Povratak u devedesete i "dogodiće se veliki kolaps u narednim danima"

Naime, ukrajinske snage i dalje nezaustavljivo napreduju u barem dve od te četiri oblasti, uz Harkovsku oblast od čije je aneksije Rusija morala odustati jer je gotovo potpuno oslobođena, do pada strateški bitnog grada Limana.

Liman je smešten između Harkovske, Donjecke i Luganske oblasti, a budući da je Liman deo Donjecke oblasti koju je Rusija pripojila, Ukrajinci su time, iz ruskog ugla gledanja, zauzeli ruski grad.

Prema najnovijim vestima, iz Hersonske oblasti dolaze informacije o dramatičnom proboju ukrajinskih snaga kroz rusku liniju odbrane, u dubini od oko 40 kilometara, na zapadnoj obali reke Dnjepar. Time i budućnost još jednog ključnog "ruskog" grada Hersona postaje sve neizvesnija.

Iako je Putin pokušao da preokrene tok rata izdavanjem naredbe o delimičnoj mobilizaciji, sve su glasnije spekulacije da bi ovo mogla biti samo uvertira u potpuni raspad ruskih snaga u Ukrajini s obzirom na to da su već desetkovane, demoralisane i sve slabije opremljene jer se ruski arsenali prazne, a logistički pravci nestaju jedan za drugim.

"Mnogo veći ruski kolaps dogodiće se u narednim danima", napisao je u ponedeljak čuveni američki politikolog Fransis Fukujama na Tviteru, dok je Filips O'Brajan, analitičar i profesor strateških studija na Univerzitetu Sent Endruz u Škotskoj, na to odgovorio da je i sam čuo za tu mogućnost.

Više od desetak ruskih naučnika ima različite procene trenutnog stanja stvari, ali uglavnom umanjuju rizik za Rusiju i izražavaju optimizam oko buduće strateške situacije njihove zemlje.

Tako su izdvojena tri glavna mita koja ruski naučnici iznose, a koji su indikativni za način na koji ruska elita trenutno razmišlja.

I’m hearing this as a possibility from other sources as well. https://t.co/fdnegbCFLv

— Phillips P. OBrien (@PhillipsPOBrien) October 3, 2022

1. Zapad je slab i bezvredan

Najčešća priča ruskih akademika je ona da zapadne demokratije nemaju hrabrosti za dugotrajnu podršku Ukrajini i da će se umoriti od rata, čime očekuju da se okrene i zapadno javno mnjenje.

Istini za volju, mnogi na Zapadu takođe misle tako, bilo da upozoravaju na neslogu među zapadnim zemljama ili je sami podržavaju.

Produbi li se ekonomska kriza, nezadovoljstvo će se zasigurno preliti na birališta i SAD, koje su poslale Ukrajini više vojne pomoći nego iko drugi, imaju izbore za Kongres u novembru na kojima bi stranka predsednika Džozefa Bajdena lako mogla da izgubiti većinu u Kongresu. Takođe, jedan od vodećih saveznika Kijeva na Zapadu, britanski premijer Boris Džonson, bio je prisiljen da dâ ostavku prošlog meseca, a njegova naslednica Liz Tras već se muči s ozbiljnim ekonomskim problemima.

I italijanski premijer Mario Dragi podneo je ostavku, a nova desničarska vlada mogla bi biti manje sklona podršci Ukrajini. Nemačka vladajuća koalicija i dalje je razjedinjena u pogledu nivoa te podrške, a u poslednje vreme u evropskim gradovima je sve više otvorenih protesta protiv sankcija Rusiji i za vojnu neutralnost.

Paradoksalno, nastavak zapadne podrške Ukrajini osigurala je sama Rusija. Navodni ratni zločini, aneksija koja je učinila mirovni dogovor o završetku rata nemogućim, raketiranje elektrana i brana do pretnji nuklearnim oružjem, napadom na članice Severnoatlantskog saveza (NATO) i "nestankom (Ukrajine) s karte sveta", kako je rekao bivši ruski premijer i predsednik Dmitrij Medvedev.

UPDATE: Ukraine forces push further east from Lyman, in latest update from @TheStudyofWar https://t.co/1PMOh13Hjh pic.twitter.com/R3th1A1EzT

— Steven Bernard (@sdbernard) October 2, 2022

2. Kina će biti slamka spasa za Rusiju

U Rusiji su uvereni da će Kina biti ruski "crni vitez". Drugim rečima, uvereni su da će Kina kompenzovati sve posledice sankcija uspešnom trgovinom tehnologijom i prirodnim resursima. Prema ovom narativu, čak i ako sledeća decenija bude teška za Rusiju, do 2032. SAD više neće moći da zaustavi kinesko-rusku osovinu.

Iako je Peking stalno izjavljivao da "prijateljstvo između dve države nema granica", ipak je rat otkrio da postoje granice tog prijateljstva. Kina rado kupuje rusku naftu uz veliki popust, ali je odbila da šalje Rusiji oružje, municiju i drugu vojnu opremu, u strahu od američkih sankcija.

Putin je i sam na nedavnom samitu u Uzbekistanu javno priznao da mu je Kina izrazila zabrinutost zbog rata. A iz perspektive Pekinga ruska invazija izazvala je neželjenu pažnju zbog kineskih planova za Tajvan. 3. Tehnološke sankcije neće biti previše bolne za Rusiju

Jedna od retkih posledica sankcija koju je priznao čak i Putin jeste nestašica visoke tehnologije. Nekoliko ruskih stručnjaka priznalo je da će se ruska roba široke potrošnje vratiti na tehnološki nivo iz devedesetih. Na primer, novi model ruskog automobila lada, "otporan na sankcije", nema vazdušne jastuke i ABS.

Ruski stručnjaci misle da bi takva tehnologija bila "dovoljno dobra" za obične građane, ali veruju i da zemlja može da razvije moderne unutrašnje kapacitete za strateške sektore poput vojne opreme i saobraćajne infrastrukture.

To će, međutim, biti mnogo teže uz egzodus desetina hiljada ruskih informatičara, inženjera i drugih visokokvalifikovanih radnika od početka rata.

Kako američki i ukrajinski obaveštajci tvrde, ruske snage improvizuju već sada čipovima koje vade iz zamrzivača i veš-mašina, ali to nije dugoročno rešenje za nestašicu čipova, transformatora, konektora i drugih komponenti koje zbog sankcija više ne mogu uvoziti sa Zapada.