Čovek koji svaki dan pešači 56 km do posla

Nekada ljudi stanu da ga povezu, ali s obzirom na vreme u kome živimo, mnogo je sumnjičavih vozača koji ne žele da voze nepoznate ljude. U tom slučaju, Stivu Simofu ne preostaje ništa drugo nego da nastavi da pešači do svog posla. I to celih 56 kilometara. I to svakog dana. I onda nazad do kuće, isto toliko.

Ovaj šezdesetjednogodišnjak ne misli da je poseban zbog toga što svakodnevno prelazi toliku razdaljinu. Kako kaže “slično radi i Džejms Roberston iz Detroita, koji svaki dan pešači do posla 33 km (o kome su svetski mediji pisali prošlog meseca) i ko zna koliko još njih“.

„Pre svega, kada imaš porodicu i kada imaš posao u ovom teškom vremenu, postoje samo dva zadatka – da zadržiš taj posao i da izdržavaš porodicu.“ kaže Simof.

Stiv Simof živi u Dejvis Sitiju u Ajovi, a posao mu se nalazi u Osiolu, gradu udaljenom pedesetak kilometara od njegove kuće. Između ta dva grada ne postoji linija javnog prevoza. Stiv radi noćne smene u kazinu kao nastojnik. Radno vreme mu počinje u 23h i svaki dan kreće na posao u 15:30. Osim dve pauze od po 15 minuta kada odmara, ostatak puta konstantno hoda. Zarađuje 9 dolara na sat. Njegova supruga prima invalidsku penziju nakon što je pre par godina doživela šlog.

Stiv nikada ne stopira, ali mnogi ljudi sa te relacije ga već znaju, pa se često desi da ga jedan deo puta neko poveze. Najgore je vikendom, kada nema mnogo saobraćaja i kada je obično sve vreme na nogama. Svakodnevno pešačenje je razlog zašto Stiv kupuje nove cipele svaka dva meseca.

On živi sa suprugom Rene i unukom Stivenom kog su usvojili. Nedavno su kupili auto, ali nemaju novca za benzin. Tačnije imaju, ali ne toliko da Stiv prelazi 112 km dnevno. Razlog zbog koga žive u Dejvis Sitiju je pristupačna stanarina, koja iznosi 400 dolara mesečno.

U poslednje vreme, sve češće se dešava da ga kolega vozi do jedne raskrsnice, posle koje mora da pešači „samo“ 15 km do kuće. Kako ne rade svaki dan u istoj smeni, i dalje je pešačenje najčešća opcija.

„Ako ne idem na posao, neću dobiti platu. Dok god su mi noge u dobrom stanju i dok god me služi zdravlje, nemam nameru da menjam svoju svakodnevnu rutinu“ zaključuje Stiv.