Izbori u Izraelu

Do sada vladajuća partija Kadima, šefa izraelske diplomatije Cipi Livni, osvojila je najviše mesta u Knesetu (parlamentu) - 30, pokazuju prve ankete glasača nakon zatvaranja birališta u Izraelu.

Na osnovu rezultata koje je objavio prvi kanal izraelske televizije, desno orijentisani Likud bivšeg premijera Benjamina Netanjahua osvojio je dva mesta manje, iako se uoči izbora predviđala tesna pobeda ove partije.

Ultradesni "Izrael naš dom" potisnuo je laburiste levog centra na cetvrto mesto, kako se i predviđalo, osvojivši 14 mesta, jedno više od Laburističke partije ministra odbrane Ehuda Baraka.

Ako Benjamin Netanjahu postane premijer Izraela, u pitanje će biti dovedeni tradicionalno dobri saveznički odnosi Amerike i Izraela, ali i mirovni plan koji Palestincima daje državu.

Međunarodnoj javnosti on je postao poznat 1991. godine kao izraelski ambasador u Ujedinjenim nacijama. U centru pažnje domaće javnosti bio je 90-tih jer je javno ustao protiv mirovnog sporazuma, koji je u Oslu potpisao tadašnji premijer Jicak Rabin.

Posle Rabinog ubistva, Netanjahu je izabran za premijera. Njegov stav o rešenju konflikta sa Palestincima je jasan.

"Postoji samo jedna stvar koja će sprečiti da palestinske rakete padaju na jug Izraela, a to je kraj uprave Hamasa, a mi ćemo oboriti vladu Hamasa u Gazi", poručivao je Netanjahu, lider Likuda i kandidat za novog premijera Izraela.

U zemlji kojoj je pitanje bezbednosti od vitalnog značaja, ministar odbrane, bivši načelnik generlaštaba Ehud Barak, ima na prvi pogled sve osobine potrebne za premijera.

Iako je njegova Laburistička partija popularnija nego pre ofanzive u Gazi, predizborne prognoze pokazuju da neće osvojiti ni 19 mesta koliko sada ima u izraelskom parlamentu Knesetu.

U kampanji posle konflikta u Gazi, Barak je podsetio glasače da se on oduvek zalagao za mir.

"Napravićemo plan koji će odgovarati svima u regionu, i koji će se uklopiti u palestinske ciljeve ali i politiku koju vodi Sirija", rekao je on.

Treći kandidat je Cipi Livni, ministarka spoljnih poslova i viceprmijerka koja je obavljala dužnosti premijera posle povlačenja Ehuda Olmerta optuženog za korupciju. Ako pobedi, biće prva žena premijer Izraela posle Golde Meir koja je podnela ostavku 1974. Tokom predizbornih mitinga poručila je da se zalaže za mir i stabilnost.

"Treba da nastavimo mirovni proces prema parametrima dogovorenim sa Palestincima, ali istovremeno moramo da se borimo protiv terora i protiv Hamasa", smatra Livni.

Budući izraelski lider suočiće se sa pritiskom Vašingtona da nastavi sa sprovođenjem plana o formiranju nezavisne palestinske države i verovatno će imati manje bezuslovne podrške koju je izraelsko rukovodstvo imalo tokom dva Bušova mandata.

U Izraelu ima oko pet miliona registrovanih glasača, a glasa se na 9.263 mesta od 6 sati do 22 sata. Bira se između 33 partije, koje se nadmeću za 120 mesta u Knesetu. Za ulazak u parlament potrebno je osvojiti najmanje dva posto glasova.

Ambasador Izraela priredio prijem

Izraelski ambasador u Beogradu Artur Kol priredio je u svojoj rezidenciji svečani prijem povodom održavanja parlamentarnih izbora u toj zemlji.

"Danas imamo proslavu demokratije. Izbori su u demokratskim društvima uvek napeti u neku ruku, posebno za vodje političkih partija, ali su i povod za slavlje naroda, jer je to prilika da odaberu vodjstvo koje će predvoditi državu u narednom periodu", izjavio je Kol.

Ambasador Izraela nije želeo da spekuliše o ishodu izbora, ali je naveo da će ko god pobedi večeras u Izraelu morati da se pozabavi veoma teškim problemima poput bezbednosne situacije, mirovnog procesa i ekonomske krize.