BBC na srpskom - B92

Epidemije, bolesti i higijena: Hirurzi koji su prvi očistili prljave bolnice

Dok su se hirurzi selili od pacijenta do pacijenta proučavajući im rane i čačkajući njihovo gangrenozno tkivo, nisu mogli da shvate zašto toliki u njihovoj smeni umiru.

Izvor: BBC
Podeli
BBC
BBC

Negde 1860-tih, uz umešnog hirurga u savremenoj evropskoj bolnici, osam od deset ljudi imalo je šansu da preživi operaciju. Ali vaše šanse da izađete iz bolnice živi bile su otprilike 50/50.

Infekcije i bolesti harale su bolničkim odeljenjima.

Dok su se hirurzi selili od pacijenta do pacijenta proučavajući im rane i čačkajući njihovo gangrenozno tkivo, nisu mogli da shvate zašto toliki u njihovoj smeni umiru.

Ovo stanje postalo je poznato kao "hospitalizam" - danas bismo mogli da ga nazovemo sepsa ili trovanje krvi - a medicinsko osoblje pretpostavljalo je da ga izazivaju loši mirisi, ili mijazma, koji su se širili vazduhom.

"Nije postojao osećaj za čistoću ili rizik od infekcije koji imamo danas", kaže Rouan Parks, glavni hirurg i potpredsednik Kraljevskog koledža za hirurge u Edinburgu.



"Hirurzi su nosili odeću iz spoljnog sveta, posteljina se nije redovno prala, nosili su instrumente po džepovima - koncepti koji su nam danas užasavajući bili su savršeno normalni."

Neki hirurzi su čak ponosno ponovo koristili zavoje i povoje od pacijenta do pacijenta, ne želeći uludo da bacaju vredne bolničke resurse.

Sa porastom mehanizacije i razvojem železnice, povrede na radu postale su uobičajene.

Kao posledica toga, ogromna većina hirurških intervencija podrazumevala je odsecanje udova.

Ukoliko je, na primer, pacijent zadobio otvoreni prelom, kada kost probije kožu, rana bi se skoro sigurno inficirala.

Hirurg ne bi imao mnogo izbora nego da izvrši amputaciju.

Iako su se operacije već izvodile pod anesteticima, ishodi su bili, ako ništa drugo, još gori.

Tokom prve četiri godine rada kao profesora hirurgije u novoizgrađenim odeljenjima Kraljevske bolnice u Glazgovu, stopa smrtnosti Džozefa Listera kretala se oko proseka.

Znao je da će oko polovina njegovih pacijenata umreti. Za razliku od mnogih njegovih kolega, međutim, Lister je čvrsto rešio da uradi nešto po tom pitanju.

Džozef Lister je shvatio da isti nevidljivi agensi koji izazivaju truljenje ubijaju i njegove pacijente/Science Photo Library
Džozef Lister je shvatio da isti nevidljivi agensi koji izazivaju truljenje ubijaju i njegove pacijente/Science Photo Library

"On je bio ozbiljan i turoban čovek - sumnjam da bi bio suviše zabavan za svečanom večerom - ali uvek je želeo da unapredi sudbine ljudi u životu", kaže Stiven Ker, bibliotekar Kraljevskog koledža za hirurge u Edinburgu.

"Ukoliko je polovina njegovih pacijenata umirala od post-operativne infekcije koja je mogla da se spreči, to je onda bila njegova motivacija."

Lister je bio i amater naučnik - zahvaljujući lekcijama naučenim od oca - vešt u radu sa mikroskopom.

U slobodno vreme, počeo je da proučava inficirano tkivo kod žaba, otkrivši da je gangrena proces raspada.

Izgledalo je kao da se to truljenje dešava samo kad se oštećeno tkivo nađe izloženo vazduhu.

Ali da li je infekciju izazivao sam vazduh ili nešto u njemu?

Lister je shvatio da ista ta nevidljiva bića ubijaju njegove pacijente.

Njegov kolega, profesor hemije Tomas Anderson, pomogao je Listeru da pronađe odgovor kad ga je upoznao sa eksperimentima koje je u Francuskoj izvodio Luj Paster.

U svom najfascinantnijem eksperimentu, Paster je uzeo bocu punu tečnosti od koje bi se inače očekivalo da se fermentiše i sterilisao je uz pomoć toplote.

Staklena cev boce poput peteljke u obliku latiničnog slova S omogućila je vazduhu da uđe ali je zaustavljala bilo kakve čestice iz vazduha u zakrivljenju.

Tečnost u boci ostajala je sterilna. Paster je zaključio da su te čestice bacili - mikroorganizmi koji izazivaju truljenje.

Lister je shvatio da ista ta nevidljiva bića ubijaju njegove pacijente.

Sad je samo morao da smisli način da steriliše rane.

Toplota nije dolazila u obzir, ali hemikalija, karboksilna kiselina, koja se koristila protiv smrada kanalizacije u septičkim jamama, delovala je obećavajuće.

Kao što je bilo uobičajeno za jednog hirurga iz 19. veka, odlučio je da isproba svoju teoriju na živom pacijentu.

Bolnice u 19. veku bile su toliko nečiste da su mnogi pacijenti umirali ne od operacije već od loših higijenskih uslova (/Science Photo Library
Bolnice u 19. veku bile su toliko nečiste da su mnogi pacijenti umirali ne od operacije već od loših higijenskih uslova (/Science Photo Library

Džejmsa Grinlesa, koji je imao 11 godina, pregazila su teretna kola.

Primljen je u bolnicu 12. avgusta 1865. godine sa kosti koja je virila iz rane duge četiri centimetra na njegovoj levoj potkolenici.

Imobilisavši kost uz pomoć šina, Lister je naredio osoblju da previje ranu oblogom natopljenim karboksilnom kiselinom.

Ona je bila prekrivena alufolijom da bi se sprečilo isparavanje kiseline.

Četiri dana kasnije, Lister je ponovo pregledao ranu.

Umesto gangrenoznog tkiva koje bi obično zatekao, rana je bila čista - jedino crvenilo poticalo je od kiseline.

Umesto što bi u prošlosti Džejms mogao da očekuje da mu noga bude amputirana, posle šest nedelja lečenja, pušten je iz bolnice potpuno zdrav.

Jedna od najvećih tragedija u čitavoj krvavoj istoriji hirurgije jeste ta što osnovna čistoća u bolnicama i antiseptičke tehnike nisu bile usvojene ranije.

Proceduru sterilizacije ruku i instrumenata pre svakog pacijenta praktično je prvi put primenio 20 godina ranije mađarski lekar Ignac Semelvajs u Beču.

Možda će vas zanimati i kako sami da napravite sredstvo za dezinfekciju

U Krimskom ratu, mnogi koji su bili ranjeni na ratištu kasnije su umirali zbog nehigijenskih uslova (Getty Images)/Getty Images
U Krimskom ratu, mnogi koji su bili ranjeni na ratištu kasnije su umirali zbog nehigijenskih uslova (Getty Images)/Getty Images

Njegova uputstva pokazala su se nepopularnim među doktorima a njegove teorije su uglavnom bile ignorisane u austrougarskom medicinskom establišmentu

Radeći u porodilištu sa zapanjujućom stopom smrtnosti, Semelvajs je zaključio da lekari šire infekciju noseći "mrtvačke čestice" sa autopsija do njihovih živih pacijenata.

Iako nije razumeo da su te čestice mikroorganizmi, Semelvajs je drastično smanjio stopu smrtnosti kod trudnica insistirajući da njegovo osoblje pere ruke izbeljivačem.

Ali njegova uputstva su se pokazala nepopularnim među doktorima a njegove teorije su uglavnom bile ignorisane u austrougarskom medicinskom establišmentu.

Nezadovoljan zato što njegove ideje nisu prihvaćene, bes je ispoljavao u publikacijama, a njegovi tekstovi su zvučali kao ogorčena polemika sa načinom na koji su se poneli prema njemu.

Na kraju je primljen u mentalnu bolnicu gde je umro posle svega nekoliko dana - ironično - od trovanja krvi.

Ne postoje dokazi da je Lister čitao njegove radove.

Na sreću, drugi heroj priče o borbi protiv bolničkih infekcija bio je mnogo ubedljiviji.

"Florens Najtingejl je pre i iznad svega bila briljantan komunikator", kaže En Mari Raferti, predsednica Kraljevskog koledža za medicinske sestre.

Najtingejl je 1854. godine dobila zadatak od britanske vlade da unapredi uslove za vojnike ranjene tokom Krimskog rata.

Kad je stigla u bolnicu u Skutariju, današnjem Istanbulu, dočekao ju je haos.

Odeljenja su bila prljava, nije bilo dovoljno hrane i bilo je vrlo malo osoblja za pružanje nege.

Najtingejl ne samo da je krenula da organizuju dobavljanje zaliha i unapređenje uslova, već je sakupljala, sređivala i slala statističke podatke nazad u Britaniju kako bi pokazala vrednost onoga što radi njen tim.

Pravila higijene koja je ona uvela jednako su važna bila tada kao što su danas tokom pandemije Kovida-19.

Možda će vas zanimati i kako je za samo 10 dana izgrađena bolnica za 1.000 pacijenata zaraženih korona virsom u Vuhanu

Insistiranje Florens Najtingejl na čistoj krevetnini i pranju ruku umnogome je smanjilo broj smrti u vojnim bolnicama/Getty Images
Insistiranje Florens Najtingejl na čistoj krevetnini i pranju ruku umnogome je smanjilo broj smrti u vojnim bolnicama/Getty Images

"Mogla je da pokaže da su vojnici umirali češće od osnovne nebrige i nedostatka prave nege nego od ratnih dejstava na bojnom polju", kaže Raferti.

"Bespotrebni gubici života zaista su je dirnuli u dušu."

Pravila higijene koja je ona uvela jednako su važna bila tada kao što su danas tokom pandemije Kovida-19.

"Istakla je važnost socijalnog distanciranja između kreveta, pranja ruku, higijene i provetravanja, kao i toga da pacijenti moraju da se osećaju udobno i namireno."

Iako je Paster i Lister tek trebalo da istraže naučnu pozadinu bolesti, Najtingejl je bila ispred svih, primenjujući principe viktorijanskog higijenskog pokreta.

Taj pokret je u britanske gradove donosio pijaću vodu i kanalizaciju - kako bi unapredila čistoću.

Štaviše, najveća transformacija u stopi smrtnosti u njenoj bolnici desila se pošto je popravljena bušna kanalizaciona cev.

U Glazgovu, nakon njegovog uspeha sa previjanjem, Lister se posvetio operacijama.

Pored pranja ruku i instrumenata karboksilnom kiselinom, osmislio je spravu koja je prskala prostor oko operacionog stola izmaglicom karobksilne kiseline.

Uveo je i šavove od "mačjih creva" (zapravo pravljenih od ovčijih creva) koji su se razlagali u telu.

U vreme kad je objavio svoje rezultate u medicinskom časopisu Lanset 1867. godine, Listerova stopa smrtnosti pala je sa 45 na 15 odsto.



Sa uspehom reformi Florens Najtingejl i Listerovim novim hirurškim tehnikama, pomislili biste da su sve bolnice i hirurzi širom sveta odmah usvojili tu novu praksu.

Ali ne biste računali na okoštalost i aroganciju medicinskog establišmenta 19. veka.

Iako su metodi Florens Najtingejl naširoko inkorporirani u izgled novih bolnica, "listerizam" i teorija da se bolesti šire preko bacila ignorisana je kao glupost a upotreba karboksilne kiseline odbacivana kao nepotrebno neprijatna.

"Džejms Spens, čiji je nadimak glasio Dizmol Džimi zato što se svađao sa svima, nije se slagao sa Listerovim tehnikama", kaže Kaer.

"Kad je jedan njegov pacijent umro, sugerisao je da su odgovorni Listerovi novi šavovi od creva, ali je njegov asistent pisao Lansetu objasnivši da se radilo o hirurškoj grešci."

Asistent uzbunjivač je otpušten po kratkom postupku.

Antiseptički principi verovatno su uradili više na unapređenju hirurških standarda i ishoda nego bilo šta drugo u istoriji hirurgije - Rouven Parks

Na kraju je Lister morao da demonstrira vlastite tehnike u Londonu pre nego što su ih ljudi širom sveta prihvatili.

Sredinom 1870-tih, većina hirurga okačila je krvave operativne kapute o klin po poslednji put i počela rutinski da pere ruke pred operacije i steriliše instrumente.

Listerovsa praksa operacije u izmaglici od karboksilne kiseline napuštena je kad je shvaćeno da bi bilo bolje kad bi hirurzi radili u čistim salama sa čistim rukama, u rukavicama i - na kraju - sa maskama.

"Antiseptički principi verovatno su uradili više na unapređenju hirurških standarda i ishoda nego bilo šta drugo u istoriji hirurgije", kaže Parks, koji danas operiše u Edinburškoj bolnicu u kojoj je Lister proveo najveći deo karijere.

"Lister se danas često naziva ocem savremene hirurgije, zato što je postavio temelje buduće hirurške i operativne nege - a osećaj da je tako ključan korak u hirurgiji načinjen u bolnici u kojoj ja radim je fenomenalan."

* Ričard Holingem je novinar zadužen za nauku i svemirska istraživanja, pisac članaka za BBC Fjučer i autor knjige Krv i creva, istorija hirurgije.

Možda će vas zanimati i kako da očistite telefon sapunom i vodom

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

©BBC na srpskom - B92
strana 1 od 142 idi na stranu