Srbija, EU i Mladić

Izjave evropskih zvaničnika i predstavnika vlasti u Beogradu, popunile su prve strane svih dnevnih listova. Takođe, tu se nalaze i reakcije mnogih analitičara koji daju svoje ocene mogućih posledica po Srbiju zbog prekida pregovora.

Večernje novosti objavljuju pismo Miroljuba Labusa premijeru Koštunici, u kojem obrazlaže svoju ostavku na mesto potpredsednika Vlade. "...naša vlada, suprotno vašem izričitom obećanju, nije obezbedila uslove za nastavak pregovora. Time je izneveren jedan od najvažnijih interesa zemlje i građana Srbije...", kaže između ostalog Labus u svom obrazloženju ostavke. Novosti donose i izjavu komesara za proširenje EU Olija Rena, koji kaže da u EU smatraju da Mladić nije uhapšen jer srpska vlada nema potpunu kontrolu nad obaveštajnim službama. "Doduše, ima i drugih motiva, ali činjenica je da bezbednosne službe nisu pod kontrolom Vlade, posebno delovi vojne obaveštajne službe", kaže Oli Ren za Novosti.

Politika na naslovnoj strani objavljuje "Labus podneo ostavku, G17 podržava Vladu". "Odluka Olija Rena da odloži pregovore i ostavka Miroljuba Labusa ne znače siguran pad vlade Vojislava Koštunice, ali jesu sigurna najava da će ubuduće iznutra dolaziti veći pritisci nego spolja", piše između ostalog u Politikinom tekstu posvećenom odloženim pregovorima.

Analizirajući Labusovu ostavku, Glas javnosti donosi mišljenje analitičara Milana Nikolića, koji kaže da je Labusova ostavka deo kampanje. "Očigledno je da ovim Labus politički manevriše jer propadanjem pregovora s Ratkom Mladićem, ako ih je i bilo, priča može i krvavo da se završi, pa bi bilo dobro da se on skloni od svega toga. To je, u neku ruku, i predizborna kampanja kojom Labus pokušava da izvuče što više koristi, a što manje štete", kaže Nikolić za današnji Glas.

"Koliko Mladić košta Srbiju"

Jedna od najvažnijih vesti u svim slovenačkim medijima jeste prekidanje pregovora EU sa SCG. Pod naslovima "Kriza Vlade u Srbiji?" i "Srbiji zatvorena vrata u EU", slovenačka Televizija POP podseća i da prekidanje pregovora nije nepoznata taktika Evropske unije, koja je upravo tako prekinula razgovore s Hrvatskom, zbog nesaradnje sa hačkim sudom, odnosno neizručivanja generala Ante Gotovine. TV POP dodaje da su u Srbiji trenutno teške političke okolnosti, među kojima su mogući gubici Kosova i Crne Gore.

Pod naslovom "Čuda nije bilo, Mladić još u šumi" i "Koštunica sa starom pričom", Dnevnik piše i da je u Beogradu očekivano obraćanje premijera narodu, ali da se sve pretvorilo u izjavu za javnost, u kojoj je premijer Srbije Vojislav Koštunica, koji je krajem aprila obećao hapšenje Mladića, ponovio staru priču o tome da je država učinila sve što je bilo u njenoj moći da Mladića stavi pred sud.

Delo, u tekstu pod naslovom "Kad će kraj farse?", piše da je dosta njih poverovalo, kada je vlada premijera Zorana Đinđića 2002. izručila Hagu Slobodana Miloševića, da je nastupio početak kraja najtraženijih haških begunaca u Srbiji. "Uistinu je to bio kraj politike koja je srušila stari režim, jer je među najljućim protivnicima takvog ispunjavanja međunarodnih obaveza Beograda bio tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica. On se sada, kao premijer Srbije, našao u ulozi sličnoj onoj u kojoj je bio njegov prethodnik Đinđić, ali on s time ne može da izađe na kraj", piše Delo.

Isti list piše i da bi, u slučaju da Mladić bude uhapšen, Vlada Srbije pala zbog gubitka podrške koju joj u parlamentu daju Miloševićevi socijalisti, zagriženi protivnici saradnje s haškim sudom. "Tadićeve demokrate iz sličnih razloga neće da spasavaju Vladu, kojoj su usta puna Evrope, a ničim nije spremna, a i ne može da dokaže naklonost Evropskoj uniji", piše list. "Uprkos gorčini i šoku beogradskih vlastodržaca, neće biti posledica za vlast, odluku Brisela osetiće one dve trećine državljana Srbije koje sanjare o Evropi. Ponovo propala avantura s lovom na Mladića jeste samo potvrdila činjenicu da se farsa na srpskoj političkoj sceni nastavlja", piše Delo.

Pod naslovom "Mladić bi mogao Srbiju da košta skoro milijardu evra godišnje", slovenački list Finance bavi se i mogućim uticajem jučerašnje odluke EU na privredu i privatizaciju u Srbiji. Privredni ataše u Ambasadi Slovenije u Beogradu Janez Pevec ocenjuje da će privatizacijske cene, posle prekida pregovora, pasti oko 20 do 30 odsto. "Među negativnim stranama neizručivanja Mladića jeste i smanjivanje priliva stranih, neposrednih investicija", piše list Finance i dodaje da bi neizručivanje moglo da utiče i na berzu.

Čedomir Jovanović, lider Liberalno-demokratske partije, za Finance kaže da će njegova stranka na demonstracijama 9. maja u Beogradu pozvati na odgovornost i Havijera Solanu i Karlu del Ponte, koji su predugo kolaborirali s Koštunicom, koji i tako "ne miriše" EU. Jovanović ocenjuje da ju srpska tranzicija jučerašnjim događajem završena i da vlast mogu da preuzmu tajkuni. "Vraćamo se u uslove u vreme uvođenja međunarodnih sankcija, pre 10 godina", kaže Jovanović za Finance, za B92 prenosi Jelica Greganović.

"Veliko upozorenje za Brisel"

Zagrebački Jutarnji list danas piše da Evropska komisija, uz svu dobru volju, juče nije imala nikakvog drugog izbora nego da objavi da prekida pregovore sa SCG. List navodi kako je EU pre samo mesec dana izgledala neozbiljna kada je odlučila da, po ko zna koji put, Beogradu još jednom odloži rok za hapšenje Mladića, jer je još tada očekivana odluka o prekidu pregovora, koja je izostala. "Posle susreta Karle del Ponte i Olija Rena prošlog meseca, mnogi su bili razočarani, ali su verovali da se radi o nekom scenariju sličnom onom kada je Hrvatskoj dato zeleno svetlo za otvaranje pregovora o članstvu u EU bez obzira na to što Gotovina još nije bio uhapšen", piše list.

"Postoje mnogi razlozi zašto EU ovoga puta nije mogla da popusti, iako je poslednja odluka puna opasnosti, ne samo po političku stabilnost u Srbije, nego i po proces pregovora za status Kosova i referendum o nezavisnosti Crne Gore", upozorava Jutarnji list. "U Briselu su svi svesni da su se okolnosti poklopile, pa se Srbija upravo ove godine našla pred situacijom u kojoj će sasvim sigurno izgubiti Kosovo, moguće je izdvajanje i Crne Gore, a u isto vreme mora da lovi, ne samo Mladića i Karadžića, nego i još četiri haška begunca. Činjenica da Beograd nije uhapsio Mladića, za Brisel je veliko upozorenje. Ako nije uhapšen zato što nemaju političku volju da to učine, onda ne zaslužuju partnerstvo sa EU, a ako žele a ne mogu, znači da Srbija nije demokratska i funkcionalna država koja može da kontroliše svoju vojsku i policiju, a s takvom državom EU takođe ne može imati ugovorne odnose", upozorava list.

"Vlada Srbije puna kukavica"

Nemački listovi pozdravljaju odluku Brisela da prekine pregovore sa SCG, a od svih evropskih listova nemački najjače aplaudiraju odluci o zaustavljanju pregovora. Berlinski Tagesšpigl piše da je dobra vest to što je Unija konačno izgubila strpljenje zbog nespremnosti Srbije da uhapsi i izruči Mladić, a da je loša vest to što je Srbija puna mladih ljudi koji zaslužuju bolju budućnost, ali da je Vlada Srbija puna oportunista, kukavica i nacionalista koji uništavaju budućnost tih mladih ljudi.

Frankfurter rundšau smatra da je hapšenje Mladića stvar kredibiliteta Evrope i njene unutrašnje kohezije, a bonski Velt ocenjuje da je Koštunica, iz nezainteresovanosti, slabosti ili možda sporosti, vukao EU za nos i da je ona na to morala da reaguje.

"Teturanje ka kolapsu"

Gotovo svi britanski listovi beleže odluku Brisela. Fajnenšel tajms strahuje da bi prekidom pregovora Evropska unija, sada kada je najvažnije, mogla da izgubi ključnu polugu uticaja na Srbiju. Brisel se nadao da bi Sporazum o asocijaciji i pridruženju, koji vodi u predvorje EU, mogao da pomiri Srbiju sa Zapadom u trenutku kada se ona suočava s gubitkom značajnog dela teritorije i otcepljenjem Crne Gore, napominje FT.

Gardijan piše da je Evropska unija kaznila Srbiju zbog Mladićeve slobode i da se, posle ostavke vicepremijera Labusa, Koštuničina vlada tetura ka kolapsu. Koštuničine nevolje uvećavaju priča o Kosovu i Crnoj Gori, napominje list.