Nemci se hrane sve zdravije

Na prvi pogled čini se čudnim pomisao da prehrambeni proizvodi mogu da nanesu štetu prirodnoj sredini, ali nema tu ničeg čudnog - zato što od proizvoda koje donosimo kući, od mesa koje kupujemo i ambalaže u kojoj je to meso upakovano zavisi količina ugljendioksida koja se ispušta u atmosferu.

Nemačka je na početku 21. veka postindustrijska zemlja sa veoma visokim životnim standardom i njene se prodavnice hrane, bez obzira na pad privrede, šarene od izobilja različitih proizvoda. Na policama supermarketa nudi se ne samo domaće voće i povrće, već i svemogući egzotični plodovi.

Isto je i kad je reč o gastronomiji. Nemci ne samo da vole da idu u restorane, već to zadovoljstvo mogu sebi da priušte i nekoliko puta nedeljno. Restorani nude praktično sve što duša može da poželi: jela francuskih, španskih, peruanskih, kineskih, argentinskih i ruskih kuvara, podsetila je ruska agencija Agrofakt.

Reklame na televiziji aktivno predlažu kupovinu prekomorskog voća, pri čemu autori tih reklama obećavaju da će deo novca od prodaje tih proizvoda usmeriti u dobrotvorne svrhe - za spas tropskih šuma, na primer.

Niko pri tom ne spominje koliko se ugljendioksida ispusti u atmosferu pri prevozu tog voća u Evropu.

U Velikoj Britaniji i Holandiji su, međutim, već uveli etikete za voće, povrće i pekarske proizvode na kojima se ističe koliko je ugljendioksida dospelo u prirodnu sredinu pri gajenju ili proizvodnji tih proizvoda, a neke zemlje, uključujući Nemačku, razmišljaju o prelasku na domaće voće i povrće, objavljeno je na intenet sajtu dw-world-de.

Pitanje kako promena načina ishrane može umanjiti štetu koja se nanosi prirodi sve češće postavljaju ne samo zaštitnici životne sredine, već i predstavnici politike i društva koji predlažu različite načine za rešavanje tog problema.

Jedan od načina za smanjenje štete jeste prelazak na bioproizvode, odnosno ekološki čiste proizvode pri čijem gajenju se ne koriste mineralno đubrivo, pesticidi, fungicidi i druge otrovne materije, a borba sa štetočinama vodi se na stari način - ručno.

Pobornici bioproizvoda tvrde da oni imaju sasvim drugačiji ukus, što je veoma moguće jer se sirovina prerađuje veoma pažljivo kako bi se maksimalno očuvale hranljive materije. Tu su strani dodaci u vidu sintetičkih zaslađivača, konzervansa ili aromatizatora - tabu.

Kupujući bioproizvode - na primer, jabuke - jasno vam je da vam je u rukama pravo voće koje treba da se jede sveže jer se brzo kvari, za razliku od uvezenog, obrađenog nepoznatim hemijskim supstancama koje prekomorskim proizvodima daju "večnu mladost", tako da se mogu čuvati mesecima.

Danas se pod oznakom "bio" može prodati praktično sve - od povrća i voća do biosladoleda i biopice, pri čemu bioproizvodi dospevaju i u korpu bogatijih ljudi, onih koji po svaku cenu nastoje da ne zaostanu za modom. U Minhenu su, čak, otvoreni restorani u kojima se sva jela pripremaju isključivo od bioproizvoda.

Drugi pravac koji omogućava smanjenje emisije ugljendioksida jeste manja potrošnja junećeg i svinjskog mesa, pa čak i njihovo isključenje iz hrane. Ekolozi predlažu prelazak na zdravije pileće ili ćureče meso jer tako pomažemo i prirodnoj sredini i samma sebi.

Što manje jedete mesa, manje se izlažete riziku kardiovaskularnih bolesti, kažu lekari.

Statistički podaci pokazuju da je u Nemačkoj način ishrane drugi faktor rizika (odmah posle pušenja) da se oboli od raznih bolesti. Razlog je jednostavan: boljka savremenog društva je gojaznost, čije posledice mogu biti kardiovaskularne bolesti, dijabetes i rak.

Kada se razmišlja o tome do čega su nas dovela najnovija dostignuća nauke i tehnike, prognoze za budućnost zvuče prilično zabrinjavajuće. Da li ćemo morati da se potpuno odreknemo mesa i da zaboravimo na šećer ili ćemo preći na azijske delikatese - larve i bube?

Prema prognozi austrijskog naučnika Hanija Ruclera, naš način ishrane promeniće se na bolje, a ta tendencija se može nazvati "povratkom izvorima".

Potrošači će prednost davati svežim proizvodimna, smanjiće se potrošnja masti, šećera i soli, a pri pripremanju jela koristiće se znanje iz tradicionalne medicine.

U Nemačkoj već sada postoje restorani u kojima se uzima u obzir teorija osnovnih elemenata i energetskih tokova. Njihovi posetioci biraju jela orijentišući se prema stanju i raspoloženju svog organizma.

Tanjug.