Četiri poginula u pucnjavi u zgradi BIA u Nišu

U Lutkarskom pozorištu u Nišu, gde se od završetka rata na Kosovu nalazi kancelarija BIE iz Prištine, Vladimir Rovčanin je u utorak ujutro ubio četvoro svojih kolega, a troje ih je ranio. Svi poginuli i ranjeni, kao i sam Rovčanin, živeli su i radili u nekadašnjem Resoru Državne bezbednosti na Kosovu i Metohiji. Sama BIA je saopštila da je ubistvo učinjeno u trenutku nervnog rastrojstva iz Niša javlja dopisnik Radija B92 Dragana Cvetković. Sve se desilo oko osam sati i petnaest minuta, a ubica je odmah posle zločina uhapšen. U pitanju je Vladan Rovčanin, operativac ovog centra BIE na poslovima za Kosovo i Metohiju. Pretpostavlja se da je Rovčanin bio u stanju psihičkog rastrojstva. On je ubio svog šefa, njegovu sekretaricu i još dvojicu radnika BIE. Prema zvaničnom saopštenju policije poginuli su Radoje Novićević, Momčilo Momčilović, Tomislav Dragović i Ana Radulović. Ranjeni su Rade Aksić, koji ima prostrelnu ranu grudnog koša, Slaviša Delikravić, koga je metak okrznuo po glavi, kao i Nebojša Vasić, koji je zadobio višestruke povrde unutrašnjih organa i nad njim je izvršena hirurška intervencija u trajanju od pet sati i on se i dalje nalazi u teškom stanju. Očevici tvrde da je nekoliko trenutaka sve praštalo od rafalne paljbe, a meci ispaljeni iz automatskog oružja su kroz prozore izletali i na ulicu, ali niko od malobrojnih prolaznika nije povređen. Ubrzo zatim jedan čovek je kroz prozor sa prvog sprata zgrade pao na trotar. Iz zgrade se potom pojavio ubica i iz pištolja mu pucao u glavu. Interventna patrola niške policije je stigla na lice mesta i uhapsila počinioca.

Načelnik Niškog SUPa Radisav Gvozdenović za radio B 92 je potvrdio da  Rovčanin, iako naoružan, prilikom hapšenja nije pružao otpor. Upitan za moguće motive ovog ubistva, prvi čovek niške policije je odgovorio: “Ništa više ne možemo da saopštimo u vezi sa motivima, radi se o radniku BIA, žrtve su radnici BIA, a šta tu stoji kao povod za sada ne možemo da odgovorimo, još je isuviše rano”. Bezbednosno informativna agencija je formirala posebnu komisiju koja će raditi na ustanovljenju motiva, okolnosti i svih relevantnih činjenica koji su doveli do ovog tragičnog događaja.

Republički ministar policije Dušan Mihajlović izjavio je za B92 da ova tragedija ozbiljno treba da zabrine sve nas i upozori na činjenicu da se društvo suočava s takozvanim vijetnamskim sindromom. “Mi smo taj problem odavno uočili kada je reč o MUP-u i registrovali smo više slučajeva samoubistava policajaca, koji su na prvi pogled mladi, zdravi, i jedino što smo našli u njihovoj biografiji što je ukazivalo na ovo o čemu govorimo je da su izvesno vreme boravili na dužnosti na Kosovu i Metohiji i da su učestvovali u ovim tragičnim događajima. Zbog toga smo angažovali psihologe i nadam se da ćemo zajedničkim radom uspeti da ovakve slučajeve svedemo na najmanju moguću meru”, rekao je Mihajlović.

Teško je proceniti koliko je ljudi zahvaćeno vijetnamskim sindromom. Prema nekim medicinskim procenama, na koje se poziva psiholog Vladimir Beara iz novosadskog Centra za traume ratnih veterana, radi se o više od 50 hiljada ljudi u Srbiji. Mali broj njih zatražio je stručnu pomoć i to oni koji su bili mobilisani, pre svega iz vojnih jedinica. Iz policije su je javljali manje, kaže Beara, što ne znači da su oni manje traumatizovani. “Mislim da iskustva koja mi imamo sa policajcima, sobzirom da su to ljudi koji su jako namučeni, ljudi koji su učestvovali u puno sukoba, prošli puno toga ružnog, najgore možda na Kosovu, mislim da je mnogima od njih zaista potrebna pomoć, mnogi od njih nose oružje, oni su u kontaktu sa ljudima koji imaju problema, mislim da je stanje daleko gore nego što se pokazuje, i mislim da kako vreme odmiče, neće pokazati puno dobrog”, rekao je Beara.     

O tome da li se o ratnim veteranima može govoriti kao o tempiranoj socijalnoj bombi, Beara kaže da je ovaj problem opasan ukoliko se zapostavi. “Nisu svi ljudi koji su bili na ratištu, koji su traumatizovani, opasni u smislu da sad treba da bežimo od njih, da ih lovimo ili nešto slično. Sa druge strane, to su ljudi koji su jako osetljivi na razne nepravde, to jest na ono što oni vide kao nepravde, i kao takvi su onda skloni da se jako uznemire na sve što procene da je nepravda. U skladu sa tim oni mogu biti skloni nasilnom rešavanju konflikata, nasilnom rešavanju problema, skloni su raznim radikalnim akcijama i samim tim su pre svega opasnost za sebe, a i za druge ljude”, rekao je Beara. I predstavnici vlasti i stručnjaci se slažu da je neophodno da se društvo što pre suoči sa problemom vijetnamskog sindroma. U SAD je tako posle Vijetnamskog rata kroz centre za prihološku pomoć prošlo više stotina hiljada ratnih veterana i članova njihovih porodica, a ti centri rade i dalje. Srbija je već na primeru ubistva svog premijera Zorana Đinđića imala drastično iskustvo sa ljudima, ubicama iz  ratova na prostoru bivše države. I brojna samoubistva i nasilja u porodicama ratnih veterana o kojima se ćuti, predstavljaju upozorenje da je vijetnamski sindrom mnogo ozbiljniji problem nego što su vlasti do sada to želele da prikažu.