Hapšenja u "Jugoremediji"

Direktor policije Milorad Veljović potvrdio je za B92 da je među uhapšenima i v.d. generalnog direktora Zdravko D. (1963) iz Zrenjanina. Uhapšeni su i vršilac dužnosti direktora Lukosol farmacije Milan Z. (1984), ovlašćeni sudski veštak Stevan G. (1965) i finansijski direktor Jugoremedije Ankica M. (1964).

Oni su osumnjičeni za izvlačenje sredstava iz Jugoremedije i njihove zloupotrebe koja je tekla u dva pravca.

"Jedan pravac se tiče same nepokretnosti koje su prenete na ovu novoosnovanu firmu, gde je vrednost znatno umanjena, i druga gde je prenos licenci za proizvodnju određenih lekova, gde je ta vrednost takođe znatno umanjena, gde je sad ta šteta za Jugoremediju i male akcionare iznosi oko 600 000 evra, ali prava je ona šteta koja će nastati proizvodnjom ovih lekova kojom se neće baviti Jugoremedija nego Penfarm i tu je ta osnovna zarada", kaže Milorad Veljović.

Veljović dodaje da će ovakvom istragom uspeti da otkriju ko je sve učestvovao i bogatio se na račun loše privatizacije.

"Mi kao policija ćemo na ovaj način uspeti da razjasnimo sve okolnosti vezane za celokupnu privatizaciju same Jugoremedije ne zadnjih godinu dana, već unazad godinama počev od 2002. do danas, da utvrdimo ko je sve bio vlasnik Jugoremedije, kako su nestajala sredstva i lekovi sa određenih lagera", kaže Veljović.

U fabričkom krugu Jugoremedije naizgled pusto. Međutim, radnici su od jutra u pogonu. Poslednju platu primili su u novembru, a vest o hapšenju rukovodilaca dodatno ih je uznemirila.

Hapšenja su izvedena u nastavku akcije na suzbijanju finansijskog kriminala, a uhapšeni su osumnjičeni da su počinili krivično delo zloupotreba službenog položaja i oštetitili zrenjaninsko preduzeće "Jugoremedija" za oko 600.000 evra.

Postoje osnovi sumnje da su uhapšeni tokom 2011. godine, prilikom osnivanja privrednog društva "Penfarm" DOO, od "Jugoremedija" AD i "Luksol farmacije" DOO procenom vrednosti zemljišta i akcija "Jugoremedije", koja je bila viša od tržišne, kao i falsifikovanim nepotpisanim izveštajem o proceni vrednosti licence lekova manjoj od tržišne vrednosti pribavili korist privrednom društvu "Luksol farmacija" u iznosu od 55.396.100 dinara i na taj način oštetili preduzeće „Jugoremediju“.

Vrednost zemljišta (koje je u novo preduzeće unela Luksol farmacija) prikazali su u iznosu od 186.000 evra, iako je tržišna vrednost 83.000 evra, a procenu je obavio stalni sudski veštak Stevan Gregović.

"Malo je bila zategnuta situacija u smislu da su se ljudi uzjogunili, ali u principu, pogon koji radi, radi normalno, jeste da je to smanjenim intenzitetom, ima ljudi koji i dalje mogu da vode, imamo direktore koji mogu da vode fabriku", kaže predsednik samostalnog sindikata Jugoremedije Vladimir Pecikoza.

Foto: Novosti, arhiva

Takođe, osumnjičeni su vrednost akcija "Jugoremedije" u vlasništvu "Luksol farmacije" prikazali u iznosu od 300.000 evra iako je tržišna vrednost tih akcija bila 100.000 evra.

Osumnjičeni Zdravko D. , Milana Z. i Ankica M., takođe su izvršili prenos kompletnog prava obnove i registracije lekova "Cliacil" i "Tolycar" sa privrednog društva "Jugoremedija" AD na privredno društvo "Penfarm" DOO po ceni od 63.740,00 evra iako je stvarna vrednost 651.240,00 evra, a na osnovu falsifikovanog nepotpisanog izveštaja o proceni vrednosti licenci navedenih lekova sačinjenog od tzv. "stručnog tima Jugoremedija Zrenjanin".

Pre samo četiri dana, u Zrenjaninu je zapaljen službeni službeni automobil "opel vektra" direktora Deurića.

Privatizacija "Jugoremedije" je na spisku 24 sporne privatizacije u Srbiji, koji je sastavio Evropski parlament.

Jugoremediju je 2002. godine privatizovala makedonska firma "Jaka 80", čiji vlasnik je kontroverzni niški biznismen Jovica Stefanović Nini. Nakon višemesečnog štrajka većeg dela zaposlenih, koji su i manjinski akcionari Jugoremedije, država je raskinula privatizaciju zbog uočenih nepravilnosti u postupcima Stefanovića.

Prema saznanjima "Politike", nadležna tužilaštva trenutno od 24 sporne privatizacije ispituju njih 18, među kojima je i "Jugoremedijina".

Zrenjaninska fabrika već dugo propada, a pre nešto više od mesec dana je uspela da izbegne likvidaciju.

Ipak, problemi su se odavno nagomilali, a u aprilu su manjinski akcionari Luksol farmacije i Pen farme predali tužbu republičkom javnom pravobraniocu i zatražili naknadu štete u iznosu 111,15 miliona evra koju su oni, kao vlasnici sa udelom u toj fabrici lekova, pretrpeli usled sporne privatizacije.

Inače, privatizacija Jugoremedije bila je sporna, zbog čega su krajem aprila ove godine Luksol farmacija i Pen farma, manjinski akcionari zrenjaninske fabrike predali tužbu republičkom javnom pravobraniocu, tražeći naknadu štete u iznosu 111,15 miliona evra, koju su oni, kao vlasnici sa udelom u toj fabrici lekova, pretrpeli usled sporne privatizacije.

Tender za prodaju Jugoremedije je raspisan u februaru 2011, a do isteka roka za otkup 92,87 odsto kapitala zrenjaninske Fabrike lekova, nije se javio nijedan kupac.

U objedinjenom paketu za prodaju je bilo 50,94 akcija oko 4.000 malih akcionara, 31,99 odsto je vlasništvo Akcijskog fonda, a 9,96 Fonda PIO.

Posle propalog tendera, na hitno sazvanoj vanrednoj skupštini akcionara odlučeno je da se u zalog upiše imovina fabrike radi reprogramiranja duga kod Razvojne banke Vojvodine i Hipo Alpe Adrija banke, kako bi bila nastavljena proizvodnja lekova.

Šuković: Možda neko želi da obezvredi "Jugoremediju"

Komentarišući vest o hapšenjima u "Jugoremediji", član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković je ocenio da takav razvoj događaja nije dobar za tu fabriku, za koju se veoma interesovao jedan strani investitor.

"U svakom slučaju to je za 'Jugoremediju'i za ljude koji tamo rade jako loše. Proizvodnja je stala a jedina nada im je bio Dušan Mladen, čovek koji je došao iz Amerike, trudio se da investira, kupi akcije i postane većinski vlasnik. Država je odugovlačila taj proces, iako bez novog investiranja, fabrici je pretio stečaj", rekao je Šuković.

"Čiji su to interesi, šta se tu stvarno desavalo, sada je teško reći", naveo je Šuković ocenjujući da, nažalost, "nije nađen put da to preduzeće istinski ozdravi".

On je ocenio da je "država trebala imati više sluha" za ovo preduzeće i da je mogla kreditima Fonda za razvoj pomoći toj firmi. "Radnici su pokušali da firmu koja je uništena u privatizaciji, vrate na tržište i u tome su dosta uspeli, a u medjuvremenu su se javili veliki problemi delimično zbog pada na tržištu", rekao je Šuković.

Prema njegovim rečima, "činjenica je da su mnogi akcionari bili nezadovoljni jer nisu mogli da shvate da je vrednost njihovih akcija toliko pala". "Ali pala je vrednost akcija i drugim preduzećima. Nije se to dogodlio samo "Jugoremediji", dodao je on.

Šuković je izrazio sumnju i da je "možda nekom cilj da dođe do Jugoremedije budzašto". "Ne želim da verujem u to, ali sve na to miriše. Ne znam kada će u ovoj zemlji da se stvari odvijaju nekim normalnim tokom", rekao je Šuković.