Svetske cene hrane na najvišem nivou: Poskupelo ulje, meso i šećer

Skok cena hrana podstaknut je poskupljenjem biljnih ulja i mesa, izvestila je agencija Ujedinjenih naroda za hranu FAO.

FAO-ov indeks cena hrane porastao je u novembru 2,7 odsto u odnosu na prethodni mesec, na prosečna 177,2 boda. To je njegova najviša vrednost u periodu od više od dve godine. U odnosu na novembar prošle godine, cene su više 9,5 odsto, prenosi Index.

Najviše poskupeli ulje i meso

U prošlom mesecu najviše su porasle cene biljnih ulja, za 10,4 odsto. Glavni "krivac" je skok cena palminog ulja, podstaknut snažnom uvoznom tražnjom, većom potrošnjom u proizvodnji biodizela i očekivanjima mogućeg nedostatka u sledećoj godini.

Znatno su porasle i cene mesa, za 4,6 odsto u odnosu na oktobar, najviše u više od 10 godina. Najviše su poskupele govedina i ovčetina, takođe zbog snažne uvozne tražnje, posebno iz Kine uoči praznika.

Poskupeo je i šećer, 1,8 odsto, zbog učestalih naznaka da će potrošnja u sledećoj godini nadmašiti proizvodnju, zakočenu pogoršanim uslovima uzgoja na Tajlandu, u Indiji, Francuskoj i SAD.

Cene mleka gotovo nepromenjene

Cene mleka i mlečnih proizvoda bile su gotovo nepromenjene u odnosu na oktobar, poduprte sezonski manjom proizvodnjom mleka u Evropi i stabilnom globalnom tražnjom.

Pale su samo cene žitarica, za 1,2 odsto, u uslovima žestoke konkurencije vodećih proizvođača i izvoznika pšenice.

FAO je u odvojenom izveštaju o ponudi i tražnji na tržištima žitarica povisio procenu ovogodišnje proizvodnje žitarica, na rekordnih 2,714 milijardi tona. To bi predstavljalo povećanje za 2,1 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Očekuje se rekordna proizvodnja žitarica

Procena je povećana zbog neočekivano dobrog roda žitarica koje se koriste u prehrani ljudi i životinja, poput kukuruza, u Kini, Ruskoj Federaciji i Ukrajini. U FAO procenjuju da će u svetu ove godine biti proizvedeno 1,433 milijarde tona.

Zbog podignute procene za Evropsku uniju povišena je i procena ovogodišnje proizvodnje pšenice, na 766,4 miliona tona. To bi predstavljalo povećanje za 4,8 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Proizvodnja pirinča bi trebalo da se zadrži na prošlogodišnjem nivou od 515 miliona tona.

Solidno snabdevanje

U sezoni 2019/2020. potrošnja žitarica trebalo bi neznatno da poraste, na 2,709 milijardi tona.

Zalihe bi na završetku sezone sledeće godine trebalo da iznose 863 miliona tona i time obezbede solidno snabdevanje, napominju u FAO.

Globalna trgovina žitaricama trebalo bi da poraste 1,1 odsto u odnosu na prethodnu sezonu, na 416 miliona tona.