom slovenačkom listu "Mladina", visoki partijski i državni funkcioner SFRJ inekadašnji zamenik načelnika OZNA-e, Mitja Ribičič, kaže da je spreman da snosi odgovornost za svaku grešku koju je napravio, ali da nije odgovoran za masovna ubistva, do kojih je na teritoriji Slovenije došlo posle završetka Drugog svetskog rata.

Ribičič objašnjava da u tadašnjoj "strahovitoj situaciji" u Sloveniji, nije bilo moguće obezbediti funkcionisanje pravne države. Tada je, kaže Ribičič, polovina Jugoslovenske vojske, njih 400.000 bilo u Sloveniji, kao i 250.000 nemačkih vojnika koji su prelazili preko te teritorije, ali i kvislinška armija od oko 200.000 četnika, ustaša, balista, domobrana i belogardejaca.

Slovenačkih partizana je bilo samo 30.000 i oni su morali da zaštite narod, izjavio je Ribičič za "Mladinu" i dodao da je prvi put čuo da je došlo do masovnih ubistava, već na prvim izborima 1945. godine, kada se ispostavilo da mnogih ljudi nema. Još ranije Ribičič je izjavio da su za ubistva saznali i zbog "ekološkoh problema", odnosno kada su jame u koje su bacani leševi počele da smrde.

Ribičič, u "Mladini", optužuje Alberta Svetinu, koji je isto bio visoki funkcioner OZNA-e, da je lažljivac i "patentirana baraba i zločinac". Svetina je pre nekoliko godina optužio Ribičiča da je znao za masovna ubistva i da je i sam pravio spiskove za likvidaciju. Ribičič tvrdi da Svetina nikako ne može da bude svedok u njegovom slučaju, već samo optuženik, ali i da je kao "informbirovac" prebegao u Madjarsku.

Slovenački istoričar Mitja Ferenc će, u utorak u celjskom Muzeju novije istorije, predstaviti depešu, koja dokazuje da je tadašnja vlast znala za masovna ubistva. U toj depeši, tadašnji potpredsednik jugoslovenske vlade, Edvard Kardelj upozorava predsednika slovenačke vlade, Borisa Kidriča na sporost "čišćenja".

Kardelj: Ubrzati likvidacije

Dokument (POP TV)

Slovenački istoričar, Mitja Ferenc predstaviće u utorak, u celjskom Muzeju novije istorije, depešu koja potvrdjuje da je jugoslovenska vlast znala za masovna ubistva,do kojih je u Sloveniji došlo posle Drugog svetskog rata.

U depeši, koju je tadašnji podpredsednik jugoslovenske vlade, Edvard Kardelj poslao predsedniku slovenačke vlade, Borisu Kidriču, Kardelj zahteva da se likvidacije ubrzaju. Depeša je poslana 25. juna 1945. godine i u njoj Kardelj zahteva ubrzano "čišćenje" i upozorava da to mora da se uradi pre no što jugoslovenska vlada objavi amnestiju.

Mitja Ferenc je sin poznatog slovenačkog istoričara Toneta Ferenca ,javlja slovenačka "POP TV" i dodaje da je pokojni Tone Ferenc bio blizak komunističkom režimu, zbog čega je imao privilegovan pristup istorijskim arhivima. Njegov sin je u ličnoj očevoj zbirci našao dokument u kome je bilo uputstvo gde treba tražiti Kardeljevu depešu.