Bez dogovora u Beču

Predsedavajući današnjim skupom, direktor za politička pitanja u kancelariji Martija Ahtisarija Petar Ivancov rekao je na konferenciji za štampu da je dogovoreno da se o ovom pitanju nastave razgovori između delegacija Beograda i Prištine, dodajući su međunarodni posrednici izneli svoj predlog za uspostavljanje 15 zaštitnih zona i da je taj predlog gotovo saglasan sa ponudom Prištine.

"Pred nama su predlozi svih strana, i videćemo da li ćemo moći u daljim razgovorima doći do razumnog kompromisa. Namera je da nastavimo razgovore, najverovatnije posle sastanka na najvišem političkom nivou koji treba da se održi krajem meseca", podvukao je Ivancov, dodajući da na današnjem skupu nije bilo "proboja".

Savetnik srpskog premijera Slobodan Samardžić je rekao da u beogradskoj delegaciji nisu očekivali velike rezultate. "Prvi put su sve tri strane predstavile svoje stavove i predloge. Sada smo razmenili mišljenja i informacije, i naravno ne može da se reši problem u toku jednog dana. Diskusija će biti nastavljena na drugom nivou", kazao je Samardžić, dodajući da je napredak sama činjenica da sve strane sada znaju o čemu treba dalje razgovarati.

Pismo Beograda Ahtisariju

Kao i svaki put do sada, srpski i albanski pregovarači su se pred početak tehničkih pregovora u Beču sastali s glavnim pregovaračem Ujedinjenih nacija za Kosovo Martijem Ahtisarijem. Tu priliku ovog puta beogradski tim je iskoristio kako bi Ahtisariju predao pismo u kome zahteva dobru pripremu sastanka kojim će početi pregovori o statusu Kosova. To je novinarima potvrdio član tima Dušan Bataković, koji je preneo i detalje tog pisma:

"Insistirali smo da se taj sastanak dobro pripremi i da ne bude samo još jedno protokolarno viđenje najviših zvaničnika Beograda i Prištine. Tražili smo da se odredi agenda sastanaka, i da se dogovorimo oko formata i strukture sastanka kako bismo sastanak završili sa određenim rezultatima. Svima nama potreban je pomak kako bismo počeli da rešavamo u praksi goruće probleme u pokrajini", rekao je Bataković. Podsetimo, Priština je već prihvatila poziv za taj sastanak, koji bi najverovatnije trebalo da se održi 24 jula.

Osim potvrde da od Ahtisarijevog odgovora zavisi učešće Beograda u statusnim pregovorima, predsednik Srbije Boris Tadić je u Briselu rekao i da nije zadovoljan dosadašnjim pregovorima o rešavanju kosovskog pitanja. "Trenutno očekujemo da nam Ahtisari pošalje tačne uslove i okolnosti za pregovore u Beču 24. jula, i nakon toga ćemo odlučiti da li ćemo učestvovati. Mi smo spremni da učestvujemo ali su nam potrebni precizni podaci i kakvi će biti uslovi kako bismo se pripremili za te pregovore", rekao je Tadić.

Spremnost Beograda da učestvuje u tim pregovorima potvrdila je i predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić, koja je, međutim, prebacila Martiju Ahtisariju da je pristrasan. U intervjuu za bečki dnevnik "Prese" Sanda Rašković-Ivić je rekla i da se "oseća da Ahtisari teži nekoj vrsti nezavisnosti za Kosovo, samo to još ne govori javno".

Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je da Kosovo ima mnogo razloga da štiti kulturnu baštinu jer je ona zajednička. On je rekao da su predstavnici kosovskih institucija saglasni s tim da stvaranjem zaštićenih zona posebno treba obezbediti neke objekte kulture, u skladu s međunarodnim konvencijama. Zone će biti utvrđene u zavisnosti od veličine i značaja objekata. UNESCO je pre dva dana na zvaničnu Listu svetske kulturne baštine upisao manastir Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i crkvu Bogorodice Ljeviške, pod zajedničkim nazivom "Srednjovekovni spomenici na Kosovu".

Bataković: Spremni smo za kompromis

Dušan Batakoviæ (danas.co.yu)

Bataković kaže da je Beograd pripremio dodatne mape za preostale zaštićene zone i predloge o zaštiti i povratku imovine. "Spremni smo na kompromisno rešenje koje će obezbediti zaštitu verske i kulturne baštine i uključiti njihovo održavanje u evropske standarde, s jakom međunarodnom kontrolom. Očekujemo da će albanska strana razumeti činjenicu da smo od 1.300 kulturnih spomenika zahtev za zaštićene zone sveli na svega 40, što je tri odsto baštine u pokrajini", kaže Bataković.

Kada je reč o decentralizaciji, u Beču će ponovo biti reči o jednom od najspornijih pitanja, a to je broj opština sa srpskom većinom. Prema nezvaničnim saznanjima B92, Beograd ide s manjim zahtevom, pa umesto 18, sada traži oko 10 novih opština. I Priština je izmenila predlog za formiranje novih opština, ponudivši dve nove opštine. Portparol pregovaračke delegacije Skender Hiseni kaže da je reč o Klokotu i Partešu.

U sastavu delegacije Srbije su Leon Kojen, Slobodan Samardžić, Sanda Rašković-Ivić, vladike lipljanski Teodosije, bački Irinej i timočki Justin i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika Gordana Marković.

"Razgovori o tehničkim pitanjima se završavaju sutra"

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu veruje da se razgovori o tehničkim pitanjima, koje vode delegacije Beograda i Prištine u Beču, završavaju današnjim i sutrašnjim sastancima o kulturnom nasleđu i decentralizaciji: "Došli smo do crvene linije koja se više ne može preći. Naš finalni predlog je formiranje pet novih opština uz to da se jednoj, već postojećoj, dodaju katastarske jedinice".

On je kazao da je opredeljenje kosovske strane da nova teritorijalna organizacija Kosova bude u funkciji građana i da se manjinama, pa tako i srpskoj zajednici, omogući učešće u donošenju odluka. "Predlog kosovske delegacije je šansa da manjine učestvuju u institucionalnom životu na centralnom i lokalnom nivou", rekao je Sejdiu.

Koštunica i Tadić razmišljaju

Državni vrh Srbije najverovatnije će do kraja nedelje održati još jedan sastanak na kom će odlučiti da li će predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica pristati na razgovore o budućem statusu Kosova s kosovskim liderima u Beču. Prema pisanju Blica, Koštunica razmišlja da li da pristane na razgovore s premijerom Kosova Agimom Čekuom, koji je pred pravosuđem u Srbiji optužen za ratne zločine i za kojim je Srbija raspisala međunarodnu poternicu. Navodi se i da Tadić još nije odlučio da li da ide na razgovore s predsednikom i premijerom Kosova Fatmirom Sejdiuom i Agimom Čekuom, koji su već pozitivno odgovorili na poziv specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija.

Zeri: Ahtisari u septembru predlaže rešenje

Prištinski Zeri danas piše kako se očekuje da Marti Ahtisari krajem septembra u Njujorku ministrima inostranih poslova zemalja članica Kontakt grupe predloži rešenje za status Kosova. Prenoseći saznanja iz izveštaja koji je Ahtisari podneo na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prošle nedelje, održanoj iza zatvorenih vrata, list je naveo da će izaslanik do septembra biti angažovan na organizovanju i održavanju sastanaka predstavnika dve pregovaračke delegacije na visokom nivou, u pokušaju da nađe obostrano prihvatljivo rešenje.

"Rusija nije u sukobu sa Zapadom zbog Kosova"

U razgovoru za B92, Aleksandar Aleksejev, ambasador Ruske Federacije u Srbiji, rekao da Rusija smatra da kosovski problem nije moguće posmatrati izolovano i da će rešenje krize u pokrajini biti presedan za rešavanje sličnih situaciju u drugim delovima sveta. No, bez obzira na nesuglasice koje postoje u Kontakt grupi i u Savetu bezbednosti, nema velikih sukoba na relaciji Rusija – SAD, kako sugerišu pojedini mediji.

Intervju možete pročitati ovde.

Tri od trinaest…

Kosovski ministar pravosuđa Jonuz Saljihaj izjavio je da su na Kosovu ostvarena tri od 13 prioriteta Kontakt grupe kao i da su u poslednjih mesec dana ostvareni konkretni rezultati u ispunjenju standarda u oblasti vladavine prava.

"U kratkom roku, samo mesec dana posle prethodnog sastanka su postignuti konkretni rezultati. Juče je imenovan ditrektor Kosovske antikorupcijske agencije, što je jedan od zahteva Kontakt grupe. Do kraja je ispunjen i zahtev za formiranje 11 kancelarija za vezu sa sudovima u sredinama gde žive manjine i te kancelarije funkcionišu", rekao je Saljihaj.

Prema njegovim rečima najveći problem je i dalje otkrivanje nosilaca i organizatora nasilnih nemira iz marta 2004 godine, iako je postignut napredak. "Postignuti su konkretni rezultati vezani sa identifikaciju vinovnika martovskih događaja pošto je značajno povećana saradnja između KPS i UNMIK policije", rekao je ministar ističući da su u to vreme glavni nosioci bezbednosti bili pripadnici UNMIK policije.