Srećan vam Dan Darvina!

Proslava se prvi put održala 1993. u okviru aktivnosti Humanističkog društva u Stenfordu, i tada ju je predvodio biolog Robert Stivens.

U narednih 21 godinu mnogo toga se promenilo i sada se slavi u stotinama gradova širom sveta.

Čarls Darvin rođen je u Engleskoj, na današnji dan 1809. Njegov otac, bogati lekar, pružio je sinu lagodno odrastanje i dobro školovanje.

Njegov život zauvek se promenio 27. decembra 1831. kada se kao prirodnjak ukrcao na brod Beagle na put oko sveta.

Zapažanja koja je tada zapisao promenila su tok istorije.

“Poreklo vrsta” objavio je 1859. Gotovo odmah su ga napali teolozi, nazivajući ga “najopasnijim čovekom u Engleskoj”. Drugi, uključujući i čuvenog biologa T. H. Hakslija bili su zadivljeni jednostavnošću Darvinove teorije evolucije i prirodne selekcije.

On je komentarisao: “Kako sam bio tako glup, da ne pomislim na to”.

Darvinovo petogodišnje putovanje okončalo se 1836. i pružilo mu neprocenjiva iskustva koja su doprinela razvoju njegove teorije evolucije i prirodne selekcije.

Zabrinut, međutim, zbog konzervativne javnosti i mogućnosti da će odbaciti njegovu radikalnu ideju, nije predstavio svoju teoriju evolucije do 1858. kada objavio rad zajedno sa britanskim prirodnjakom Alfredom Raselom Volasom, koji je došao do sličnog koncepta kao i Darvin.

Sledeće godine, Darvin je objavio i rad „O poreklu vrsta putem prirodne selekcije“.

Primenjujući proces prirodne selekcije na ljude objavio je “Uspon čoveka” 1871. Tokom decenija dokazi za njegovu teoriju su se gomilali, a paleontologija i molekularna biologija potvrdile su njegovu teoriju.

Važnost njegovog rada prepoznali su i savremenici, te je primljen u Kraljevsko društvo 1839. i Francusku akademiju nauka 1878.

Odata mu je počast i sahranom u Vestminsterskoj opatiji, nakon što je 19. aprila 1882. umro u mestu Daun u grofoviji Kent. Pre tri miliona godina, stvorenje visoko oko 120 centimetar sišlo je s drveta.

Jedinstvena među životinjama koje su je okruživale, Lusi je stajala uspravno, na dve noge u otvorenoj savani na prostoru današnje Etiopije.

Njen mozak je po veličini bio svega četvrtina mozga današnjeg čoveka. Lusi je živela u savani i verovatno umrla sama.

Paleontolozi su 1974. otkrili njene ostatke. Prozvana je australopitecinom, članom grupe srodnih hominida koji su naseljavali Afriku pre oko tri miliona godina.

Zahvaljujući evoluconom procesu prirodne selekcije, nastale su i naprednije vrste poput Homo habilisa i Homo Erectusa koji su imali veće mozgove i imali više karakteristika modernog čoveka.

To je dovelo naposletku i do Homo Sapiens Sapiensa – nas.

Napredak na polju genetike i molekularne biologije dozvolio nam je da razumemo poreklo vrsta.

Važan napredak postignut je ispitivanjima mitohondrijalne DNK koja se prenosi sa majke na ćerku.

Uz pomoć takozvanog “molekularnog sata” genetičari su uspeli da prate mitohondrijalnu DNK kroz generacije – do jedne žene (mitohondrijske Eve) koja je živela na istoku Afrike pre oko 150.000 godina.

Prema mišljenju mnogih naučnika, ova anatomski moderna žena majka je svih savremenih ljudi na planeti.

Da je Darvin bio živ da čuje za ovo otkriće, sigurno bi bio veoma zadovoljan.