Argentina i Hrvatska "u istom sosu" - zbog aviona: Šta će reći Amerikanci? FOTO/VIDEO

Zagreb/Buenos Ajres -- Argentinsko ratno vazduhoplovstvo nalazi se, zbog zastarelosti svoje flote borbenih aviona, u sličnom položaju kao i hrvatsko.

Izvor: tportal.hr
Podeli
JF-17 Thunder; Foto: EPA-EFE/ALEKSANDAR PLAVEVSKI
JF-17 Thunder; Foto: EPA-EFE/ALEKSANDAR PLAVEVSKI

Naime, kako piše T portal, hrvatsko ratno vazduhoplovstvo za nabavku francuskih lovaca Rafala F3R mora da dobije dozvolu Vašingtona zbog ugrađenih američkih komponenti.

Argentina zbog oskudnog budžeta razmišlja o nabavci pakistansko-kineskih lovaca JF-17 Thunder, ali u tome je koči moguć nastavak britanskog embarga na kupovinu zbog spora oko južnoatlantskih Foklandskih ostrva, jer pomenuti avioni imaju ugrađena britanska izbacivačka sedišta "Marin Baker", kao i gotovo svi borbeni lovci u svetu osim onih ruske proizvodnje.

Na moguće upražnjeno mesto već je uskočila Rusija sa svojom ponudom te bi u slučaju realizacije proširila vojni uticaj u Južnoj Americi.

Argentina zbog zastarelosti svoje flote jurišnih aviona američke proizvodnje A-4AR Fightinghawk razmišlja o kupovini pakistansko-kineskih lovaca JF-17 Thunder po ceni od 664 miliona dolara za 12 primeraka. Ali zvanični Buenos Aires istovremeno strahuje da bi Velika Britanija mogla da pokuša da zaustavi tu nabavku zbog ranije nametnutog embarga prouzrokovanog sukobom dveju zemalja oko južnoatlantskih Foklandskih ostrva, na koja obe polažu pravo.

Iako se zvanični London još uvek nije oglasio o argentinskim željama, valja podsetiti da je Velika Britanija dosad uspešno zaustavila nekoliko argentinskih pokušaja kupovine lovačkih aviona u kojima su se nalazile britanske komponente, dok je u slučajevima argentinske kupovine aviona bez britanskih komponenti izdejstvovala zabranu nabavke diplomatskim putem. Argentinski strah od mogućeg nastavka britanskog embarga opravdan je jer pakistansko-kineski lovci imaju ugrađena britanska sedišta za izbacivanje tipa Martin Baker Mk-16LE, a uz to je Pakistan član Komonvelta.

Velika Britanija uspešno održava embargo na oružje Argentini još od prošle decenije, kada je London vršio pritisak na Španiju da odustane od sporazuma o prodaji viška lovaca Mirage F1M. Britanci su uspeli da zaustave i prodaju izraelskih lovaca Kfir te je ona završila nepovoljno po Argentinu zbog kombinacije britanskog diplomatskog pritiska i američke kontrole nad ugrađenim General Electric motorom tipa J79.

Britanci im zaustavili prodaju korejskog trenažera koji je nuđen i Hrvatskoj

Uz to, Britanci su uspešno uložili veto na prodaju Argentini 24 brazilska aviona švedske proizvodnje tipa Gripen, ali i korejskih trenažnih i lakih borbenih aviona FA-50, navodeći da se u tim letelicama, koje su 2017. nuđene i Hrvatskoj, nalaze delovi proizvedeni u Velikoj Britaniji. Posao sa Korejom je propao zbog ugrađenih britanskih sistema za raspoznavanje i izbegavanje sudara, kao i elektrooptičkih prikazivača i integrisanih sistema za kontrolu avioelektronike koje proizvodi kompanija Bae Systems. Posao oko kupovine osam FA-50 propao je i zbog ugrađenih izbacivih pilotskih sedišta koja proizvodi sveprisutni britanski Martin Baker.

Odbijajući da pruži izvozno odobrenje za britanske komponente, London je takođe zaustavio pregovore Francuza i Argentinaca oko povratka modernizovanih francuskih jurišnih aviona Super Etendard. Kina je pak nudila Argentini svoje višenamenske avione tipa J-10, ali i taj proces nije se odmakao od inicijalne ponude zbog toga što većina kineskih borbenih aviona takođe ima ugrađena pilotska sedišta Martin Baker.

Zbog nemogućnosti nabavke poželjnog aviona, Argentina se našla u bezizlaznom položaju, što je početkom godine iskoristila Rusija jer se može pohvaliti činjenicom da jedina proizvodi supersonične lovce bez britanskih izbacivih sedišta. Rusi su, naime, početkom godine ponudili argentinskom ratnom vazduhoplovstvu prodaju eskadrile lovaca MiG-35.

Reč je o modernizovanim avionima MiG-29K/KUB i MiG-29M/M2 koji postižu brzinu od 2.560 kilometara na sat i imaju radijus delovanja od oko 1.000 kilometara. Mogu poneti sedam tona ubojitog tereta, među kojima su rakete vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, kao i bombe težine 250 i 500 kilograma.

Glavna prednost ovog višenamenskog lovca je četvrta generacija sistema informisanja i navođenja u skladu sa ruskim i sa oružjem stranog porekla, kao i raznolik sistem samoobrane. Proizvođač ističe da je novi dizajn nadmašio bazni model i omogućio novom avionu ravnopravnost sa ostalim višenamenskim lovcima zapadne proizvodnje.

Ruski prodor na rastuće latinoameričko tržište

Pored toga, MiG-35 ima ugrađenu elektroniku za očuvanje vazduhoplovne nadmoći protiv lovaca četvrte i pete generacije, kao i osiguranje preciznih napada na zemaljske ciljeve u svim vremenskim uslovima, vazdušno izviđanje sa optičko-elektronskom i radarskom opremom te vođenje višenamenskih misija. Avion ima i mogućnost dodatnih rezervoara za gorivo, bolju antikorozivnu zaštitu, znatno smanjen odraz na radaru i četvorostruki sistem upravljanja fly-by-wire. Jedina nepoznanica je cena koju bi Argentina platila za 12 primeraka ovog lovca 4++ generacije.

Argentina i Rusija dosad su dvaput vojno sarađivale: 2010. godine, kada je Buenos Ajres od Moskve nabavio dva helikoptera Mi-171E za potrebe antarktičkih istraživanja, te 2018. godine, kada su ruski stručnjaci pomagali u potrazi za nestalom argentinskom podmornicom ARA San Juan sa 44 člana posade.

Dolazak ruskih borbenih aviona u Argentinu bio bi samo nastavak već ranije sklopljenih poslova Moskve sa Brazilom, Kolumbijom, Ekvadorom, Nikaragvom i Peruom, državama koje su se orijentisale na ruski oklop i pešadijsko naoružanje, te Venecuelom, zemljom koja je kupila 22 primerka supermanevarskih lovaca Su-30MKV, a koji su prema nepotvrđenim izvorima, uz trenažne avione Yak-130, takođe ponuđeni Argentini. U igri je i Meksiko, čiji socijaldemokratski predsednik Andres Manuel Lopez Obrador razmišlja o nabavci 50 ruskih helikoptera i to nakon što je zbog štednje otkazao kupovinu osam vojnih helikoptera od SAD, svog glavnog bezbednosnog partnera. Kubu, kao stalnog ruskog partnera, ne treba posebno spominjati.

Rusija je naime iskoristila talas levičarskih vlada na čelu brojnih zemalja latinoameričkih država i prodala oružje vredno desetak milijardi dolara na tržištu koje čini deset odsto ukupnog svetskog tržišta vojne tehnike i naoružanja. Ako bi se nastavio trend rasta potražnje za ruskim oružjem, ozbiljno bi se narušili odnosi snaga na kontinentu koji je tradicionalno vezan za nabavu oružja američke proizvodnje pa je sasvim sigurno da se neće dugo čekati na odgovor Vašingtona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 74 idi na stranu