Priča iz Microsofta

Sagovornici u ovom intervju bili su g. Dejan Cvetković, generalni menadžer Microsoft Srbija i g. Bodin Drešević, direktor Microsoft razvojnog centra u Srbiji. Od Dejana ćete saznati više o aktivnostima i budućim planovima lokalne Microsoft kancelarije, pitanja vezana za eGovernment, pitanja vezana za poslovni model i Microsofta dok se Bodin najviše fokusirao na aktivnosti razvojnog centra. Dejane, Vi ste se vratili iz SAD da bi vodili Microsoft u Srbiji. Kažite nam nešto više o dosadašnjim aktivnostima i rezultatima kancelarije Microsofta u Beogradu. Šta planirate i očekujete da postignete u narednom periodu?

Microsoft u Srbiji zvanično postoji već pet godina, dok je kancelarija otvorena pre tri i po godine. Kao na svakom novom tržištu, Microsoft je prvo fokusiran na legalizaciju svog, ali ne i samo svog softvera, a nakon legalizacije dolazi do usmeravanja fokusa na oblast obuke i edukacije korisnika, kao i razvoja specifičnih rešenja za vertikalne industrije kao što su vladine ustanove, bankarstvo, naftna industrija i ostale industrijske grane kojima se Microsoft posvećuje na svetskom nivou.

S obzirom na moje dosadašnje iskustvo u kompaniji želim da se sve više fokusiramo na razvoj rešenja razvijenih na Microsoftovoj platformi, i to ne samo na Microsoftovoj platformi. Kada to kažem mislim pre svega na heterogeno okruženje, u kojem su prisutni softverski alati i platforme drugih proizvođača. Među važnim globalnim ciljevima Microsofta su mogućnost integracije i interoperabilnost, kao i korišćenje postojećih investicija, bez obzira da li ih je korisnik napravio u Microsoftovim ili nekim drugim tehnologijama. Radimo na razvoju tržišta usluga, razvijamo naše servisne službe i želimo da ohrabrimo što više sadašnjih i budućih partnera da razvijaju rešenja koja će podmirivati specifične potrebe naših zajedničkih korisnika.

Zbog same veličine i finansijske snage, Microsoft se trudi da u svakoj zemlji ima i tzv. ulogu dobrog građanina. Šta je Microsoft učinio po tom pitanju u Srbiji i šta planira da uradi?

Ne bih rekao da je razlog za to veličina Microsofta i njegova finansijska snaga. Razlog je to da nijedna kompanija ne može da bude uspešna u jednom okruženju ako ne vraća u to okruženje, ako ne radi na razvoju zajednice i ne trudi se da približi informacione tehnologije i onim grupama ljudi koje iz ovog ili onog razloga nisu zainteresovane za njih.

Mi smo ove godine dosta ulagali u osnovne i srednje škole kroz naš „Partners in Learning“ program, gde se trudimo da izvršimo obuku nastavnika i učitelja kako da poboljšaju nastavu uz pomoć informacionih tehnologija. Dosta smo ulagali i u ustanove za decu sa posebnim potrebama, ali i sama investicija u razvojni centar je jedna od najboljih građanskih inicijativa u Microsoftu koja će zauvek ostati ovde i koja će rasti tokom vremena.

Nedavno je završena šesta po redu Sinergija, najveća IT konferencija u jugoistočnoj Evropi. Pored Sinergije, postoji još nekoliko značajnijih konferencija u Srbiji vezanih za biznis i tehnologiju, a u planu je i jedna nova. Da li su po Vama konferencije bitne zbog toga što će polaznici naučiti nešto novo ili su mnogo važnije zbog ostvarivanja novih kontakata? Koliki potencijal Srbija ima za kongresni turizam?

Zavisi od kvaliteta same konferencije i ciljne grupe. Sinergija je najveća IT konferencija u regionu i prevashodno je tehnički orijentisana. Mi se trudimo da su predavači koje dovedemo priznati na svetskom nivou u oblastima kojima se bave i definitivno najveći broj ljudi dolazi na konferenciju zbog samog kvaliteta predavanja. Sinergija je poznata po tome i trudićemo se da taj kvalitet održimo. Da li su novi kontakti bitni? Naravno, konferencije su pravo mesto za to. Ali konferencije su i prava mesta za iskorišćenje postojećih kontakata i sklapanje novih poslova.

Dosta se priča o kongresnom turizmu, ali za tako nešto je neophodna infrastruktura. Potreban je objekat koji je kongresni centar i ništa više, i koji odgovara zapadnim standardima. Tu prevashodno mislim na cirkulaciju ljudi, na ozvučenje i zvučnu izolaciju između sala, što je na Zapadu nešto što postoji skoro u svakom gradu. Ono što je takođe bitno je hotelska infrastruktura koja može da primi 4-5 hiljada ljudi. Svaka zemlja koja ima takvu infrastrukturu može da ostvari svoj potencijal u kongresnom turizmu. To je ipak posao nekih struktura u vlasti da procene da li je tako nešto interesantno za Srbiju.

eGovernment, politika i poslovni model

Vi ste radili u Kanadi na poslovima eGovernmenta. U Srbiji se dosta priča o eGovernmentu, a malo toga se na tom polju uradilo. Kao pozitivan primer se spominje opština Inđija. Molim Vas da objasnite posetiocima našeg sajta šta sve spada u eGovernment? Koji je razlog što eGovernment još ne postoji u pravom smislu kod nas i kada se sve to može očekivati?

Opština Inđija je definitivno pozitivan primer, ne samo u Srbiji i u regionu jugoistočne Evrope, nego na čitavom evropskom nivou. Njihovo rešenje „Sistem 48“ je davno prevazišlo granice ove zemlje, poznato je i u Evropi, a mi se trudimo da to rešenje promovišemo i u samoj Microsoft korporaciji tj. u SAD. Što se tiče eGovernmenta, dosta toga se radi u Srbiji, ali su mogućnosti mnogo veće. Ako se vratimo na osnovnu definiciju eGovernmenta koja kaže da je to skup softverskih rešenja i infrastrukture na raznim informacionim tehnologijama koje treba da poboljšaju život građana, da olakšaju poslovanje firmi i da same zaposlene u javnom sektoru učine efikasnijim, onda za to postoji neslućen dijapazon mogućnosti u ovoj zemlji. eGovernment podrazumeva sklanjanje papira sa naših stolova i obavljanje komunikacije između građana, firmi i javnih službi sa jedne i Vlade sa druge strane na elektronski način koji je mnogo brži i samim tim jeftiniji. Po mom mišljenju potrebno je da eGovernment ima veću važnost unutar samih struktura vlasti u Srbiji, jer zaista postoji mogućnost da se on implementira i da svima bude bolje zahvaljujući tome.

U svakoj vlasti postoji strah od promena, bez obzira da li se radi o ljudima koji su izabrani kroz izbore ili se radi o ljudima koji su zaposleni u samoj Vladi kao što bi bili zaposleni u svakoj drugoj firmi. eGovernment menja kompletne procedure i menja način poslovanja čitave Vlade i uvek postoji otpor ljudi koji su to radili na drugi način. Za pravu implementaciju i za pravi uspeh eGovernmenta neophodna je direktna podrška samog kabineta i ne samo podrška nego i insistiranje na nužnim promenama i implementaciji. Ta podrška u nekoj meri postoji u Srbiji, ali je neophodno njeno proširenje i produbljivanje da bi došlo do prave implementacije eGovernmenta.

Na jednom Vašem predavanju bilo je reči o uticaju politike na biznis. Jednom ste spomenuli strategiju koje je imao Microsoft u Kanadi kada je procenio da će nova politička opcija pobediti na izborima, pa su prethodno sklopljeni dogovori i ta saradnja je nastavljena i posle izbora. Koliko su politika i lobiranje bitni u biznisu?

Naš fokus u Kanadi nije bila politička opcija, već procena da će ta politička opcija doći na vlast, pa smo se onda usmerili na edukovanje ljudi iz te političke opcije o tome kako da koriste informacione tehnologije da bi bili efikasniji. Kada su došli na vlast oni su već znali za prednosti korišćenja informacionih tehnologija te su odlučili da ih implementiraju, tj. da implementiraju skup rešenja koje mi zovemo eGovernment.

Kada se govori o privlačenju stranih investicija, treba znati da kada strani investitor razmatra mogućnosti za ulaganje on gleda na jednu, dve ili više zemalja odjednom. Te zemlje su konkuretne u celom tom poslu, pa se može reći i da su im i vlade konkuretne. U tom smislu se može povući paralela između Vlade i bilo koje kompanije, javne ili privatne. Ukoliko neko želi da bude efikasniji, brži, jeftiniji i da bolje zadovolji svoje korisnike, informacione tehnologije su jedan od pravih puteva da se do toga i dođe.

Što se tiče politike, postoji razlika između malih i velikih zemalja. Kod velikih Microsoft je viđen kao važna kompanija koja treba da posluje u toj zemlji zato što doprinosi razvoju kroz zapošljavanje ljudi, kroz plaćanje poreza i svega ostalog. Sa druge strane, za male zemlje je izuzetno značajno u svetskim okvirima da Microsoft baš tu otvori svoju kancelariju i time podigne njenu vidljivost na svetskom tržištu. Stoga se može reći da se na prisustvo jedne velike kompanije kao što je Microsoft u malim zemljama gleda sa drugačije pozicije nego u velikim.

Generalno, ljudi ne vole da kažu „lobiranje“ nego „public affairs“. Činjenica je da velike korporacije kao što je Microsoft moraju imati dobru saradnju sa vladinim sektorom kako bi im naplatili što manje kazne za eventualno monopolističko ponašanje. Što je bolja saradnja sa vladinim sektorom manje će biti i kazne ili ih neće ni biti...

...odnosno što je bolja informisanost vladinih sektora i službenika onda je uticaj informacija koje oni dobijaju od naše konkurencije slabiji. Oni su isto u borbi za tržište i bore se tako što lobiraju protiv nas tj. za sebe, ali u svakom slučaju će informisanost vladinog sektora, govorim konkretno na primeru Evropske Unije, biti bolja.

Nema ničeg lošeg u monopolu, ukoliko se on ne zloupotrebljava. Ukoliko se monopol stekne tako što se proizvodi prezentiraju tržištu i oni zbog svog kvaliteta budu izbor najvećeg procenta korisnika, šta je loše u tome? Problem može nastati u momentu kada dođe do monopola i kada više nema drugih, konkurentskih kompanija, pa preostala kompanija drastično podigne cene i obezbedi zavisnost korisničkog segmenta za svoje proizvode. Mislim da se Microsoft davno promenio u tom smislu.

Ja sam počeo ovaj razgovor tako što sam naglasio značaj mogućnosti integracije i interoperabilnosti Microsoftovih proizvoda sa svim postojećim tehnologijama. Želeo bih da naglasim i da se svaki naš proizvod bazira na otvorenim standardima. Da se odmah razumemo, otvoreni standardi su vrlo različiti od pojma koji se zove otvoreni kod - to su standardi koje je industrija prihvatila. Ako bazirate svoje proizvode na tim standardima i ako vaši korisnici kupuju te proizvode, tada su oni sigurni da nikada neće biti „zaključani“ u određenu tehnologiju. A naši proizvodi su sada de facto svi takvi. Ne postoji nijedan proizvod koji izlazi od strane Microsofta koji je potpuno specifičan i koji bi korisnika vezao isključivo za tu tehnologiju, počev od desktop proizvoda kao što su Windows i Office, pa do svih serverskih proizvoda koje danas izbacujemo na tržište. Nije ništa loše kreirati monopol sa takvim proizvodima, zato što ako se neko odluči da implementira Microsoft proizvode bazirane na otvorenim standardima ta odluka je zasnovana isključivo na njihovom kvalitetu. Ako ne budu zadovoljni tim ponuđenim kvalitetom oni mogu da ih promene, ali izuzetno je važno da onda neki drugi izvor, takođe na bazi otvorenih standarda, može da iskoristi sve što je na ovim prethodnim proizvodima napravljeno.

Samo što će neko ko je protiv Microsofta i koji bude čitao ovaj intervju reći „Da, otvoreni standard, ali taj standard nije besplatan", u smislu da Microsoft tehnologije nisu besplatne za razvijanje aplikacija kao što je na primer PHP.

Svakako, naš biznis model nije koncipiran tako da radimo besplatno. Mi smo najveći svetski proizvođač komercijalnog softvera i kažemo da na softveru treba zaraditi, i to dobro zaraditi, na osnovu visokog kvaliteta koji se dobija za cenu koja se plaća. Postoji i drugi koncept, open source, vezan za besplatan razvoj, ja i njega poštujem, ali naš stav je da nivo kvaliteta ne može da se poredi i to je upravo ta razlika.

Microsoft razvojni centar

Bodine, Vi ste direktor Microsoftovog razvojnog centra u Srbiji. Koliko ima zaposlenih u ovom centru i čime se sve bavite? Kakvu infrastrukturu koristite za komunikaciju sa Redmondom?

Mi smo ponosni na to što se u korporaciji brendiramo kao „Center for Excellence“, a bavimo se tehnologijama vezanim za prepoznavanje rukopisa, za prepoznavanje šablona i machine learning tehnologijama. Ako odete na naš Web sajt http://www.microsoft.com/scg/mdcs/default.mspx naći ćete par reči o tom brendingu i našim projektima, a trenutno radimo na tri dosta velika projekta.

Jedan od projekata zovemo polušaljivo Recognizer Factory. Reč je o optimizaciji procesa razvoja novih prepoznavača za razne jezike - trenutno radimo na razvoju prepoznavača za Tablet PC za šest evropskih jezika. Drugi projekat su prepoznavači za 2D domene. Naime, za razliku od rukopisa, koji je jednodimenzionalna struktura, strukture kao što su hemijski dijagrami ili matematičke jednačine treba adekvatno prepoznati i prevesti u neku vrstu informacija. U ovom momentu smo najviše fokusirani na prepoznavač za matematičke jednačine.

Treći projekat na kome radimo nije vezan za prepoznavanje rukopisa, kao što su prva dva, već za OCR recognition tehnologiju. Microsoft razvojni centri na nivou cele korporacije razvijaju OCR tehnologije, i to ne uključuje samo prepoznavanje štampanog teksta koji dolazi u raster formatu ili u formatu amorfne rasterizovane digitalizovane slike, već radimo i šire, prepoznavanje celokupne strukture stranice, čak i celokupnih dokumenata koji se sastoje iz više stranica. Ova tehnologija ima niz različitih primena i unutar Microsofta postoji 5-6 timova koji su, ili koji će biti, korisnici ovih tehnologija.

Jedna od najznačajnijih primena ove tehnologije je upravo u tehnologijama pretraživanja. Sve knjige koje su napravljene u pre-digitalnoj eri, koja se završava 1970. godine, i koje su štampane tradicionalnom tehnologijom slaganja olovnih slogova, sve njih treba dovesti u oblik koji se može koristiti i online. Treba ih skenirati, prepoznati putem OCR tehnologije i efektivno prevesti u digitalne knjige kako bi korisnici mogli da rade online pretraživanje i navigaciju. Ja sam veoma ponosan što se Microsoft razvojni centar našao u centru bitke između titana kao što su Microsoft i Google za prevlast u domenu pretraživača. Za godinu dana smo prešli od jednog zaposlenog do dvadesetak koliko ih danas imamo.

Pored Srbije, Microsoft razvojni centri postoje još u Kini, Indiji i Irskoj, kao i u sedištu korporacije, u Redmondu, SAD. Koliko je bilo teško ubediti menadžment Microsofta da se otvori ovakav centar i u Srbiji? Da li to znači da Microsoft Srbiju posmatra kao mesto sa istim potencijalima kao gore pomenute zemlje?

U međuvremenu je otvoren razvojni centar i u Švajcarskoj, u Lozani. Ubeđivanje da se razvojni centar otvori u Beogradu trajalo je oko godinu dana i krenulo je sa razgovorom između mene i Dejana. Kada sam to predložio Dejanu on je rekao da sam „potpuno lud i neuračunljiv“. Onda smo počeli malo ozbiljnije da razmatramo taj plan i zaključili smo da imamo velike šanse, pošto ova zemlja i region imaju veliki intelektualni potencijal. Trenutno su svi ljudi koji rade u razvojnom centru poreklom iz ovdašnjih predela, ali su se mnogi vratili iz inostranstva da rade ovde. Centar ima donekle internacionalni karakter, a naš cilj je da se proširimo još više kako bi imali „prave“ strance, a ne samo naše ljude koji su radili u inostranstvu.

D. Cvetković: Sanjamo o Microsoft kampusu u Beogradu i o tome da se strani programeri prijavljuju za radne dozvole u Srbiji. Svako novo radno mesto koje se otvori ovde se reklamira i na svetskom Microsoft Career sajtu, a igrom slučaja se desilo da su svi najbolji koji su se prijavili upravo odavde.

Već se dosta priča o Windows Visti? Kažite nam nešto više o ovoj novoj verziji Windows operativnog sistema i koje novosti donosi?

Ja ću se ograničiti na novitete koje Vista donosi za Tablet PC, između ostalog zato što je sam razvojni centar proistekao i podržan od Tablet PC grupe. Kao prvo, prepoznavači za rukopis su znatno unapređeni, izašla su dva nova jezika, portugalski u brazilskoj varijanti i holandski, a sada postoji podrška za personalizaciju, što znači da prepoznavač može da uči vaš način pisanja i da se prilagođava vašem vokabularu. Popravljen je korisnički interfejs u smislu da je moguće raditi navigaciju kroz neki dokument unutar Internet Explorera panning metodom, gde zgrabite stranicu i vučete gore-dole, bez potrebe korišćenja scroll barova sa strane. Veliki broj poboljšanja je vezano za generalni izgled i utisak tokom rada.

Microsoft svakih pet godina značajno menja svoju strategiju: 1990. godine to je bilo lansiranje Windowsa, 1995. shvatanje značaja Interneta, 2000. to su Web servisi i .NET, a 2005. Live i „software as services“ strategija kao odgovor na Web 2.0 trend i servise koje pre svega lansira Google. Da li će Microsoft uspeti da spreči dalju dominaciju Googlea na polju online usluga? Koja nova revolucija se očekuje 2010. godine?

Ono što je Microsoft održalo u vrhu softverske industrije je da je uprkos svojoj veličini još uvek jedna od najagilnijih kompanija. Kao što ste i sami primetili, Microsoft je dosta puta promenio svoju strategiju, pritom ne napuštajući prethodna dostignuća. Upravo jedna od prednosti Microsofta je mogućnost da brzo promeni strategiju i da uputi kompaniju u novom smeru za neko kratko vreme, pa ne isključujem mogućnost da se to dogodi i 2010. godine. Ali šta će to tačno biti, to je teško reći.

U ovom momentu dosta napora se ulaže u to da se Google prestigne u tehnologijama pretraživanja podataka. Naš razvojni centar je deo tog širokog fronta takmičenja sa Googleom na polju search tehnologije. Nimalo ne potcenjujem Google, ali verujem da ćemo u nekoliko narednih godina uspeti da preotmemo prestiž od njih na tom polju. Ovo je verovatno jedan od najvećih izazova koji je Microsoft imao u svojoj istoriji.

Često se piše o neobičnim pitanjima i zadacima koje se postavljaju pred potencijalnog novog zaposlenog u Microsoftu, kao što je na primer „Kako pomeriti planinu Fudži?“. Možete li nam reći nešto više o procesu selekcije kandidata koji žele da rade u Microsoftovoj centrali u Redmondu? Da li se isključivo gleda na fakultetsko obrazovanje ili više na praktična znanja?

B. Drešević: Verovatno se u tridesetak godina istorije Microsofta našlo i takvo, da kažem, šašavo pitanje kao što je „kako pomeriti planinu Fudži“. Mi imamo tri profila ljudi koji rade u razvojnom centru - developere, testere i program menadžere. Fakultetsko obrazovanje samo po sebi nije uslov, ali najčešće je u praksi potrebno da je neko završio fakultet kako bi stekao neophodan volumen znanja. Veoma je mali broj ljudi koje sam sreo, bilo ovde ili u Redmondu, koji su uspeli da „napabirče“ znanje sa raznih strana koje je na neki način ekvivalent solidnoj univerzitetskoj diplomi i iskustvu.

Hi-tech firme kao što su Microsoft, Google i Yahoo! vole sebe da predstavljaju kao mesta gde se rade cool stvari i gde zaposleni mogu da rade kad hoće i kako hoće, samo dok ostvaruju rezultate. Yahoo obezbeđuje besplatno piće, kod Googlea je obezbeđen ručak. Kažite nam nešto više o radu u Microsoft kampu u Redmondu.

B. Drešević: Pa, na primer, u Redmondu se igra hokej sa high level menadžmentom - ja sam najviše voleo da Brajana Valentajna zakucam u ogradu (Brian Valentine, bivši Senior Vice President, Windows Core Operating System Division, prim. aut.).

Zašto se kod nas u Srbiji firme ne trude da budu cool?

To je pitanje koje treba da bude upućeno tim firmama. Mi smo vrlo relaksirani, niko nikog ne oslovljava sa „šefe“. Vrlo smo ozbiljni po pitanju posla, ali ne insistiramo na nekim rigidnim strukturama.

Koji razlozi su vas naveli da se vratite u Srbiju? Da li je lakše raditi u Americi ili Srbiji?

D. Cvetković: Mislim da jednom u životu dobijete ponudu da vodite firmu u kojoj ste proveli gotovo kompletnu svoju karijeru u zemlji u kojoj ste rođeni i u kojoj ste stekli svoje osnovno, srednje i visoko obrazovanje. Takva mogućnost i takva prilika se ne odbija.

B. Drešević: Ja se slažem sa Dejanom - ovo mi je veliko priznanje i izazov. Do sada ide jako dobro. Krenuli smo kao vrlo mali i vrlo skromno, a sada smo došli u situaciju da svi u Microsoftu žele da rade sa nama, da im odradimo projekat, da koriste softver koji smo mi napravili.