Daisecuzan

Vatra i voda se sukobljavaju u Daisecuzanu. Dva masivna vulkana prikivaju taj nacionalni park u središte najsevernijeg japanskog ostrva, Hokaido, svojim zadimljenim vrhovima koji se spuštaju u pošumljene, snegom prekrivene i rekama sprane padine – 200.000 hektara ustalasane zelene, narandžaste, crvene i bele u zavisnosti od godišnjeg doba.

Japan se uzdigao iz mora u seizmičkom besu. Tektonske ploče su skliznule i podvukle se, pokrovna stena se stopila sa podzemnim slojevima, vulkani su proradili. Vekovima miran, Asahi Dake, najviši vrh na Hokaidu, uzdiže se na severu. Tokači Dake, na jugu, poslednji put je imao erupciju 2004. godine. U hladnoj, vlažnoj klimi Hokaida, vrhovi izgrađeni Zemljinim unutrašnjim vatrama zaodevaju se snegom, a sneg se pretvara u bujicu, šumu, mahovinu i cvet. Daisecuzan znači „velika snežna planina“.

Gust zeleni zemljani pokrivač čini veći deo daisecuzanskog neprobojnog, samočuvajućeg rezervata, neometanog izuzev nekoliko određenih staza. U prenaseljenoj ostrvskoj zemlji – jednoj od najindustrijalizovanijih i najgušće naseljenih na svetu – taj park pruža redak otvoreni prostor, njegovi vrhovi i šume se graniče sa brižljivo obrađenim poljima. Park je raj za jelene, ptice, zečeve i medvede, kao i za drveće, žbunje i cveće. Japanski posetioci s rančevima na leđima kreću se kroz masiv s tihim poštovanjem.

Ćerka budističkog sveštenika, Mišiko Aoki, povremeno u leto i jesen po osam sati pešači uz i preko Asahi Dakea, prelazi vetroviti greben i silazi u skrivenu dolinu da poseti svog momka koji pomaže u nadgledanju Hokaido mrkih medveda u parku.

Rano ujutru, jednog toplog jesenjeg dana, pridružujem joj se. Dok se približavamo Asahi Dakeu, šuplje disanje vulkanskih otvora govori nam da je pred nama planina, ali, uvijena u oblake, izmiče našem pogledu. U jezeru sa licem nalik ogledalu, zvanom Sugatami-ike, sneg se meša sa parom; pramenovi pare vezuju Asahi Dake za kamui, Ainu duhove koji obitavaju svuda.

U vreme kada su glečeri potpuno prekrivali ovu oblast pre 18.000 godina, Hokaido je kopnenim mostovima bio povezan sa Azijom, ne sa Japanom, i preci naroda Ainu prešli su na Hokaido. Danas ima veoma malo izvornih Ainua, budući da su Japanci njihovim precima oduzeli imovinu i asimilovali ih. Pa, ipak, nemoguće je gledati ove reke i planine, a ne misliti na njihov doživljaj ovog mesta kao svetog.

Ainui su svoju zemlju podelili na seoske sakupljačke teritorije, ili iwor, gde su pecali losose, lovili medvede i skupljali drva i bobice. Žive stvari koje su ih održale bili su prerušeni bogovi, duhovi koji posećuju zemaljski svet. Kamui su bili neživi predmeti: lovački noževi i kuće od bambusa. Da bi vratili kamui u svet duhova, Ainui su izvodili rituale, moleći se i darujući hranu. Njihova centralna ceremonija bila je u čast medveda – onoga koji im je obezbeđivao hranu, krzno i kosti za alat. Vrh Asahi Dake zvali su Nutap-kamui-šir, što znači „božanska planina koja sadrži unutrašnje područje krivine reke“.

Celu reportažu možete pročitati u avgustovskom broju časopisa National Geographic Srbija.

NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA U AVGUSTOVSKOM BROJU DONOSI:

- Moskva nikada ne spava

- Drevni Iran

- Japanska divljina

- Ožiljci zemlje

Više o avgustovskom izdanju National Geographic Srbija saznajte na: www.nationalgeographic-srbija.com.