Evropske kompanije ne mare za ekologiju: Velika razlika između reči i dela

Regionalni zakonodavci zbog ovoga moraju da pooštre propise.

Direktiva Evropske unije o nefinansijskom izveštavanju stupila je na snagu 2018. godine i zahteva od kompanija da informišu javnost o tome kako upravljaju nizom društvenih i ekoloških izazova, ali ne određuje precizno šta korporacije treba da objavljuju. Trenutno se procenjuje efikasnost ovih propisa i šta bi eventualno trebalo da se menja.

Za evropski "zeleni plan" vredan bilion evra (1,1 bilion dolara), koji ima za cilj ostvarenje nulte emisije ugljenika do 2050. godine, ključna komponenta je da se obezbedi da Direktiva o nefinansijskom izveštavanju odgovara svojoj svrsi.

Studija Alijanse za korporativnu transparentnost o nefinansijskim izveštajima 1.000 firmi, pokrenuta na inicijativu i u saradnji sa advokatskom kancelarijom "Frenk Bold" za zaštitu javnog interesa, pokazala je velike razlike između reči i delovanja mnogih kompanija.

Primera radi, kada je reč o klimi, studija je pokazala da iako je 36,2 odsto firmi postavilo klimatske ciljeve, samo 13,9 procenata njih je obezbedilo mere da se uskladi sa Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015. godine, koji podržavaju Ujedinjene nacije.

Pariski sporazum ima za cilj ograničavanje rasta prosečne globalne temperature na znatno ispod dva stepena Celzijusova do 2050. godine u odnosu na predindustrijski nivo, i ograničavanje uticaja elementarnih katastrofa povezanih s vremenskim prilikama, koje bi mogle da odnesu živote više stotina miliona ljudi i da drastično utiču na svetsku ekonomiju.

Od analiziranih kompanija, samo 23,4 odsto je pružilo konkretne informacije koje su čitaocima omogućile da shvate rizike sa kojima se suočavaju, iako je 53,8 procenata firmi reklo da prepoznaje postojanje takvih rizika, navodi se u izveštaju.

U finansijskom sektoru, koji je sve više u fokusu aktivnosti investitora i kreatora politika, izveštaju su još gori.

Samo 13,4 odsto kompanija iz finansijskog sektora je objavilo konkretne podatke o izloženosti njihovih zajmova, investicija i drugim preuzetim aktivnostima prema sektorima koji doprinose klimatskim promenama, dok je samo 3,1 odsto procenilo izloženost svoje aktive prema klimatskim rizicima, navodi se u tekstu.