Grad, mraz, požar, grom, poplava... Koliko košta da ne mora da se gleda u nebo?

I ovog proleća Baba Marta je "pokazala zube" poljoprivrednicima u Srbiji. Nakon snega i mraza u martu, sa porastom temperature, ratari, voćari i povrtari sada strepe od naglog topljenja i mogućih poplava.

Izvor: B92.net
Podeli
Foto: Shutterstock/A.Basler
Foto: Shutterstock/A.Basler

Mrazevi u Srbiji tokom februara i marta najviše štete su naneli kajsijama i uništili i do 70 odsto cvetova, rekao je Nenad Magazin, šef odseka za voćarstvo, vinogradarstvo i hortikulturu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. On je za Betu ocenio da je to voće stradalo u svim regionima Srbije i da su, posle kajsija, najviše oštećene breskve, od 30 do 40 odsto.

"Cvetovi kajsije su propali u Bačkoj, Banatu, Sremu, Čačku, kao i na jugu Srbije gde je temperatura bila i minus 13-14 stepeni", rekao je Magazin.

Niske temperatura smanjiće, kako je rekao, i rod trešnje za oko 30 odsto, borovnice i višnje do deset odsto, a bilo je izmrzavanja i na bademu koji cveta rano i drenjku, iako je ta voćka prilično otporna. Dodao je da je problem što za pojedino voće i kada nije bilo mraza nije bilo uslova za oprašivanje pa će i to umanjiti rod.

Da stanje nije povoljno potvrđuju i poljioprivrednici.

"U najvećem problemu je kajsija, slično vreme je bilo lane i rod je bio desetkovan, a prihodi drastično smanjeni. Ne možemo ništa uradimo, nemoćni smo. Tokom toplog perioda krenula je vegetacija i svi pupoljci koji su bili otvoreni sada su uništeni. Još je rano da se govori kolika će šteta biti, nekad može biti dovoljno i 20 odsto zdravih pupoljaka da donese sasvim zadovoljavajući rod", kazao je Aleksandar Stojanović, voćar iz sela Miokovci kod Čačka za RINU.

Voćari zainteresovaniji za osiguranje

Foto: Shutterstock/lichko
Foto: Shutterstock/lichko

Industrijsko bilje je uglavnom registrovano na velikim površinama i kao poljoprivredna gazdinstva tako da osiguravači posebnu pažnju obraćaju na ovaj segment tržišta. Veliki agrobiznisi su uglavnom osigurani jer su parcele koje obrađuju koncentrisane u velikim tablama, dok mali poljoprivrednici imaju veći broj malih parcela pa se nadaju da, ako bude štete, neće sve parcele biti oštećene.

Ovakve, slične a često i mnogo gore priče pričaju se gotovo svake godine. Nekada su u pitanju poplave, nekada suše, nekada sneg i mraz a nekada sunce i žega...

Još jedna stvar, takođe, gotovo da se godinama ne menja - svest poljoprivrednika o korišćenju osiguranja.

Osiguranje možda neće spasiti plodove i useve, ali može da smanji rizik i ublaži gubitak. Ipak, prema podacima Infostudovog sajta Osiguranik, godinama unazad procenat osiguranih obradivih površina iznosi svega 12-15%.

Najčešće se poljoprivrednici odlučuju za polise osiguranja useva i plodova voćarskih i povrtarskih kultura, a nešto manje se ugovaraju za industrijske biljke.

Kod voćarskih kultura je veće interesovanje za osiguranjem i kod malih poljoprivrednika.

Pored navedenog, u stepenu zastupljenosti osiguranja veliku ulogu ima i geografski položaj obradivih parcela (više ili manje gradobitna područja) i tamo gde je grad češća pojava veće je interesovanje za osiguranjem.

Grad, mraz, požar, grom, poplava...

Foto: Shutterstock/agrofruti
Foto: Shutterstock/agrofruti

Najčešće ugovoreno osiguranje je od osnovnih rizika (grad, požar i udar groma) pri čemu se nadoknađuju štete od gubitka prinosa osiguranih useva.

Zatim sledi osiguranje voća od gubitka količine i kvaliteta kao posledica grada, gde se pored gubitka prinosa nadoknađuju štete od gubitka kvaliteta osiguranih plodova.

U proteklih nekoliko godina primećeno je veće interesovanje poljoprivrednika za osiguranje od rizika gubitka prinosa kao posledica prolećnog mraza na voćnim kulturama.

Pored navedenih postoji i veći broj dopunskih rizika od oluje, poplave, jesenjeg mraza, gubitka semenskog kvaliteta, ali su ova osiguranja značajno manje zastupljena.

Koliko košta da ne mora da se gleda u nebo?

Država daje 40-75 odsto

Ministarstvo poljoprivrede obezbeđuje poljoprivrednicima podsticaj za osiguranje useva, plodova, rasadnika, višegodišnjih zasada i životinja u visini od 40% plaćene premije osiguranja, odnosno 45% premije u području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, do 75% za područja moravičkog, šumadijskog, zlatiborskog, kolubarskog i podunavskog okruga. Ukupno je za premije osiguranja za prošlu godinu isplaćeno 1,25 milijardi dinara, kazali su za B92.net iz Ministarstva poljoprivrede.

Cena osiguranja se kreće od 1,5-5 odsto vrednosti osiguranih useva i u rasponu od 8-15 odsto vrednosti plodova kod voća, prema podacima Infostudovog sajta Osiguranik.

Na primer, kod rizika od grada, za pšenicu, ako je očekivani prinos šest tona po hektaru (cena 20 RSD/kg), cena osiguranja se kreće u rasponu od 1.600-2.200 RSD po hektaru, a suma osiguranja je 120.000 dinara.

Kod uljane repice (prinos 3,5 T/ha, cena 40 RSD/kg) suma osiguranja je 140.000 dinara po hektaru, a cena osiguranja od grada se kreće u rasponu od 4.000-4.600 dinara po hektaru.

Kukuruz (prinos 10 T/ha, cena 18 RSD), se može od grada osigurati u rasponu 2.600-3.200 dinara, a suma osiguranja je 180.000 dinara po hektaru.

Kod osiguranja voća od gubitka količine i kvaliteta cena se kreće između 150.000 i 250.000 dinara po hektaru u zavisnosti od lokaliteta kao i sortimenta, kažu iz Osiguranika.

Kako odabrati polisu i na šta obratiti pažnju

Foto: Shutterstock/Lensw0rId
Foto: Shutterstock/Lensw0rId

Poljoprivrednici se uvek na prvom mestu raspituju koje rizike osiguravajuće kuće pokrivaju, a najviše ih interesuje način na koji se šteta procenjuje i obračunava, kažu za B92.net iz Osiguranika. Ističu da se uglavnom kupuju polise od osnovnih rizika (najčešće grada), a glavni faktor pri odlučivanju je cena osiguranja i kako je definisano učešće osiguranika u štetnom događaju.

Najveća greška

Najveću grešku pri zaključivanju osiguranja poljoprivrednici prave pri odabiru osiguranih rizika i ugovorenom učešću u šteti jer žele da im polisa bude što jeftinija. Međutim, ne obraćaju pažnju na učešće u šteti koje je direktno vezano sa cenom osiguranja i tada do nezadovoljstva dođe prilikom procene ili isplate štete.

Za velike agrobiznise se određuju posebne tarife i rizici, pa tako, na primer, prolećni mraz nekada ne mogu da osiguraju mala gazdinstva, a velikim agrobiznisima je taj rizik uvek uključen.

Ključno je to što samostalni poljoprivrednik ako ugovori osnovnu polisu ona obuhvata samo grad, požar i udar groma, a sve ostalo su dopunski rizici koji se doplaćuju na osnovnu cenu i često ih zbog toga ne uključe da bi prošli jeftinije.

Dešava se i da se očekivana cena po prinosu određene kulture "ospori” od strane osiguravača, u smislu da se obračuna niža cenu po kilogramu i toni, od one koju je poljoprivrednik tražio.

Za određene kulture se traži i protivgradna zaštita kao uslov za ugovaranje polise.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 2 idi na stranu