Dug ni državi nije dobar drug

Na optužbe da se Srbija previše zadužuje, ministarka finansija Diana Dragutinović odgovara podatkom da dug države iznosi 30 odsto BDP, što je nisko u poređenju sa svetom. Međutim, ukupan spoljni dug bi, prema oceni Gorana Nikolića iz Instituta za evropske studije, do kraja godine mogao da dostigne kritičnu tačku po standardima Svetske banke.

“Neosporno je da je dug države 30 posto društvenog proizvoda, to je relativno nisko u poređenju sa svetom. To nam daje mogućnost da se zadužimo u kriznim da bismo se razdužili u boljim vremenima”, rekla je Dragutinovićeva. Međutim, i ministarka priznaje da kada se sa državnim dugom saberu i dugovi privrednog i finansijskog sektora, Srbija balansira na granici - između srednje i visoko zadužene zemlje.

Naime, u ukupnom spoljnom dugu koji iznosi 21,3 milijarde evra, najmanje duguju banke - 3,2 milijarde, država 7,1 milijardu, a najviše su zadužena privatna preduzeća – preko 11 milijardi evra. Iako su dugovanja banaka i preduzeća u poslednjih šest meseci u blagom padu, uskoro bismo mogli da prevagnemo u grupu prezaduženih, ukazuje Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije.

“Činjenica je da je trenutno odnos duga, spoljnog duga negde oko 70 posto i da će verovatno krajem godine biti na visini kritične tačke po svetskoj banci od oko 80 odsto što znači po Svetskoj banci visoko zadužena zemlja”, rekao je Nikolić.

Nikolić ipak misli da su povoljni krediti, sa malom kamatom, koje počinjemo da otplaćujemo tek za nekoliko godina, jedini način da se očuva standard i oživi privredna aktivnost u vreme krize. Dobro balansiramo i kada je reč o platnom bilansu, koji pokazuje odnos priliva i odliva deviza, a koji direktno utiče na stabilnost dinara. Ipak i tu balansiramo na ivici.

“Iako se ove tendencije nastave mi ćemo ove godine biti možda čak i ispod 10 procenata deficita platnog bilansa, to je po evropskoj banci za obnovu i razvoj održiva granica platnog deficita. Srbija trenutno nema problem sa oskudicom deviznih sredstava, odnosno NBS bi mogla da interveniše i da brani dinar, što bi prema nekim neoficijenim prićama i deo sporazuma sa MMF-om, znači održavanje stabilnosti valute”, rekao je on.

U ovom trenutku ćemo se možda izvući za dlaku, ali se u nastupu ministarke Dragutinović čula i doza zabrinutosti za budućnost. “Da li mi prija to da branim zakon koji u osnovi znači povećano zaduženje države. Naravno da ne ali ne zato što je iza toga neki neracionalni razlog, to je više stvar vremenskog horizonta koji gledam. Znači moj vremenski horizont je uvek dugi rok, što je i normalno ako imate decu”, rekla je ona.

Iako se ne treba porediti sa lošijima, treba znati da su naši susedi Bugarska i Hrvatska, već ozbiljno prezaduženi. Njihov spoljni dug već se približio cifri od 100 odsto bruto društvenog proizvoda.