Crno tržište cigareta: Kupovali bi ih građani i legalno, ali...

To je nedavno pokazala anketa portala Kliks (Klix.ba). Ekonomisti kažu da bi smanjenje akciza značilo veću potrošnju, dohodak građana i bolje zdravstvene usluge.

Visoke akcize na duvan i cigarete u Bosni i Hercegovini su jedan od osnovnih razloga visokih cena legalnih proizvoda. Spadaju među evropske države koje imaju najviše iznose akciza na ove proizvode.

"Upravni odbor Uprave za indirektno oporezivanje (UO UIO) Bosne i Hercegovine, kojim predsedava ministar finansija i trezora Vjekoslav Bevanda, usvojio je krajem prošle godine odluku o minimalnoj i specifičnoj akcizi na duvan i cigarete što je zakonska obaveza propisana Zakonom o akcizama u Bosni i Hercegovini. U međuvremenu nije bilo novih incijativa da se menja visina akciza na duvan i cigarete, a ukoliko ih bude UO UIO će ih razmatrati na jednoj od narednih sednica i izjasniti se o tome te odlučiti da li će biti novih izmena i dopuna zakona o akcizama ili će biti sličnih intervencija u novom zakonu o akcizama koji je u pripremi", poručili su iz Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine.

U međuvremenu dok se čeka na vlast da razmotri da li akcize trebaju biti niže, gube građani, proizvođači i sama vlast odnosno država.

Posledica velikog nameta je da od pet KM (oko 300 dinara), koliko minimalno koštaju cigarete, 4,5 KM (oko 270 dinara) dobije država. Tako skupe cigarete su mnoge primorale da kupuju one na crnom tržištu. Pretpostavlja se da je svaka druga cigareta nelegalna, a država je od akciza i PDV-a prošle godine prikupila 182 miliona manje u odnosu na godinu ranije. Dakle, svi gube osim švercera.

"Smanjenjem akciza imate veći porezni obuhvat" i "pogrešan stav vlasti"

Za predsednika Udruženja poslodavaca Federacije Bosne i Hercegovine Adnana Smailbegovića i ekonomistu Admira Čavalića je mišljenje građana pokazatelj da povećanje nameta u datom trenutku postaje kontraproduktivno.

"S povećanjem akciza oni celu duvansku industriju guraju u sivu zonu. Ja već pet godina govorim o tome, a to vam je isto kao i to da se rad na crno smanjuje sa smanjenjem opterećenja rada. Ako smanjite namete možete povećati prihode jer imate širi obuhvat. Jasno je, s povećanjem akciza povećavate crno tržište. To su jednostavno tržišni zakoni, a protiv tržišta se još niko nije izborio", ukazao je Smailbegović i dodao da pravila moraju biti usklađena s tržištem.

Smatra da je, kako je rekao, apsolutno pogrešan stav vlasti da bi smanjenjem akciza ugrozilo funkcionisanje države.

"U aprilu prošle godine kada smo bili na tematskoj sednici Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, Petar Ćorluka (op. a. vlasnik kompanije Violeta) je kazao finu stvar. On kaže: 'Ljudi, mi kad hoćemo da više prodamo i da dođemo do novca napravimo akciju proizvoda. Spustimo cene i više prodamo, tako dođemo do više para. To je formula'. Jednostavno je objasnio zašto se prave akcije. Tako da i po ovom pitanju treba spustiti stope i više će se ubrati", ponovio je.

Prema rečima Smailbegovića, verovatno bi zvanične statistike za poslednjih pet do šest godina pokazale koliko je velik pad kupovine duvana i duvanskih proizvoda na legalnom tržištu.

"Novac se mora trošiti za ono za šta je planiran"

Ekonomista Admir Čavalić je mišljenja da u Bosni i Hercegovini postoje problemi u fiskalnom modeliranju. Dakle, upozorava, ne vodi se računa kako porezi utiču na sivo tržište i kako se troši porezni novac.

"Ono što je suštinski bitno jeste da bi prihode od akciza na duvanske proizvode trebalo namenski koristiti, po uzoru na druge zemlje sveta, za rešavanje zdravstvenih problema. To se u Bosni i Hercegovini ne radi", naglasio je i dodao da građani nemaju poverenje u fiskalnu politiku jer se ne novac ne troši na pravi način.

Ocenio je da u Bosni i Hercegovini postoji najveći rast stope akciza i napomenuo je da se to pravda ujednačavanjem sa standardom Evropske unije.

"Iz dobre namere se stvaraju loši efekti"

Čavalić je podsetio da se iz dobre namere vlasti da zaštiti zdravlje građana stvaraju loši efekti. Istakao je da to za posledicu ima da građani kupuju proizvode i koji su lošiji odnosno opasniji po njihove zdravlje.

"Postoji Laferova kriva koja znači da ako pređete određenu nevidljivu granicu oporezivanja, onda jednostavno padaju prihodi od oporezivanja. Dakle, ne možete unedogled rasti. Verovatno se to sada dešava u oporezivanju duvanskih proizvoda. Verovatno smo dostigli maksimum Laferove krive i prihodi države opadaju", kazao je.

Istakao je da bi smanjenje akcize značilo veću potrošnju, veći dohodak građana i bolje zdravstvene usluge. Zato je pozvao da se razmotri drugačiji model oporezivanja.