Žestok sukob glumice i reditelja: Preti mu tužbom ako ne ukloni seksualizovanu scenu iz filma

Nemačka glumica Nastasja Kinski godinama poku&scaron;ava da natera reditelja Vima Vendersa da ukloni scenu iz jednog od njegovih manje poznatih filmova, &quot;Pogre&scaron;an potez&quot; (Falsche Bewegung) iz 1975. godine.U kratkoj sceni, njen kolega Ridiger Fogler (tada star preko 30 godina) posećuje trinaestogodi&scaron;njakinju u njenoj spavaćoj sobi, gde ona leži na krevetu samo u gaćicama. Mu&scaron;karac se svlači u donji ve&scaron; i legne na nju. O&scaron;amari je, a zatim joj miluje lice.&quot;Iako nisam mnogo znala sa 13 godina, već tada sam mogla da primetim da to nije ispravno&quot;, nedavno je ispričala Kinski za nemački list Zidojče cajtung.Poznati nemački reditelj prvi put je javno reagovao na zahteve Kinski 2024. godine, navodeći da razume njene &quot;trenutne percepcije i osećanja&quot;. Dodao je i da danas ne bi snimio scenu na taj način.A onda je 31. maja u Berlinu, u svom govoru povodom prijema počasne nagrade za životno delo na dodeli nemačkih filmskih nagrada, Venders spor pretvorio u javnu debatu.EPA/ETTORE FERRARIPonovio je, naime, da se takva scena danas ne bi tako uradila, ali je napomenuo da to za njega pokreće i veće pitanje: kako se treba nositi s filmovima koji su nastali u drugoj epohi?&quot;Ne mogu da krivim 29-godi&scaron;njeg mladića kakav sam tada bio, pre 50 godina, koji je napravio film svog vremena, želeći da na neki način uhvati duh vremena&quot;, rekao je Venders. On je, inače, kasnije jo&scaron; sarađivao sa Nastasjom Kinskim i ona je bila zvezda njegovog hvaljenog filma &quot;Pariz, Teksas&quot; (1984) i u filmu &quot;Tako daleko, a tako blizu!&quot; (1993).Navodeći da je bio svestan da scena nanosi bol glumici &quot;kojoj sam se duboko divio, i jo&scaron; uvek se divim&quot;, Venders je dodao da i dalje okleva da retroaktivno montira film.To je, primetio je, moralno pitanje - kojim on, kaže, ne želi sam da se bavi. Venders je zato pozvao Nemačku filmsku akademiju da pokrene diskusiju o njegovoj dilemi, dodajući da se nada da će mlađi filmski stvaraoci doprineti razgovoru.Na pitanje da prokomentari&scaron;e debatu, predstavnik za &scaron;tampu rekao je za DW da Nemačka filmska akademija jo&scaron; nije pripremila izjavu o tom pitanju.Da li filmovi treba da se revidiraju nakon zavr&scaron;etka?Za Vendersa, izmena već zavr&scaron;enih filmova može da stvori te&scaron;ke presedane za arhive, restauracije i kulturnu istoriju.Ali nekoliko filmova je već ponovo montirano nakon objavljivanja - bilo da bi se skratili zbog komercijalnog uspeha u bioskopima, bilo da bi bili pogodniji za određena trži&scaron;ta ili jednostavno zato &scaron;to je filmski stvaralac procenio da je tako bolje.EPA/TERESA SUAREZU svom govoru, Venders je pomenuo kako je Stiven Spilberg žalio &scaron;to je izmenio film &quot;ET: Vanzemaljac&quot; za 20. godi&scaron;njicu reizdanja tog naučnofantastičnog blokbastera. U revidiranoj verziji, federalni agenti koji su prvobitno prikazani s oružjem, umesto toga držali su voki-tokije.&quot;To je bila gre&scaron;ka&quot;, rekao je Spilberg na forumu časopisa Tajm 2023. godine.&quot;Nikada nije trebalo to da uradim. &#39;E.T.&#39; je proizvod svoje ere. Nijedan film ne bi trebalo da bude revidiran na osnovu objektiva kroz koji sada gledamo - bilo dobrovoljno ili da smo primorani da gledamo.&quot; Shvatio je, kaže, da su filmovi &quot;putokaz gde smo bili kada smo ih snimali i kakav je tada bio svet&quot;.Od &quot;Aladina&quot; (1992), do &quot;Lilo i Stič&quot; (2002) - mnogi klasični Diznijevi filmovi su montirani u reizdanjima ili u verzijama koje se strimuju na platformi Dizni+, kako bi se prilagodili osetljivosti moderne publike.Čak su i renomirani filmski stvaraoci revidirali svoje već objavljene filmove. Ridli Skot je 2007. ponovo montirao svoj naučnofantastični hit iz 1982. godine &quot;Blejd Raner&quot;. Džordž Lukas je napravio izmene u svojim originalnim filmovima trilogije &quot;Ratovi zvezda&quot; za njihovu 20. godi&scaron;njicu.Samo nedelju dana nakon objavljivanja &quot;Isijavanja&quot; (1980), Stenli Kjubrik isekao je iz tog svog kultnog filma scenu koju su kritičari smatrali zbunjujućom.Ali na kraju, takvi slučajevi se ne mogu uporediti sa debatom oko Vendersovog filma &quot;Pogre&scaron;an potez&quot;, jer ispravke nisu napravljene na zahtev glumice koja i dalje pati zbog postojanja scene snimljene kada je bila maloletna.Vendersa kritikuju zbog izbegavanja odgovornostiVećina kritičara koji su reagovali na Vendersov govor smatrala je da filmski stvaralac samo prebacuje krivicu time &scaron;to od Nemačke filmske akademije traži da otvori &scaron;iru debatu o tom pitanju, iako je on taj koji ima poslednju reč o filmu. Drugim rečima, kako kažu, on ima moć da donese odluku - posebno ako zaista priznaje da scena ostaje bolna za Kinskog.&quot;To nije pitanje cenzure ili kulture otkazivanja, kako je on implicirao u svom govoru&quot;, primećuje Kristijan &Scaron;erc, advokat Nastasje Kinski, koji je kasnije najavio da će uskoro biti podneta tužba ako scena ne bude uklonjena.EPA/CLEMENS BILAN&quot;Stvar je između njega i Nastasje Kinski, ali on je godinama izbegavao da se s njom direktno suoči&quot;, napisao je jedan kritičar u berlinskim novinama Tagescajtung.Jedan drugi posmatrač u uvodniku minhenskog lista Zidojče cajtung primetio je da, iako je Kinski uvek s po&scaron;tovanjem izražavala svoju želju da se snimci uklone, Venders je u svom govoru njen zahtev prikazao kao da ona predstavlja &quot;pretnju samoj slobodi filma: slobodi svakog umetnika u prostoriji. Svako ko je gledao i slu&scaron;ao njegove reči mogao je samo da se oseća zapanjeno.&quot;I u autorskom članku u nemačkom dnevnom listu Velt takođe se ocenjuje da bi &quot;bilo simbolično ispravno ukloniti scenu&quot;.Pretvarajući to u javni problem, Venders je &quot;izveo apsolutno pametan manevar&quot;, istakla je nemačka filmska kritičarka Anet Brauerhoh u intervjuu za radio Dojčlandfank.&quot;Tim apelom javnosti i Akademiji, on je na hiljade ljudi rasporedio odgovornost koja s pravom leži na njemu.&quot;Kontroverze oko eksploatacije dece glumaca promenile norme u filmskoj industrijiPostoje kontinuirane kontroverze oko starijih filmova u kojima deca glume seksualizovane uloge.U filmu Luisa Malja &bdquo;Zgodna beba&ldquo; (1978) glavnu ulogu igrala je dvanaestogodi&scaron;nja Bruk &Scaron;ilds, koja se pojavila gola u ulozi dečije prostitutke. Film je bio zabranjen u nekim kanadskim provincijama do 1995. godine.&Scaron;ilds je takođe ispričala kako se osećala &bdquo;prisiljeno&ldquo; i neprijatno na setu filma &bdquo;Plava laguna&ldquo; iz 1980. godine, koji je snimljen kada je ona imala 14 godina, a njen kolega Kristofer Atkins 18. U filmu su glavni likovi prikazani goli i u intimnim scenama.Olivija Hasi i Leonard Vajting imali su samo 15 i 16 godina kada su glumili u filmu Franka Zefirelija iz 1968. godine &quot;Romeo i Julija&quot;. Podneli su tužbu od 500 miliona dolara protiv kompanije Paramaunt zbog scene u filmu u kojoj su goli. Iako je sud u oktobru 2024. trajno odbacio njihov slučaj, takvi sporovi doveli su do značajnih promena u načinu na koji industrija zabave danas radi s decom.Moderne produkcije strogo se drže granica za maloletne glumce, zahtevaju prisustvo staratelja na setu, eksplicitnu saglasnost roditelja i koriste profesionalne koordinatore za snalaženje u osetljivom intimnom materijalu.

Žestok sukob glumice i reditelja: Preti mu tužbom ako ne ukloni seksualizovanu scenu iz filma

1 Komentari