Oporavak počinje, banke oklevaju

Prema najnovijem istraživanju koje je sprovela globalna konsultantska kuća A.T. Karni, u bankarskom sektoru Evrope u 2014. godini se ne očekuju brzi obrti.

Izvor: Tanjug
Podeli

Naime, ovogodišnji rezultati ukazuju na postepenu, ali još uvek sporu stabilizaciju evropskog bankarskog sektora.

"Iako ekonomski oporavak Evrope konačno počinje, banke oklevaju da se upuste u velike promene", navedeno je u istraživanju, koje prati poslovanje 104 poslovne banke i njihovih poslovnica u 24 zemlje zapadne i istočne Evrope, uključujući i Srbiju.

Kada je reč o prihodima po korisniku, u Srbiji je, kao i u ostatku Evrope, štednja ostala visoka, ali je stopa rasta mnogo manja nego ranije. Međutim, u Srbiji se jasno vidi da su obimi kredita u proseku isti kao i 2012. godine, bez zabeleženog rasta.

"Ovo je prepoznala i Vlada Srbije, pa se već sprovode mere koje će podstaći investitore i kompenzovati visoke rizike koji se preduzimaju pri investiranju", smatra A.T. Karni.

S druge strane, uprkos slabom rastu depozita i kredita, bankarski sektor Srbije uspeo je da poboljša prosečan prihod po korisniku u odnosu na 2012. godinu, sa 185 evra na 197 evra, što je više od proseka zabeleženog u Evropi.

Analizirajući prihod po zaposlenom, A.T. Karni je ukazao da je to jedini parametar gde su evropske poslovne banke umalo uspele da se vrate na nivo pre krize, beležeći poboljšanje u 2012. i 2013. godini na 218,000 evra.

Isti trend je zabeležen i u Srbiji, gde je ovaj parametar u proseku blizu ili čak iznad nivoa vrednosti od pre šest godina. Međutim, ovo se desilo, ne samo u Srbiji, kao posledica rasta prihoda, iako je izvesno povećanje evidentno (ukupan prihod je porastao u proseku za šest odsto), već i zbog kontinuiranog smanjenja broja zaposlenih, koje je prošle godine bilo u proseku 2,2 odsto.

Pokazatelj "prihodi od kamata u odnosu na ukupan prihod" opao je za 0,5 procenta i iznosi 70 odsto, zadržavajući se u uskom opsegu između 70 i 71 odsto za poslednjih pet godina.

Bankarski sektor Srbije se ovde razlikuje: indikator prosečnog rasta prihoda od kamata u odnosu na ukupan prihod u 2012. iznosi oko tri odsto, i prisutan je uglavnom zbog porasta prihoda kamatnih stopa, dok je provizija u proseku ostala ista kao i prošle godine.

"Definitivno se za Srbiju ne može reći da ima niske kamatne stope, kada se izoluje i uporedi sa evropskim konkurentima, ali kada se ceo rizik uzme u obzir, zajedno sa visokim NPL-om (problematični, nenaplativi krediti) u Srbiji, stvari postaju malo drugačije", istakla je A.T Karni.

U analizi odnosa troškova i prihoda, A.T. Karni je konstatovao da on samo blago napredovao na 61 odsto u 2013. godini, uprkos svim naporima restrukturiranja.

U Srbiji, odnos prosečnih troškova prema prihodima poboljšan je za tri odsto u poređenju sa 2012. godinom, ali nedovoljno da nadoknadi troškove bankarskog sektora. Troškovi su ostali grubo na istom nivou, u kombinaciji sa identičnim broj ekspozitura i smanjenjem zaposlenih prosečno za 2,2 odsto.

"Baš to je i razlog što postoji mnogo potencijala za poboljšanje profitne stope u Srbiji, jednostavnim prebacivanjem sa tradicionalnog, zastarelog i skupog modela rada sa stanovništvom u ekspoziturama, na mnogo efikasniji e-banking model", smatra A.T. Karni.

Kada je reč o stopi rizika u odnosu na ukupan prihod bankarskog sektora u Evopi, A.T. Karni je ocenio da nakon vrhunca od 24 odsto dostignutog tokom 2012.godina, stope rizika polako se smanjuju.

U Srbiji, prosečna stopa rizika u 2012.godini povećala se za 11 odsto, dok je u 2013. dostigla svoj vrhunac od 36 odsto, što je mnogo više nego u ostatku Evrope. Ipak, i pored mera koje će se implementirati u Srbiji tokom ove godine, visok nivo nezaposlenosti i "sive" ekonomije u Srbiji će se nastaviti u kratkoročnom periodu.

Iako ekonomski oporavak Evrope konačno počinje, banke oklevaju da se upuste u velike promene. Uspešno će poslovati one poslovne banke koje budu imale pametne strategije u vitalnim oblastima - distribuciji, digitalizacii i ekonomičnosti, zaključuje se u analizi bankarskog sektora Evrope, koju je uradila globalna konsultantska kuća A.T. Karni.

strana 1 od 428 idi na stranu