Unosan biznis: Ko zasadi ovo voće obezbedio je zaradu čak i potomcima

Požega -- Godišnje se u Srbiji proizvede oko 20.000 tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bi bilo više zasada.

Izvor: RINA
Podeli
Foto: Depositphotos, VadimVasenin
Foto: Depositphotos, VadimVasenin

Međutim, poslednjih nekoliko godina raste interesovanje srpskih poljoprivrednika upravo za uzgoj ovog voća, jer ono može doneti visoku zaradu.

Vladan Terzić iz sela Tvrdići duže od dve decenije ima plantažu oraha, a na njegovom imanju najzastupljenija je domaća sorta rasna.

"Loši vremenski uslovi uticali su na količinu roda, ali smo se na kraju ipak izborili. I ove godine imali smo dobre prinose i kvalitetne plodove koji su završili u prodaji", kaže Vladan za Rinu i dodaje da su orasi laki za proizvodnju.

"Ne zahteva velika ulaganja, lako se održava. Mnogo je lakši za gajenje od lešnika, a zarada je približna. Nije potrebno mnogo radne snage, ne smeta mu mraz i otporan je na bolesti. Jedino što zarada mora malo da se sačeka, ne može baš sve i odmah", rekao je Vladan.

Investicija u orahe počinje da se isplaćuje u desetoj godini od sadnje, a već u petnaestoj prinosi bivaju sve veći, tako da je moguće zaraditi i deset hiljada evra po hektaru.

"Orah i leska postaju sve traženiji, jer njihov plasman je osiguran na stranom tržištu. U našim klimatskim uslovima najbolje su se pokazale sorte rasna, gazenhajm i šampion. Uzgajivači su ponekad skeptični jer počinje da rađa tek u trećoj godini i da bi se zaradilo potrebno je dosta strpljenja, ali orah definitivno može da postane biljka budućnosti u našim krajevima", rekao je direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Milan Lukić.

Stručnjaci kažu da je vek eksplotacije ove biljke izuzetno dug i traje od 50 do 80 godina, pa se zato ne kaže uzalud da se orah sadi za potomke, jer od njihovih plodova mogu lepo da žive unuci i praunuci.

strana 1 od 186 idi na stranu