Počinje bitka za svako zrno kafe

Ljubitelji kafe, a reč je o više od dve milijarde ljudi, trebalo bi da se zabrinu. Biljka "Coffea arabica", najčešće konzumirana sorta kafe, mogla bi izumreti za manje od 70 godina, pokazalo je istraživanje britanskih naučnika iz Kraljevskih botaničkih vrtova u jugozapadnom Londonu.

Istraživači pod vođstvom dr. Arona Dejvisa napravili su kompjutersku simulaciju mogućih uticaja klimatskih promena u istočnoj Africi gde raste sorta "arabica" i zaključili da bi do 2080. zbog globalnog zagrevanja mogla nestati mesta pogodna za rast te biljke.

Najpopularnije piće

Prema najoptimističnijem scenariju emisije ugljen-dioksida koji je objavio Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), 65% mesta na kojima se danas uzgaja "arabica" biće do 2080. godine neprikladna za gajenje kafe. Ostvari li se najgori scenario - nestaće 99,7% današnjih plantaža kafe. Prema sadašnjim nivoima emisije ugljen-dioksida, čovečanstvo je na putu za najgori scenario, što znači da će do 2060. godine globalna temperatura porasti za 4°C, a do 2100. godine između pet i šest stepeni.

Kafa je najpopularnije piće na svetu: dnevno se širom sveta popije više od 1,6 milijardi šoljica ovog napitka. Nakon nafte kafa je druga roba na svetu kojom se najviše trguje, s godišnjim izvozom vrednim 15 milijardi dolara. Najveći potrošač kafe na svetu je SAD, gde se dnevno popije 400 milona šoljica. Međutim, kada se gleda potrošnja po glavi stanovnika, prednjače skandinavski narodi. Tako prosečan Finac godišnje popije 12 kilograma, Šveđanin i Norvežanin 11, a Danac 10 kilograma kafe. Svetska godišnja potrošnja kafe po glavi stanovnika iznosi prosečno 4,8 kilograma, dok je prosek u EU 5,8 kilograma.

Žbun Coffea Arabica (Foto. wikipedia.org, Fernando Rebêlo)

Istorija gajenja kafe seže u šesti vek, kada je nekoliko stabala s visoravni u Etiopiji posađeno u Jemenu. Oko 1000. godine od sušenih i prženih semenki kafe počeo je da se priprema napitak koji se ubrzo proširio širom Arabijskog poluostrva. Za vreme vladavine sultana Sulejmana Veličanstvenog 1573. godine kafa stiže u Istanbul, gde postaje neizostavni deo svakodnevice u carskoj plači Topkapi. Evropljani su ukus kafe prvi put osetili 1615. godine, kada su je mletački trgovci iz Istanbula doneli u Veneciju.

Stabla iz Etiopije

Ubrzo se kafa proširila širom Evrope i postala popularno piće, a u 17. i 18. veku kafane su nicale u Italiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji i Nemačkoj. Kako bi uživali u omiljenom napitku koji sadrži stimulativno sredstvo kofein, Evropljani su u svojim tropskim kolonijama podigli plantaže kafe.

Danas se kafa uzgaja u 70 zemalja sveta, a dve trećine zrna potiče od sorte "Coffea arabica", čija su stabla prie 1.400 godina iz Etiopije presađena u Jemenu. Zrna "arabice" imaju blag ukus, uz koji se svakog dana razbuđuju stotine miliona ljudi. Najveći proizvođač "arabice" je Brazil, a slede ga Kolumbija i Etiopija. Međutim, globalno zagrevanje postalo je ozbiljna pretnja.

Biljka "arabica" voli blage temperature koje se u proseku kreću između 18 i 22°C. Stoga ta biljka dobro uspeva u planinskim delovima tropskih područja, na nadmorskim visinama između 1.000 i 2.000 metara. No, kako globalna temperatura raste, tako raste i donja granica na kojoj se kafa uzgaja.

Foto: wikipedia.org, Dornicke

Na primer, u Kolumbiji se kafa nekad uzgajala na 1.000m nadmorske visine, a sada ispod 1.200m nadmorske visine ima vrlo malo biljaka "arabice". U Kostariki kafu je na najnižim područjima, na kojima se ranije uzgajala, potisnuo ananas - kaže dr. Piter Bejker, stručnjak za kafu u neprofitnoj organizaciji CABI koja savetuje farmere u zemljama u razvoju. Bejker se trenutno nalazi u Tanzaniji, gde pomaže tamošnjim uzgajivačima kafe.

"Cvetovi kafe vrlo su osetljivi i ako je temperatura previsoka, zakržljaju. To sada vidimo u Tanzaniji. Nadalje, usled klimatskih promena ugrožen je i kvalitet kafe. Naime, ako zrna prebrzo sazru, kvalitet kafe je narušen - kaže Bejker. - I ono što posebno utieče je povećani broj ekstremnih vremenskih događaja: dugotrajne suše ili kišna razdoblja nikako ne odgovaraju stablima kafe.

Ako je pretoplo i vlažno, lišće kafe na udaru je epidemije, što se uviđa na plantažama u Kolumbiji i sada u Centralnoj Americi - naglasio je Baker i istakao da uzgajivači kafe već osećaju posledice globalnog zagrevanja.

Foto: wikipedia.org

U Kolumbiji su uzgajivači kafe od 2009. do 2012. godine iskusili tri godine gotovo neprestanih kiša. međutim, bez suvog perioda koje je nužno stablima kafe i epidemije gljivičnih oboljenja, prinosi su dostigli najniži nivo u poslednjih 35 godina.

"Centralna Amerika je na udaru zbog haotičnog vremena: učestalih uragana i vremenskih fenomena kao što su El Ninjo i La Ninja. Plantaže kafe u istočnoj Africi takođe su ugrožene zbog izmene sušnih i vlažnih perioda. Još uvek je teško dokazati, ali većina klimatologa veruje da će zbog globalnog zagrevanja vreme biti još nepovoljnije, a kafa voli umerene temperaturne uslove" rekao je Bejker.

Koliko ljudi u svetu živi od kafe?

"Niko nije tačno izračunao, ali se procenjuje se da reč o 10 miliona farmi i oko 50 miliona članova farmerskih porodica, odnosno više od 100 miliona ljudi koji su uključeni u neki deo lanca proizvodnje kave. Procenjuje se da je maloprodajna vrednost globalnog tržišta kafe oko 100 milijardi dolara godišnje" - naglasio je Bejker, koji zajedno s kolegama u sklopu Inicijative za kafu i klimu (www.cofeeandclimate.prg) pokušava da pomogne ugroženim farmerima.

Plantaže kafe u Kolumbiji (Foto: wikipedia.org, JuanMunduy)

Genetski modifikovana kafa?

Zbog neizvesne sudbine biljke "Coffea arabica", sve više pažnje izaziva "Coffea robusta" čiji je najveći svetski proizvođač Vijetnam.

Gajenje robuste počelo je u 19. veku kao odgovor na epidemiju gljivičnog oboljenja na lišću "arabice", što je opustošilo plantaže kafe u jugoistočnoj Aziji. "Robusta" ima veću količinu kofeina u semenkama i može da se gaji na nižim nadmorskim visinama i višim temperaturama nego "arabica". Koristi se kao jeftinija zamena za "arabicu, ali ima gorko-kiseli ukus koji se mnogima ne sviđa i zbog toga se često meša s "arabicom". Međutim, naučnici upozoravaju na to kako u divljini raste 125 vrsta kafe, od kojih neke rastu i na temperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa.

Neke od njih verovatno imaju gene koji bi mogli da pomognu "arabici" da preživi klimatske promene, pa tako naučnici predviđaju da bi za nekoliko decenija mogla početi proizvodnja genetski modifikovane kafe.