Zahladneli odnosi SCG-Makedonija

Makedonski elektronski mediji su sinoć preneli izjavu ministra spoljnih poslova SCG Vuka Draškovića, koji je vladu Makedonije uputio da dozvolu za posetu manastiru Prohor Pčinjsku zatraži od vlasnika, Srpske pravoslavne crkve. Ta izjava u Skoplju se tumači kao potvrda primetnog zahlađenja odnosa između Srbije i Makedonije usled sve goreg sukoba MPC i SPC.

Do zahlađenja odnosa  je došlo nakon zatvaranja arhiepiskopa Jovana, zbog izazivanja verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Inače, crkva ne bi smela da sama zabranjuje posete građana, pošto su mnoge crkve istovremeno i kulturna dobra od velikog značaja, pod zaštitom države, odnosno Zavoda za zaštitu spomenika.

Makedonska državna delegacija tako neće 2. avgusta otputovati u manastir Prohor na tradicionalno obeležavanje godišnjice drugog zasedanja ASNOM-a. Ta odluka usledila je nakon jednonedeljne tišine vlasti u Beogradu na zahtev zvaničnog Skoplja da im omoguće dostojanstvenu proslavu dana makedonske državnosti, s obzirom da je Srpska pravoslavna crkva ranijih godina pravila problem dolasku delegacije.

Makedonija ne može biti talac politike određenih krugova u zajednici SCG, koji imaju uticaja i na politiku zvaničnog Beograda, izjavila je šefica diplomatije Ilinka Mitreva, komentarišući odluku vlade Makedonije. Vladin portparol Sašo Čolakovski je optužio vlasti u Beogradu za antievropsko ponašanje, naglašavajući da se svojom odlukom vlada ni u kom slučaju ne odriče praznovanja ASNOM-a u manastiru Prohor Pčinjski, javlja dopisnik B92 Safet Biševac.

Makedonci u Srbiji: Nas ovde niko ne pita za verska osećanja

Predstavnici Nacionalnog saveta Makedonaca u SCG i Zajednice Makedonaca u SCG ocenili su da odnosi Srpske i Makedonske pravoslavne crkve ne bi trebalo da utiču na odnose dve države, prenosi Beta.

Predsednik Zajednice Makedonaca Gojko Ilijevski kazao je i da Makedonce u Srbiji niko ne pita da li oni možda uživaju neko versko pravo i kako se oni osećaju kao vernici Makedonske pravoslavne crkve u SCG.

Gojko Ilijevski rekao je agenciji Beta da Makedonci iz Srbije Ilindan neće obeležiti u Prohor Pčinjskom nego na Novom Beogradu na Savskom keju. Prema njegovim rečima, Zajednica Makedonaca nikada nije zvanično išla u Prohor Pčinjski jer su se bojali da ne dođe do sukoba i neprijatnosti sa aktivistima nekih stranaka koji su pre nekoliko godina pred manstir dolazili sa slikama Radovana Karadžića i Ratka Mladića i uništavali makedonska državna obeležja.

Povodom odlaska arhiepiskopa Jovana u skopski zatvor i razmene oštro intoniranih saopštenja državnih organa, predsednik Nacionalnog saveta Jovan Radevski izjavio je agenciji Beta da crkve same treba da rešavaju svoje probleme. On je, međutim, ocenio da "Srpska pravoslavna crkva u suštini ne bi trebalo da se meša u verske obrede u Makedoniji".

Sinod: "Poništavanje ljudskih prava"

Sinod SPC pozvao je sve ustanove i organizacije "koje imaju zakonsku obavezu ili osećaju moralnu odgovornost u pogledu zaštite ljudskih prava, da se kod nadležnih vlasti u Skoplju angažuju radi puštanja arhiepiskopa Jovana na slobodu".

U saopštenju Sinod ocenjuje da je to "najgrublji vid poništavanja ljudskih prava, na kojima su utemeljena savremena demokratska društva, i negacija samog krivičnog zakona Makedonije i Zakona o verskim zajednicama i religioznim grupama".

Koštunica: Neshvatljiva odluka

Iz Vlade Srbije u međuvremenu stiže više izjava i poziva da se Jovan Vraniškovski pusti na slobodu.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica zatražio je puštanje na slobodu arhiepiskopa Jovana, ocenjujući da je svaka vrsta progona i kažnjavanja ljudi na verskoj osnovi "neshvatljiva i duboko suprotna zajedničkom interesu svih zemalja da se u regionu unapređuju i razvijaju prijateljski odnosi".

"Smatram da je odvođenje u zatvor crkvenog velikodostojnika neshvatljiva odluka kojom se narušavaju vrednosti za koje se sve države deklarativno zalažu", navodi se u izjavi Koštunice, koju prenosi kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima. "Postoje vrednosti koje su danas prihvaćene kao obavezujuće za sve države i tu svakako pripada pravo da se slobodno i bez ikakvih sankcija ispoveda vera i iskazuju verska osećanja", istakao je Koštunica.

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić pozvao je predsednika Makedonije Branka Crvenkovskog da hitno amnestira srpskog egzarha Jovana Vraniševskog, a da religijske nesporazume prepusti crkvenim kanonima. Ilić je u otvorenom pismu rekao da je potresen i uznemiren odlukom makedonskog pravosuđa, kao i objavom vlade u Skoplju da njeno nemešanje u nezavisno sudstvo neće imati bitnijeg uticaja na odnose Makedonije i SCG.

On je naveo da je ozlojeđen takvim ponašanjem i stavom koji je "neprimerenim evropskim standardima" i Crvenkovskom poručio da "svojim autoritetom i zakonskim mogućnostiam, hitno ispravi tu grešku".

Ilić je makedonskog predsednika podsetio da se on kao ministar za kapitalne investicije nedavno "svojski založio" za otpisivanje "značajnih finasijskih sredstava koje je makedonski nacionalni avioprevoznik MAT duguje Jat-u, bez obzira na žestoke pritiske". "Ne tražim vam uslugu za uslugu već vam se u lično ime kao hrišćanin obraćam da još jednom promislite i donesete jedinu moguću odluku na koju imate pravo - amnestirajte episkopa Jovana", ističe se u pismu.

Obeležavanje i spomen-ploča

Makedonija svoju državnost proslavlja na dan kada je Antifašističko sobranje narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM) na drugom zasedanju 2. avgusta 1944. proglasilo državu Makedoniju, koja je po okončanju Drugog svetskog rata postala jedna od šest republika tadašnje FNRJ i kasnije SFRJ.

Drugo zasedanje ASNOM-a održano je u manastiru Prohor Pčinski kod Vranja gde su potom smeštena spomen soba, spomen ploče i druga znamenja. Problemi oko obeležavanja tog datuma nastali su nakon što je lider radikala Vojislav Šešelj 1997. godine skinuo spomen-ploču sa zida manastira, koja do danas nije vraćena, jer se tome protivi Srpska pravoslavna crkva.
U pregovore sa predstavnicima SPC o vraćanju spomen-ploče bili su uključeni i najviši državni zvaničnici. Bivši premijer Srbije Zoran Živković i Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije izričito su zahtevali od bratstva manastira Prohor Pčinski da na konak vrate skinute spomen ploče, što su oni odbili.

Proslava godišnjice ASNOMA 2003. protekla je u znaku skandala kada su crkvene vlasti manastira Prohor Pčinjski zabranile makedonskoj delegaciji da tamo obeleži Dan državnosti, tako da su zvaničnici vence položili na obližnjoj karauli.

Prošle godine patrijarh Pavle dozvolio je proslavu jubileja, 60 godina od ASNOM-a, u manastiru Prohor Pčinjski. Makedonsku delegaciju predvodio je predsednik države Branko Crvenkovski, a na čelu delegacije, koja je bila domaćin, bio je srpski premijer Vojislav Koštunica.

U Makedoniji je u međuvremenu izgrađen memorijalni centar kod Pelinca u blizini Kumanova, u koji će iz manastira Prohor Pčinjski biti preneta spomen-soba prvog zasedanja ASNOM-a i spomen ploče koje su skinute sa tog manastira.

Vlada ne može da utiče na odluku suda

Makedonska vlada ne može da reaguje "u slučaju Vraniškovski", odnosno vladike Jovana, jer je reč o odluci sudske vlasti koja je nezavisna, izjavio je večeras agenciji Beta šef pres centra Vlade Makedonije Marijan Djurovski.

On je tim rečima odgovorio na pitanje o stavu makedonske vlade povodom poziva srpskog premijera Vojislava Koštunice makedonskim vlastima da oslobode arhiepiskopa Jovana, što je, kako je ocenio, "najmanje i istovremeno najbolje što bi u ovom trenutku mogle da urade".