Vlada kreditima jača domaću valutu

Posle davanja subvencionisanih keš i namenskih dinarskih kredita građanima, Vlada je donela novu uredbu kojom se od sutra odobravaju isključivo dinarski subvencionisani krediti. Na taj način, svi dosadašnji programi subencionisanja građana i privrede iz evra prelaze u dinare.

Krediti za likvidnost privrede, trajna obrtna sredstva, keš i namenski krediti za građane koji su subvencionisani iz budžeta Srbije posle prvomajskih praznika biće davani isključivo u dinarima. Kamatna stopa na likvidnost odobrenih kredita će biti sedam posto godišnje.

Analitičari ocenjuju da je cilj te promene da se dinar nametne kao najvažnija valuta u našem finansijskom sistemu. Član Izvršnog odbora Hipo Alpe Adria banke Mirko Španović novu uredbu vidi kao dobru za osnaženje prometa u nacionalnoj valuti

“Ostaje problem rizika jer svaki plasman klijentu nosi određen rizik naplate i verovatno je to jedan od problema sa kojima će se banke boriti. Pretpostavljam da će i druge banke kao i Hipo banka vršiti detaljnu analizu kreditne sposobnosti svakog klijenta i da će oni koji zadovolje analizu kreditne sposobnosti moći da dobiju i ovaj kredit“, kaže on.

I za predsednika ITM grupe Toplicu Spasojevića subvencionisanje isključivo dinarskih kredita je dobra odluka, jer je 95 odsto kredita koji su podignuti indeksirano u evrima. Spasojević kaže da bi njegova kompanija vrlo rado prešla na dinarske kredite ukoliko banke budu spremne da konvertuju postojeće devizne kredite u dinarske.

„Mislim da bi i Fond za razvoj i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza morali hitno da se okrenu isključivo dinarskim kreditima. Na taj način bi se zavisnost od kredita indeksiranih u evrima smanjila i država bi mogla da kontroliše devalvaciju i na taj način“, kaže on.

Mirko Španović iz Hipo banke kaže da će privreda, a i same banke imati benefite od ovakvih kredita jer će se, kako kaže, stabilizovati naplata potraživanja.

„Naravno, ne bi valjalo da posledica svega toga bude veća količina dinara koja će se ponovo upotrebljavati za kupovinu evra i da se odvojeno od procesa stabilizacije redovne naplate kredita paralelno i bez jasne kontrole diže kurs evra. To u svakom slučaju ne bi bila dobra posledica i mislim da bi NBS i vlada zajedno sa čitavim bankarskim sistemom morali da vode računa da ne izazovu kontraefekat ovim merama i da ne podignu kurs na viši nivo“, dodaje Španović.

I saradnik ekonomskog instituta Vladimir Vučković upozorava da bi špekulanti mogli da dobro profitiraju iz ovakve situacije. Zbog toga, kaže Vučković izuzetno je važno da u Srbiji ne bude uveden fiksni kurs evra i da ekonomski sistem bude postavljen tako da ne postoje izvesnosti.

„Uvek kada postoji sistem sa dve valute kao što je naš uvek postoji mogućnost za špekulaciju i razmišljanje o tome da se sada kupe devize da bi se kasnije skuplje prodale ili obrnuto. To važi za banke i preduzeća. Upravo zbog toga je bitno da režim kursa bude fluktuirajući u punom smislu“, kaže on.

Vučković naglašava da „niko ne sme da zna da će NBS da interveniše na određenoj visini i da će upravljati tom putanjom deviznog kursa, jer je to idealno tle za špekulacije“.

U prva tri meseca ove godine pola milijardi evra subvencionisanih kredita odobreno je privredi i građanima. To je skoro polovina prošlogodišnjeg iznosa. Naime, 2009. banke su odobrile milijardu i sto miliona evra subvencionisanih kredita, pokazuju podaci Ministarstva ekonomije.