Online pecanje glasača

Po informacionom autoputu i dalje idemo peške, iako su upravo mreže inicirale najveće promene na početku 21. veka. Izbori se bliže, kampanja zahuktava, a društvene mreže u Srbiji i dalje miruju.

Jedini besplatni potencijal koji se meri milionima korisnika tako ostaje neiskorišćen uprkos činjenici da se prethodnih godina vrlo često upravo na njima osvajala ili menjala vlast, od revolucionarne pobede Baraka Obame do Arapskog proleća.

Kada gospodin Maršal iz savezne države Ohajo rano ujutru upali svoj računar, na profilu stranke koju podržava već ga čeka na stotine komentara. Uglavnom komentara podrške. On je samo jedan od mnogih koji su osmislili promotivni spot o tome kako rešiti probleme u zdravstvu. Ako dobije najveću podršku Fejsbuk korisnika, njegov video će postati zvanični spot predizborne kampanje, a njegova ideja samim tim i deo programa stranke koju podržava. Sve to radi dobrovoljno, volonterski, kao i stotine drugih građana, jer napokon ima šansu da utiče na ono što mu se u stvarnosti dešava - i to baš u virtuelnom svetu. Glasovi korisnika prvi put su na ceni, a kampanja prerasta u jedan od najvećih eksperimenata s početka 21. veka. Godina je 2008, ishod svima već dobro poznat. Kada gospodin Đorđević poseti profil stranke koju je podržao na prethodnim izborima, dočeka ga intervju koji je pre četiri dana čitao u Blicu, vest koju je pre dva dana saznao iz Politike i prilog koji je sinoć gledao u Dnevniku. Niko ga ne pita ništa. Sve mu je već servirano. U intervjuu je lider stranke, u vestima portparol, u prilogu narodni poslanik. Svi valjda već znaju šta gospodin Đorđević želi, pa svi govore isto. Godina je 2012, Beograd.

Izbori nam se bliže, a stranke sve upornije prkose svetskim trendovima. U novoj političkoj areni nisu se pokazale kao dobri, ili bolje rečeno timski igrači, pa ne čudi što najuspešnija među njima na svim društvenim mrežama zajedno ima tek nešto više od 15.000 fanova, iako je samo na Fejsbuku otvoreno 3,2 miliona naloga u našoj zemlji. Da iznenađenje bude veće, „najmanje“ se pokazuju kao najbolje, pa najviše razloga za optimizam, sudeći po podršci na društvenim mrežama, imaju stranke koje će se, kako mnogi predviđaju, boriti za cenzus. Teško je poverovati da bi sličan ishod mogao da usledi i na predstojećim izborima, ali bi iskustvo sa mreže moglo da bude nagoveštaj da bi „male“ stranke mogle da preuzmu deo kolača „velikih“ i da se mogu nadati dobrom rezultatu. Možda i više od toga. Možda polako dolazi vreme nekih novih trendova i u našoj zemlji. Dok se to konačno ne desi, pitamo se koliko će društvene mreže zaista uticati na ishod predstojećih izbora.

Instruktor za političke kampanje Nacionalnog demokratskog instituta iz Vašingtona, Đorđe Belamarić, kaže da su društvene mreže imale ogroman uticaj na ishod izbora u mnogim zemljama, ali da će takav efekat sasvim izvesno izostati na predstojećim izborima u našoj zemlji. Šansa da se nešto učini ipak još uvek postoji. „Na republičkom nivou će to biti znatno teže, jer ni u jednoj partiji ne postoji odgovarajuća strategija o tome kako koristiti taj vrlo efektan medij. Međutim, na lokalnom nivou još uvek postoji šansa i aktivnosti lokalnih odbora bi ipak mogle da dođu do izražaja na predstojećim izborima“, tvrdi Đorđe Belamarić. „Problem je što domaće stranke nemaju za cilj da ostvare dvosmernu komunikaciju sa građanima, čak ni na društvenim mrežama, i što stalno propuštaju šansu da uključe građane u donošenje određenih odluka.

A snaga društvenih mreža se ogleda upravo u tome što strankama pružaju mogućnost da građane pitaju, primera radi, kako da troše deo budžetskog novca, da im ponude sve opcije i da vide šta je građanima najbitnije – da li je to izgradnja novog obdaništa, ulaganje u saobraćajnice ili možda obrazovanje.

Na taj način građanima dajete značaj jer im pružate šansu da učestvuju u kreiranju politike kojoj će dati svoj glas“, kaže Belamarić i dodaje da je to odličan način da se partije približe građanima i da se gradi uzajamno poverenje, što je od presudnog značaja za legitimitet svake politike. „Nažalost, naše stanke to ne čine i zato ne mogu da iskoriste ogroman potencijal društvenih mreža“, zaključuje naš sagovornik.

Pitanje je, međutim, da li naše stranke to uopšte i žele, jer se teško odriču starih privilegija, a još teže privikavaju na nova pravila igre. Ona koja dozvoljavaju kritike, ona koja vlast sve više približavaju građanima i ona koja nas bar u virtuelnom svetu čine potpuno ravnopravnim. Uostalom, ravnopravnost nam nikada nije ni bio blizak pojam, pa ništa drugačije nije ni na mreži. Upravo ovaj problem naglašava i profesor na Fakultetu političkih nauka, Zoran Stojiljković.

„Preterano oligarhijska i birokratizovana struktura političkih stranaka u kojima se za sve pita šef jednostavno ne funkcioniše na društvenim mrežama na kojima su po prirodi svi jednaki. To je osnovni razlog zbog kojeg se društvene mreže nedovoljno koriste u političke svrhe. Većina stranaka, a posebno velike, jednostavno ne žele da uđu u tu vrstu rizika jer tu svako može da postavi vrlo neprijatna pitanja koja će jedan deo korisnika da podrži i zatraži odgovor, ali i momentalnu reakciju, a tamo gde se za sve pita šef nema dovoljno autonomnih ličnosti koje mogu da odgovore i brzo reaguju. Zbog toga su mreže za njih više rizik nego šansa“, tvrdi Stojiljković.

Photo: Status

I dok jedni tako propuštaju priliku i nerado ulaze u tu novu političku arenu, drugi konačno dobijaju šansu da iskoriste taj veliki potencijal, jer se otvara jedan ogroman prostor za neke nove ili bar snalažljivije igrače. „Zato bi ovoj vrsti komuniciranja trebalo da budu sklone naglašeno moderne i reformističke orijentacije i to bi bio odličan okvir za nastup novih stranaka. Ako neko želi da uđe u novu nomenklaturu i da dobije podršku mlađih i obrazovanijih krugova, društvene mreže su odličan mehanizam za to. Ne vidim drugi način da se izbore za svoje mesto na političkoj sceni“, kaže profesor Stojiljković.

Stoga se postavlja pitanje ko su ti novi igrači na domaćoj političkoj sceni, odnosno ko će najviše profitirati od društvenih mreža. Sudeći po onome što se trenutno dešava, novi su u našem slučaju zapravo stari. Novo je ime, stara lica, ali ubedljivo najveća podrška na društvenim mrežama. Slove za malu stranku na domaćoj sceni, ali „posle izbora ćemo videti ko je veliki, a ko mali“, samouvereno najavljuje njihov lider, Mlađan Dinkić, možda upravo ohrabren stanjem na društvenim mrežama.

Za sada je izvesno samo to da su Ujedinjeni regioni Srbije stranka koja je otišla korak dalje u odnosu na svoje konkurente. Na njihovoj zvaničnoj strani na Fejsbuku svakodnevno se mogu videti predlozi građana u formi kratkih video spotova, što je bilo jedno od udarnih oružja u kampanji Baraka Obame. Dali su reč građanima, obezbedili najveće šerovanje, ali i najveću raspravu na mreži (što potvrđuje i opcija „talking about this“)

Zanimljivo je da je na drugom mestu po podršci do sredine januara bila Liberalno-demokratska partija, koja takođe spada u grupu malih i reformističkih stranaka. Zanimljivo je i da se nijedna od njih čak ni na društvenim mrežama nije rešila nekih starih ili, bolje rečeno, domaćih manira. Tako zvanična stranica LDP-a na Fejsbuku nosi ime svog predsednika a ne stranke, dok će autori najpopularnijih video spotova objavljenih na stranici URS-a imati „čast“ da ih ugosti upravo njihov lider. Ako ništa više od toga, biće to mali eksperiment. Saznaćemo koliko glasačkih listića vredi „tastatura aktivizam“, saznaćemo i koliko se zaista cene ideje sa stranačkog „zida“ (Wall).

I baš kad je pravi trenutak da pomislimo da se i na mreži pripremaju „beli listići“ (u javnosti poznati i kao „pucnji u prazno“), postoje i oni koji su svoju pobedu možda već obezbedili. Iako u toku predizborne kampanje društvene mreže mogu biti neprocenjivo oružje, za sada ih na pravi način koriste samo pojedini funkcioneri. Odličan primer je Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin, koji na svom Fejsbuk profilu već duže vreme svakodnevno komunicira sa sugrađanima i objavljuje sve bitne informacije o radu opštinske vlasti, od finansijskih izveštaja i javnih nabavki do opštinskih planova i konkursa koji su svima dostupni. Osnivač Centra modernih veština i koautor prve regionalne publikacije o političkom komuniciranju na Internetu, Miloš Đajić, kaže da takvi pojedinci najavljuju ono što će pre ili kasnije neminovno postati model za sve.

„Standard koji danas uspostavljaju malobrojni pojedinci važiće i posle izbora i tu više nema povratka. Pre ili kasnije će svi morati da ga prihvate i upravo se u tome ogleda snaga i značaj društvenih mreža. To je proces koji ne može da se zaustavi i posle izvesnog vremena više niko neće moći da ignoriše činjenicu da je neki funkcioner spreman da sve objavi na svom profilu i sve relevantne informacije učini potpuno transparentnim. To će jednostavno postati vrednost koju će birači sve više ceniti i kada tako nešto dobiju od pojedinca, zahtevaće isto od svih. Ko ne bude spreman na to, neće imati previše izgleda na političkoj sceni u narednim godinama jer onlajn kampanja nikad ne prestaje“, kaže Đajić.

On tvrdi i da su sve političke stranke zakasnile sa ozbiljnom kampanjom na društvenim mrežama i da ne treba očekivati značajnije promene, jer je u ovom trenutku to više rizik nego šansa. „Kada se prvi put otvorite i za one koji vas vole i za one koji vas ne vole morate biti svesni da po pravilu sledi ’prvi udar’ jer su oni drugi uvek glasniji, a negativno uvek upečatljivije. Taj prvi udar nezadovoljnih svakako nije prijatan, može da traje mesecima, ali će nakon izvesnog vremena negativno oslabiti i konstruktivna rasprava će postati dominantna, ako je to zaista vaš cilj. Zato se stranke plaše i stalno odlažu taj ulazak u arenu društvenih mreža i svesne su da sada svakako nije najpogodniji trenutak za to. Da su svemu tome ozbiljno pristupili sredinom prošle godine ili još ranije i izdržali taj prvi udar nezadovoljnih, sada bi već počeli da stižu i prvi rezultati.

Ta šansa je, međutim, propuštena i sasvim je izvesno da se na predstojećim izborima neće osetiti značajniji uticaj društvenih mreža“, smatra Đajić.

Eksperimentisanje nam, uostalom, nikada nije ni bilo jača strana. Rizikovanje još manje, naročito pred izbore. Ako se, međutim, u obzir uzmu zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku koji pokazuju da skoro dva miliona ljudi u našoj zemlji svakodnevno koristi Internet – deluje kao da računica političkih partija nije bila najbolja. Uostalom, uoči izbora 2008. godine u Srbiji je bilo oko 80.000 naloga na Fejsbuku, a danas ih ima 40 puta više. Istovremeno 91,8 odsto internet populacije starosti od 16 do 24 godine ima nalog bar na jednoj od društvenih mreža. Ipak, idealna investicija u budućnost ostaje samo još jedna propuštena šansa.

I dok tako na političkoj sceni uporno dajemo autogolove, društvene mreže i dalje čekaju svoje šampione u našoj zemlji. Da se do predstojećih izbora nešto značajnije promeni, sada je suviše kasno, pa će po svemu sudeći morati da se strpe do nekih novih izbora, neke nove ili možda savremenije kampanje.

Pet puta po tri pitanja

Koliko računate na društvene mreže u predizbornoj kampanji?

Maja Videnović (šef informativne službe DS-a): Demokratska stranka je na društvenim mrežama već godinama i tu nismo samo zbog izborne kampanje. Izuzetno nam je važno da smo u konstantnoj komunikaciji sa našim biračima, a društvene mreže su sjajan način za tako nešto. Ministri, moje kolege narodni poslanici i predsednici opština su veoma aktivni na mrežama i to građani prepoznaju i cene. Ne bežimo od direktne komunikacije, baš suprotno, i po tome smo prepoznatljivi. Mi Internet i društvene mreže ne koristimo kao megafon za oglašavanje, već prostor u kome građanima odgovaramo na najrazličitija pitanja, objašnjavamo politiku, uključujemo se i podržavamo inicijative.

Aleksandra Đurović (koordinator internet tima SNS-a): Nikada nije postojala ovolika medijska blokada i kontrola od strane režima, tako da nam je Internet preostao kao jedini način da objasnimo članstvu, simpatizerima i građanima koji su stavovi stranke o svim aktuelnim političkim temama. Zbog toga smo oformili timove mladih ljudi po celoj Srbiji koji će raditi na širenju stranačkih ideja i stavova preko društvenih mreža, što će imati poseban značaj u predizbornoj kampanji. Ne dobijamo nikakav novac iz budžeta a promocija na društvenim mrežama je besplatna, tako da ćemo kampanji na Internetu dati veliki značaj i cilj nam je da ostvarimo potpunu dominaciju u toj sferi.

Vjerica Radeta (narodni poslanik SRS-a): Smatramo da društvene mreže mogu imati veliki značaj u predizbornoj kampanji u promovisanju predizbornog programa, a s obzirom da su mediji uglavnom zatvoreni za SRS, smatramo da je sve što se objavi na društvenim mrežama izuzetno važno. Fejsbuk je jedini vid informisanja gde sve može da se objavi bez cenzure i izdvajanja iz konteksta i mi ćemo zato ovom vidu komunikacije posvetiti potrebnu pažnju.

Tomislav Damnjanović (šef izbornog štaba URS-a): Uspeh na izborima zavisi od interakcije sa građanima i onlajn prostor ne predstavlja presedan. Smatramo da nikakva agencija niti spoljni saradnici, aplikacije i softveri ne mogu da nadomeste ulogu realnih aktera na predstojećim izborima, a to su upravo ljudi URS-a. Zato je naš prioritet u upotrebi Interneta pre svega motivacija naših aktivista i glasača da šire dalje naše poruke i ideje. Ovo za sada vrlo efikasno ostvarujemo deljenjem informacija i sadržaja što javnim što internim onlajn kanalima, ali i kreiranjem softverskih alata za efikasnije prenošenje naših poruka široj javnosti.

Bojan Đurić (narodni poslanik LDP-a): Naravno da računamo na društvene mreže, ali Fejsbuk i Tviter nisu prostor za plakatiranje. Ne meri se tu broj flajera po glavi birača. Mi smo mnoge postavke Preokreta prilagodili karakteru i potrebama društvenih mreža, ali treba biti realan – stranke u Srbiji ne mogu da preslikaju američke kampanje. Sve je drugačije, ljudi su nervozniji, brojevi manji. Međutim, i to može da bude prednost jer na mrežama možete mnogo ličnije i češće da razgovarate sa ljudima.

Kako ocenjujete veoma skromnu podršku?
Maja Videnović (DS): Kada je reč o broju fanova, nama nije najbitniji broj ljudi koji nas prati već kvalitet komunikacije i interakcije, a kako kampanja bude odmicala sigurni smo da će se i broj povećati. Moram da napomenem da smo mi jedina stranka koja je nedavno ograničila pristup (like) našim pratiocima na Fejsbuku, jer nam je želja da nas prate samo punoletni građani i ne želimo ni na koji način da uđemo u prostor koji može da se protumači kao zloupotreba dece. Time smo svakako smanjili broj ljudi koji nas prati jer nam broj nije najvažniji, a svedoci smo da se mnoge stranke utrkuju oko istog. Nama je najvažnija kvalitetna komunikacija.

Aleksandra Đurović (SNS): Broj ljudi koji su lajkovali našu stranicu na Fejsbuku i broj naših pratilaca na Tviteru nisu realna slika zato što skoro svaki opštinski odbor SNS-a ima svoju stranu na Fejsbuku, pa čak je imaju i brojni mesni odbori. Kada biste sve to sabrali, dobili biste ogroman broj ljudi koji nas podržava. Mi smo u potpunosti zadovoljni našom snagom na mreži jer imamo ozbiljne mlade i obrazovane ljude, članove i aktiviste koji svakodnevno sede ispred računara i šire ideje stranke, fotografije, video materijale... Učimo ih i da iskoriste interaktivnost koju omogućavaju društvene mreže i saznaju koji su to problemi građana u njihovim sredinama i šta je to što ljudi žele da promene.

Vjerica Radeta (SRS): Razlog je to što se još uvek nismo ozbiljno uključili u rad na društvenim mrežama. Sve što se do sada dešavalo je spontano, ali ćemo svakako ovom vidu predstavljanja stranke i predizbornog programa posvetiti pažnju kakvu društvene mreže zaslužuju. Posebno je važno prisustvo mladih ljudi na mrežama koji se, verujemo, mogu animirati da se opredele i izađu na izbore. Mi se još uvek nismo fokusirali na rad na društvenim mrežama, ali ćemo se svakako i tome posvetiti kada kampanja zvanično počne, odnosno kada se raspišu izbori.

Tomislav Damnjanović (URS): Fejsbukom smo aktivno počeli da se bavimo početkom novembra 2011. Za dva meseca uspeli smo da privučemo više od 10.000 novih fanova. Pored broja fanova vrlo važan pokazatelj dobrog rada na ovoj mreži jeste vitalnost koja u našem slučaju vrlo često dostiže i 10 odsto (broj onih koji prenose naše sadržaje dalje). Deo naše strategije je i da na Tviteru više budemo prisutni preko svojih lidera. Primera radi, Maja Gojković i Mlađan Dinkić vrlo aktivno vode svoje profile.

Bojan Đurić (LDP): Populacija za političku komunikaciju mnogo je manja od ukupnog broja ljudi na mrežama. Realan broj aktivnih korisnika Tvitera je, primera radi, oko 50 ili 60 hiljada, a u zemlji ima više od šest miliona registrovanih birača. Istovremeno je senzibilitet ljudi na mreži specifičan i to zaboravljaju oni koji su stručnjaci ili „eksperti“. Zbog toga je, umesto statistike stranačkih profila, često važnije ono što najistaknutiji kreatori politike stranke mogu da ponude kao komunikaciju sa biračima ili sa onima koji su opinion-makeri.

Da li društvene mreže vidite kao šansu za uključivanje građana u donošenje stranačkih odluka i kreiranje politike?
Maja Videnović (DS): Društvene mreže omogućuju dijalog, ali su one često, nažalost, i poligon za velike međustranačke borbe koje se ogledaju u potpuno neprimerenim komentarima koji predstavljaju sve samo ne dijalog. Za sada je na vebu mnogo više monologa nego dijaloga, a mi već dugo komuniciramo sa svima koji nam upućuju konstruktivne komentare, pitanja i predloge, a namera nam je da u budućnosti plasiramo nove sadržaje i da društvene mreže sve više koristimo upravo u procesu kreiranja politika. Tako ćemo u ovoj kampanji program, sa kojim ćemo izaći pred građane i od njih zatražiti podršku za nastavak promena koje želimo da sprovodimo, ponuditi za komentarisanje i diskusiju svima koji nas prate preko društvenih mreža.

Aleksandra Đurović (SNS): Društvene mreže jesu dobar način da se politika približi građanima, da mogu da pitaju, da se informišu, da daju svoje predloge, svoje viđenje nekih problema. Razlog zbog kojeg za sada nije realno da stranka zauzme stav po nekom pitanju na osnovu mišljenja ljudi iznetih na društvenim mrežama je taj što još uvek mali broj ljudi u Srbiji koristi društvene mreže i što je, kada je naša zemlja u pitanju, nezamenljiv direktan razgovor sa biračima. Iako u našoj zemlji ima tri miliona naloga na Fejsbuku, jasno je da to nije realan broj s obzirom da mnogo ljudi ima po nekoliko profila. Međutim, mišljenja izneta na društvenim mrežama nama jesu važna i zbog toga smo oformili internet tim SNS-a i ozbiljno razmatramo predloge koje dobijamo ovim putem.

Vjerica Radeta (SRS): Komunikacija sa građanima preko društvenih mreža je značajna, ali Srpska radikalna stranka ima program i izgrađene stavove za koje se dosledno bori. Stranačku politiku kreiraju organi stranke u skladu sa Statutom, a društvene mreže samo treba da budu sredstvo da se to građanima na pravi način predstavi da bi se što veći broj opredelio za Srpsku radikalnu stranku i tako omogućio da se primenom našeg programa poboljša život svih građana.

Tomislav Damnjanović (URS): Prostim uvidom u našu Fejsbuk stranicu možete videti da je upravo u toku akcija "Moj predlog za Vladu 2012". Građani nam predloge šalju i kao komentare i kao video snimke. Na primer, predlog Tijane iz Prokuplja da ovaj grad dobije komunalnu policiju ima više od 1000 pregleda na Jutjubu. Svakoga dana emitujemo bar po jedan predlog i animiramo po jednu diskusiju na ovu temu. Pored toga, Mlađan Dinkić zaista neumorno odgovara na sva pitanja tviteraša, ali i traži da čuje njihove predloge i probleme. Ono što ćemo dodatno aktivirati u narednom periodu jeste aktivnije uključivanje naših fanova u samu predizbornu kampanju. Pokušaćemo da animiramo njihovu kreativnost i pomognemo im što je više moguće da se zalažu za ono do čega im je stalo.

Bojan Đurić (LDP): Naravno, ali to je dug proces, često opterećen i romantičarskim očekivanjima. Korisno je, međutim, nešto drugo. Ja, recimo, imam oko 1600 tvitova sa svog naloga na Tviteru, i od toga je bar 1500 nešto što je lična opaska, komentar ili odgovor na ono što ljudi pitaju ili primete. To je kao da desetak puta dnevno držim tribinu pred punom salom Doma omladine. Tu je šansa mreža, svi mogu da govore u isto vreme, nema haosa, skupih TV sekundi, tuđe režije i interpretacije.

*Ni posle više pokušaja odgovore na ista pitanja nismo uspeli da dobijemo od DSS-a i SPS-a.

Podrška na društvenim mrežama

Broj fanova političkih stranaka na Fejsbuku:

1. Ujedinjeni regioni Srbije: 15.500
2. Srpska napredna stranka: 10.900
3. Demokratska stranka: 9.800
4. Liberalno-demokratska partija (Čedomir Jovanović): 9.010
5. Demokratska stranka Srbije: 2535
5. Liga socijaldemokrata Vojvodine: 2455
6. Socijalistička partija Srbije: 2285
7. Socijaldemokratska partija Srbije: 2160
8. Srpska radikalna stranka: 1989
9. Jedinstvena Srbija: 280
10. Pokret snaga Srbije: 70

Broj pratilaca političkih stranaka na Tviteru:

1. Demokratska stranka: 3305
2. Liberalno demokratska partija: 2750
3. Srpska napredna stranka: 1390
4. Socijaldemokratska partija Srbije: 1090
5. Ujedinjeni regioni Srbije: 765
6. Socijalistička partija Srbije: 700
7. Liga socijaldemokrata Vojvodine: 490
8. Srpska radikalna stranka: 395
9. Demokratska stranka Srbije: 145
10. Pokret snaga Srbije: 135

*Stanje na društvenim mrežama krajem januara 2012.