"Prva poglavlja pregovora u 2015."

Kako kaže, očekuje da će Unija znati da vrednuje "trud, napor i posvećenost koje je Srbija pokazala u procesu evropskih integracija i primeni Briselskog sporazuma".

Joksimović kaže da očekuje da će, s obzirom na prihvaćeni princip da politicka poglavlja budu otvorena među prvima, najpre biti otvorena poglavlja 23, 24 (pravosuđe i vladavina prava) i u našem slučaju 35 (Kosovo).

Ne želeći da licitira datumima, navela je da ćemo "nekom dinamikom do kraja godine uspeti da otvorimo 35. poglavlje".

"Pripremićemo akcione planove za poglavlja 23 i 24, nastavlja se politički dijalog Beograda i Prištine, tako da nezavisno od trenutka tokom ove godine kada budemo otvorili poglavlja svakako nećemo gubiti vreme i nećemo gubiti tempo. To je ono što je najvažnije", navela je ministarka.

Ona se danas sastala sa evropskim izvestiocem za Srbiju Dejvidom Mekalisterom, koji je prethodno razgovarao odvojeno sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i premijerom Aleksandrom Vučićem.

Na pitanje kako komentariše poruke Mekalistera da je dobro što je nastavljen dijalog, ali da nije dovoljno što je postignut sporazum o pravosuđu, ministarka je rekla da je poglavlje 35 od početka specifično.

"To je političko poglavlje, tiče se implementacije Briselskog sporazuma, dakle dijaloga Beograda i Prištine. Mi smo nakon ove veoma teške i zahtevne runde dijaloga, posle godinu dana pauze, uložili veliki napor da dođemo do nekog rešenja. Mislim da je dobro da smo u ovom pravcu krenuli".

Ona zato očekuje da nastavak dijaloga Beograda i Prištine treba da odblokira proces otvaranja poglavlja, bar kad je reč o poglavnju 35.

Kaže i da smo započeli implemantaciju Briselskog sporazuma u gotovo svim tačkama i ističe da predmet dijaloga još nije bilo formiranje Zajednice srpskih opština, te da očekuje da će o tome biti reči tokom sledeće runde dijaloga.

"Pitanje ZSO je za nas važno, ali manje više u svim drugim delovima započeli smo implemntaciju - da li kroz akcione planove, da li kroz neke različite vrste dogovora koji sad treba fazno da se sprovedu. Tako da baš ne stoji interpretacija da ima puno pitanja koja nisu uopšte dotaknuta", rekla je Joksimović.

Osvrnuvši se na gotovo svakodnevne ocene da su u Srbiji ugrožene sloboda izražavanja i sloboda medija, Joksimović je rekla da onaj ko o tome govori treba tvrdnje da potkrepi činjenicama, a što je nedavno izjavio i komesar za susedstvo i politiku proširenja Johanes Han.

"To su teške kvalifikacije za jedno društvo i to posebno za zemlju koja je dobila status kandidata za članstvo u EU. Ne možete da budete kandidat za članstvo u EU sa apsolutnom neslobodom medija, sa cenzurom kao dominantnim oblikom medijskog izražavanja. To ne može. To nije tačno. Naravno da postoje problemi i postojaće i to ne samo u Srbiji. Njih ima i u zemljama članicama EU", tvrdi ministarka.

Sloboda izražavanja i medijske slobode, dodala je, važan su uslov za svaku zemlju koja se nalazi na putu evropskih integracija, a "Srbija to ne zaboravlja nijednog trenutka".

"Ali isto tako kada govorimo o tako teškim kvalifikacijama, moramo da govorimo jezikom činjenica. Ja poznajem jezik činjenica i pretpostavljam svako odgovoran u EU, u našoj zemlji, vladi... Ako o nečemu govorimo, to moramo da potkrepimo činjenicama", ponovila je ministarka.

Očekuje i, kako kaže, da oni koji se žale da su medijske slobode ugrožena "to na uverljiv način i predstave, a da će država "svakako snositi svoj deo odogovrnosti i obaveza da to unapredimo i da reagujemo na takve situacije".

"Mislim da se sa tim preteruje", rekla je ministarka, poručivši da zaista ima tolike cenzure, to ne bi bila tema u medijima baš svakog dana.