Ovca uvek "plati" gajenje

Retko kad se desi da se u isto vreme isplate dva "dobra". Sada je, kako objašnjavaju, na ceni jagnjeće meso, donekle se traže mleko i sir, a ni vuna se više ne baca niti se spaljuje, kako je to pre nekoliko godina bio slučaj, pišu Večernje novosti.

U Srbiji se, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, gaji oko 1,7 miliona ovaca. Najveći broj, više od milion, gaji se u centralnoj i istočnoj Srbiji, ali, s druge strane, najveće i najorganizovanije farme nalaze se u Vojvodni. Po ovci se, objašnjavaju stručnjaci, u zavisnosti od rase, dobija od tri do četiri kilograma vune. Inače, vuna je, od raspada nekadašnje države i propasti velikih proizvođača štofova, po kojima je Srbija bila svetski poznata, bacana i spaljivana. Odnedavno, pojavili su se otkupljivači koji vunu najčešće izvoze, pa tako ona stigne i do Kine i Indije.

"Dobro je što vunu više ne moram da bacam", kaže Milorad Čuletić, ovčar iz Hrtkovaca, koji gaji ovce rase il de frans. - U kontaktu sam s nakupcima iz Odžaka, Sremske Mitrovice i Subotice, s kojima vunu menjam za kocke kamene soli za ovce u odnosu kilogram vune za dve kilograma soli, a bude i para, taman da platim usluge stručnjaka koji mi za dan ošišaju celo stado. Po ovci ne dobijam manje od četiri kilograma vune čija je vrednosti oko 300 dinara, i time, praktično, isplatim šišanje i nisam na gubitku. Pravi prihod, naravno, imam od prodaje priplodnih grla ovaca.

Ovčara koji razmišljaju kao Čuletić sve je više, objašnjava Vladimir Kankaraš iz Udruženja odgajivača ovaca i koza "Bikara" iz Vrbasa, pa je i ovo udruženje počelo da otkupljuje vunu.

"Vunu smo, lane, po kilogramu, u zavisnosti od rase ovce, plaćali od 30 do 40 dinara za pramenku i cigaju, pa i do jednog evra za merino", precizira Kankaraš. - Sezona šišanja nam predstoji u proleće, a do tada će, siguran sam, biti određena i ovogodišnja cena vune.

Vuna iz Srbije, kako objašnjava Kankaraš, izvozi se, pošto se kod nas prerađuje tek povremeno. Upravo zbog toga ovo udruženje je i organizovalo otkup, kako bi pomoglo da se prerađivači i ovčari povežu.

"Interesantno je da se vuna plasira u Evropi, najčešće u Italiji, ali koliko mi je poznato, vuna iz Srbije stiže i do Indije i Kine", kaže Kankaraš. - Cena, zasada, pokriva troškove šišanja ovaca, a najveći prihod i dalje se ostvaruje prodajom jaganjaca. Planiramo, kao udruženje, da nabavimo mašine za preradu vune, kako bismo i na taj način pomogli ovčarima, a takođe se nosimo idejom da započnemo organizovani otkup mleka, jer i za tim ovčijim proizvodom vlada velika potražnja.