Čovek koji je spasao NBA

Posle 30 godina na čelu najkvalitetnije košarkaške lige sveta i 77 godina života, od posledica moždanog udara preminuo je Dejvid Štern.

Stefan Nikolić
Podeli
Photo by Stuart C. Wilson/Getty Images
Photo by Stuart C. Wilson/Getty Images

Štern je osoba za koju zna svaki košarkaški fan i što je još važnije, znaju koliko je gospodin Štern bio važan za razvoj košarke i njenu popularizaciju širom planete.

Za početak, napravićemo paralelu sa jednim srpskim košarkaškim velikanom, Borom Stankovićem koji je veoma dugo bio na čelu FIBA, a kada su se njihovi putevi susreli košarka je doživela revoluciju.

Po prvi put u istoriji sporta, dogodilo se da Sjedinjene Američke Države na Olimpijske Igre pošalju profesionalne košarkaše u Barselonu 1992. godine, a ta ekipa je nazvana "Tim Snova".

Pitate se ko je za to najzaslužniji? Pa upravo Štern i Stanković. Njih dvojica su na internom sastanku uspela da se dogovore i da izdejstvuju da profesionalni košarkaši nose reprezentativni dres na Olimpijskim Igrama.

Od tada pa do dana današnjeg ništa se nije promenilo.

Ko je zapravo Dejvid Štern? U pitanju je rođeni Njujorčanin koji je studije završavao na univerzitetima Ratgers i Kolumbija, a studirao je prava i bio je advokat.

Odmah po završetku studija, zaposlio se u advokatskoj firmi Proskauer, Rouz, Gec i Mendelson i ta advokatska firma je zastupala NBA.

NBA liga je u to vreme imala veliki broj sporova, kako sa igračima i agentima tako i sa drugom ligom – ABA ligom. ABA liga je stvorena kao pandan NBA i želela je da uzme primat u Americi ili da se sa istom spoji.

Prvi komesar lige je osoba koja vuče poreklo sa ovih prostora, a u pitanju je Džordž Majkan.

ABA liga je bila "divlja" liga, sa velikim brojem kvalitetnih, ali problematičnih igrača poput Džona Briskera, Marvina Barnsa, Dejvida Tompsona, Mozesa Melouna i ostalih.

Tuče i problemi sa alkoholom bili su svakodnevnica u ABA ligi, a taj trend se sve više širio i na NBA ligu.

Malo da skrenemo s teme, ali, svi veći marketinški poduhvati poput čašćavanja publike sokom ukoliko tim postigne 100 poena ili čirlidersice (Majami je prvi uveo plesnu grupu) su ponikli upravo u ABA ligi.

Photo by Fox Photos/Getty Images
Photo by Fox Photos/Getty Images

Na primer, godine 1977. desio se veliki skandal u NBA ligi kada je igrač zamalo poginuo. Kao što je pomenuto, tuče na košarkaškim terenima bile su sve učestalije, a sponzori su zbog toga krenuli da se povlače i novac je polako izlazio iz ovog sporta.

Dolazimo do utakmice između Hjuston Roketsa i Los Anđeles Lejkersa 9. decembra 1977. godine u čuvenom inglvudskom Forumu.

U jednom momentu utakmice izbila je tuča, a Rudi Tomjanovič je krenuo da razdvaja i krenuo je nešto brže ka Kermitu Vašingtonu koji je pomislio da Tomjanovič želi njega da udari.

U svoj toj gužvi i panici, Vašington je iz sve snage udario Tomjanoviča pravo u lice. Udarac je bio toliko snažan da je Rudija bacio na kolena i krv mu je pošla iz obe nozdrve. Ovaj udarac je naneo Tomjanoviču prelom nosa i frakturu lobanje i umalo ga ubio.

Pojedini izvori tvrde da je Rudi bio u delirijumu u svlačionici i da nije znao šta govori, a odmah po odlasku u bolnicu Tomjanovič je operisan.

Hirurzi su spajali deliće njegove lobanje i trudili se da igrač ostane živ. Na sreću, uspeli su i Rudi se uspešno oporavio.

Kermit Vašington se izvinio Tomjanoviču i objasnio šta se dogodilo, ali je kaznu prihvatio i nije se bunio. Kažnjen je sa 10.000 dolara i šestomesečnom suspenzijom.

Iste te sezone, Boston Seltiksi su u svom rosteru imali jednog problematičnog momka koji je nosio nadimak "Loše Vesti", a u pitanju Marvin "Bad News" Barns.

Barns je išao toliko daleko da je na utakmicama imao kesicu kokaina koju je čuvao ispod trenerke i koristio na klupi.

Saigrači nisu mogli da veruju šta se dešava, a Barns je nedugo potom napustio Seltikse i NBA ligu.

Prilično vam je jasno u kakvom stanju se NBA liga tada nalazila, a 1978. godine u istu je stigao Leri Bird u Boston Seltikse, kao i Dejvid Štern koji je bio potpredsednik NBA lige koji je zadužen za pravne poslove u svetu marketinga, televizije...

Stern je u tom periodu imao veliku ulogu u razvoju NBA lige i jedan njegov potez je bio toliko veliki da je faktički spasio ne samo NBA ligu nego i samu košarku.
Uveo je narko test.

NBA liga je pod njegovim patronatom postala prva profesionalna liga u Severnoj Americi koja je testirala igrače na nedozvoljene supstance i sproveo pravilnik o kontroli zloupotrebe alkoholnih pića.

Jedno istraživanje reklo je da preko 75% igrača u ligi koristi narkotike i alkoholna pića, a neretko su i igrali pod njihovim dejstvom. Kao i anegdota o Marvinu Barnsu sa klupe Seltiksa koja sasvim sigurno nije jedina iz tog perioda.

I to nije sve. Vlasnici NBA franšiza su u to vreme imali znatno veću slobodu i mogli da zarađuju višestruko više novca od igrača, da bi Štern to promenio i doneo zakon da igrači dobijaju 53% novca iz "salary cap-a". Jednom rečju, revolucija.

NBA liga je to prepoznala i već 1. februara 1984. godine imenovala Dejvida Šterna kao novog komesara, umesto Lerija O’Brajena, čoveka po kome se NBA trofej zove.

Štern je bio odlučan da spasi ligu i bio apsolutno spreman da od nje napravi najbolju ligu na planeti. "Spoiler alert" uspeo je.

Njegov prvi NBA draft je jedan od najboljih ikada. Simbolika je ovde sama odradila posao. Prvi igrač koga je Dejvid Štern prozvao jeste jedan od najboljih centara svih vremena – Hakim Olajdžuvon.

Drugi pik je bio Sem Bouvi, a treći "Njegovo Leteće Visočanstvo" – Majkl Džordan. Zadržimo se još malo na ovom draftu.

Igrači koji su takođe birani su Čarls Barkli, Džon Stokton, Alvin Robertson (jedini bek u istoriji košarke koji imao kvadrupl dabl), Sem Perkins, Kevin Vilis, Otis Torp...

Ligom "vladaju" Medžik Džonson i Leri Bird, rivalstvo između Los Anđeles Lejkersa i Boston Seltiksa glavna je tema u SAD, a Majkl Džordan tek pravi prve NBA korake.

Photo by Mike Stobe/Getty Images
Photo by Mike Stobe/Getty Images

Propao mu je dogovor sa Konversom, Adidasom i ostalim kućama koje su smatrale da on nije dovoljno visok da prodaje patike da bi potpisao ugovor sa Najkijem zahvaljujući naporima svog oca, ali i svog menadžera.

Njegove prve patike Dejvid Štern je zabranio zbog boja koje se nisu uklapale sa bojama Čikago Bulsa i Najki je u Džordanovo ime plaćao 5.000 dolara svaki put kada bi ih Džordan nosio.

Najki je napravio i čuvenu reklamu, a patike postale popularne širom sveta. Zapravo ovo nije bio jedini veliki marketinški potez vizionara Dejvida Šterna.

On se dogovorio sa jednom argentinskom televizijom da za malu svotu novca otkupi nedeljne prenose NBA lige i pušta na svojim kanalima, dok je sa poslovnim saradnicima iz Kine dogovorio drugačiju saradnju i slao im VHS kasete koje su se poput epidemije širile najmnogoljudnijom zemljom sveta.

Draft 1985. godine bio je jedan od najkontroverznijih ikada. Njujork Niksi su u to vreme važili za jednu od najbitnijih franšiza u ligi, a ušli su u krizni period posle osvajanja dve šampionske titule.

Prvi pik je bio Patrik Juing, jedan od boljih centara u istoriji lige koji je stigao sa Džordžtauna.

Teorija zavere za ovaj draft glasi da je Štern namerno izabrao Njujork Nikse za prvi pik na draftu i da je koverta sa njihovim imenom bila zamrznuta jer je prethodno stajala u zamrzivaču i Štern je lako prepoznao.

Niksi su izgradili respektabilan tim oko Juinga, igrali su dva finala, ali titulu nisu uspeli da osvoje. Na tom draftu u ligu su došli i Karl Meloun, Džo Dumar, Kris Malin...

U narednoj sezoni, Dejvid Štern je pokazao zube i doneo strogu odluku koja je bila veoma važna za održavanje reda i mira u NBA ligi.

Majkl Rej Ričardson je imao prililčno velike probleme sa drogom, o čemu smo već pisali, a posle novog tesitranja koje nije prošao i nove suspenzije, Štern je doneo novi zakon.

Tri greške i letiš iz lige. Tako je u februaru 1986. godine na aerodromu po treći put uhvaćen Majkl Rej Ričardson i Dejvid Štern ga je izbacio iz lige.

Tako je Majkl Rej Ričardson postao prvi igrač u istoriji NBA lige koji je zbog nepoštovanja pravila i korišćenja narkotika najuren iz najjače lige na svetu.

Odmah posle njega, ligu su napustili Luis Lojd, Mičel Vigins, Dvejn Vošington, Kris Vošburn, a nešto kasnije i Stenli Roberts, Ričard Dumas, pa i u ovo moderno doba Tajrik Evans i Ou Džej Mejo.

Photo by Mike Powell/Getty Images
Photo by Mike Powell/Getty Images

NBA draft 1986. godine sa sobom nosi tragediju, za koju Štern nikako nije odgovoran.

Veliki talenat američke košarke Len Bajas umro je od predoziranja kokainom samo dva dana posle NBA drafta na kom je sa druge pozicije izabran od Boston Seltiksa.

Istrage i testiranja na drogu postala su još učestalija nakon ove tragedije, koja na sreću nije ponovljena.

Dejvid Štern je poznat kao vizionar i čovek koji je itekako zaslužan za popularizaciju NBA lige svuda u svetu, nešto što je više puta spomenuto u tekstu.

Upravo 1989. godina je bila veoma važna i tada je nekoliko igrača iz Evrope debitovalo u NBA ligi. Čuli ste za njih sigurno.

Radi se o Vlade Divcu koji je došao u Los Anđeles Lejkerse, Dražen Petrović je postao član Portland Trejl Blejzersa, a Šarunas Marčiulionis je dobio ugovor u Golden Stejt Voriorsima.

Tada su se šalili sa Šternom govoreći da se neće smiriti sve dok sva deca na planeti ne nose kačkete ili majice sa logom NBA ekipa.

Na jesen 1991. godine NBA ligu je potresla vest o bolesti jednog od njenih najboljih igrača. Irvina Medžika Džonsona, koji je bio zaražen HIV virusom.

Popularni Medžik je održao konferenciju za štampu na kojoj je to objavio, a uz sebe je imao upravo Dejvida Šterna.

Štern je bio jedan od tih ljudi koji su zaustavljali zloslutne glasine o seksualnoj neumorivosti Medžika Džonsona. Postoje tračevi da je Ajzea Tomas bio jedan od ljudi koji su te glasine širili, ali to nikada nije dokazano.

Komesar NBA lige urgirao je da upravo Medžik bude u čuvenom "Timu Snova" 1992. godine, a koliko je Štern bio upleten u njegovo formiranje spomenuto je na početku teksta.

Ajzea Tomas se bunio, ali je on takođe bio u užasnim odnosima sa Majklom Džordanom, pa je iz ipak iz tima proteran.

Koliko je Štern bio veliki govori i anegdota o Medžikovom povratku u NBA ligu 1996. godine, tvrdeći da je izlečen.

I najmanja posekotina dovela bi igrače u opasnost, pa je Štern stavio timovima na raspolaganje vrhunske doktore, koji su vodili računa o igračima.

Medžik je pomalo uticao na pad karijere Nika Van Eksela, ali to je druga tema.

Photo by: Stephen Dunn/Getty Images
Photo by: Stephen Dunn/Getty Images

Era Majkla Džordana počinje sa devedesetim godinama, a uz njegovu dominaciju na parketu dolaze i razne kontroverze van terena. Problemi sa kockanjem, drogom, alkoholom, povezanost sa mafijom grada Čikaga i druge stvari...

Poznata je Šternova odbojnost prema takvom načinu života i zbog toga je velika stvar bila istraga NBA lige, jer je komesar Štern angažovao privatne detektive da isprate život Majkla Džordana i saznali mnoge interesantne stvari.

Pozajmice mafijaškim šefovima, učestvovanje u ilegalnim poker partijama, klađenje na golf terenima i slične stvari.

Majkl Džordan je prvi put otišao u penziju 1993. godine, faktički na vrhuncu svoje karijere posle tri uzastopne šampionske titule. Tada se na konferenciji za medije obratio uz reči:

"Za pet godina, ako se potreba vrati, ako će me Bulsi i dalje želeti i ako će mi David Štern dozvoliti, možda se vratim u NBA ligu".

Džordan se zaista vratio u ligu, a teorije zavere kažu da je Stern zapravo samo suspendovao Majkla Džordana zbog svog nedoličnog ponašanja, ali da su ipak pronašli kompromis pošto je ipak čovek koji se smatra za najboljeg svih vremena.

Džordan je po povratku u ligu osvojio još tri vezane šampionske titule, ali je i ovaj njegov mandat bio pun kontroverzi vezani za alkoholisanje i kockanje.

Postoje priče da se kladio sa Skotijem Pipenom na video trke konjića u hali, a navodno bi Majkl došao u halu dok se sve montira, saznao pobednika, pa se tek onda kladio sa Skotijem.

Kažu da je Ron Harper želeo da ostavi košarku jer nije mogao da izdrži tempo kojim Majkl Džordan trenira. Njih dvojica su radili zajedno na povratku u ligu, pošto se Harper oporavljao od teške povrede kolena.

Postoje priče da je Majkl Džordan bio otrovan pred šesti meč sa Jutom Džez, meč koji je poznat kao "Flu game" iliti utakmica koju je MJ zvanično igrao sa temperaturom.

Takođe, postoje i priče da je Džordan bio na žurci čitavo veče i da je samo bio mamuran.

Džordan je 1999. godine bio odgovoran za još jedan skandal, koji zahvaljujući Šternu i menadžerima nije raširen kao epidemija.

Majkl je često po okončanju karijere sa mafijašima iz Čikaga igrao poker, pa je jednom prilikom doveo Reja Alena i rukija Džamala Kraforda.

Njih dvojica su se zadužila priličnu svotu novca, koji Džamal nije imao da vrati pa je dobijao i pretnje smrću. Međutim, sve se brzo rešilo i on ima dugu i lepu karijeru.

Photo: Vincent Laforet / Staff/Gettyimages
Photo: Vincent Laforet / Staff/Gettyimages

Baš te sezone, NBA ligu je zahvatio i lokaut. Bojkot sindikata igrača tražio je bolje uslove za njih, tačnije da ekipe daju svojim igračima više novca, a da manje završi u džepu milijardera.

Pošto dogovor nije postignut na vreme, sezona je prekinuta i odigrano je svega 50 utakmica.

Uloga Dejvida Šterna tokom lokauta bila je ogromna. Igrači nisu više znali kome da veruju i u čitavoj priči on je bio posrednik i kada se liga nastavila imali smo veoma zanimljiv plej of, a u finalu su Niksi osakaćeni povredama izgubili od San Antonio Sparsa.

"Ne zaje**vaj se sa Šternom, pogotovo ako nisi spreman da čitavu sezonu igraš bez para. Ako ga iznerviraš on će ti samo reći da si kreten i da uđeš s jnim u ring na 15 rundi. Posle 6 rundi ti ostaješ bez daha, krvariš iz svake pore, a on viče na tebe i govori ti da imate još 9 rundi. E toliko je on opasan, a ovo nije igra nego biznis od više milijardi dolara", objasnio je kako lokaut funkcioniše Dejvid Folk nekadašnji agent Majkla Džordana.

Ovaj naredni period lige obeležilo je još nekoliko kontroverznih situacija, pre svega kada se radi o dominaciji određenog tima, Los Anđeles Lejkersa.

Oni su poslednji NBA tim koji je osvojio tri šampionske titule u nizu, ali postoje tu dve finalne serije nad kojima je veliki znak pitanja.

Jonathan Daniel /Allsport
Jonathan Daniel /Allsport

Za ove dve serije finala Zapadne konferencije postoje ozbiljne sumnje da su nameštene, a glavnu ulogu imala je upravo liga i "njen omiljeni sudija" Dik Beveta.

Los Anđeles Lejkersi su na jako čudan način eliminsali prvo Portland Trejl Blejzerse, a potom i Sakramento Kingse i uz dosta buke došli do prstenja.

Kažu da je Štern itekako vodio računa o ligi i da nije želeo da dozvoli da se ekipa koju mahom čine kriminalci (nadimak Portland Džejl Blejzersi, jer su gotovo svi u jednom momentu bili uhapšeni) igra NBA finale i da čini jako veliki faktor.

Što se tiče Kingsa, oni su izuzetno mali tim. Malog tržišta, malog dotoka novca i nisu bili nešto preterano popularni, kao što nisu ni sada i da je upravo novac bio glavni razlog toga što im je borba za prsten onemogućena.

Ipak, igrali su sa Lejkersima koji su imali Kobija i Šeka.

2000. godine desio se jedan skandal koji je pomalo uzdrmao košarkašku javnost, ali je isti bio oduševljen reakcijom komesara NBA lige, Dejvida Šterna. Šta se zapravo tu dogodilo?

Minesota Timbervulvsi su napravili dogovor sa Džoom Smitom da prihvati manji ugovor u tim momentima kako bi oni mogli da potpišu više drugih igrača na kratkoročne ugovore.

U znak zahvalnosti će mu za nekoliko godina dati novi, bogatiji ugovor i Smit je to prihvatio.

Liga je za to saznala i Dejvid Štern uopšte nije bio blag. Kaznio je Minesotu sa 3.5 miliona dolara i oduzimanjem pika prve runde na NBA draftu u naredne tri godine. Štern je saznao da su Timbervulvsi napravili tajni dogovor i potpisali tajni ugovor sa Smitom i za primer ih oštro kaznio.

Liga se u ovom periodu smejala Njujork Niksima i potezima najlošijeg generalnog menadžera ikada, Ajzee Tomasa, da bi je novi skandal zatresao već 2004. godine.

Detroit Pistonsi su dobili na popularnosti kada su u velikom finalu pobedili Los Anđeles Lejkerse i sprečili ih da osvoje i 4. šampionsku titulu.

Oni su u tom plej ofu imali jednu vruću seriju sa Indijana Pejsersima, koje je sa klupe predvodio Rik Karlajl, a čiji su glavni igrači bili Ron Artest, Džermejn O’Nil i Stiven Džekson.

Te varnice su preneli i na narednu sezonu, a "Palas of Oburn Hils" je u regularnom delu sezone videla epski duel ove dve ekipe.

Utakmica jeste bila paklena i zanimljiva, ali je ostala poznata po velikoj tuči koju su započeli Ben Valas i Ron Artest, a ista se prenela na tribine, pošto je tokom čitavog incidenta publika gađala igrače i čašom pogodila Artesta.

On je zajedno sa Džeksonom uleteo na tribine i upao u tuču sa publikom. Džekson i on su greškom napali pogrešnog navijača i pretukli ga.

Štern je bio veoma besan. Artesta je suspendovao na 86 utakmica, Džeksona do kraja sezone, a zanimljivo, čoveka koji je sve započeo – Bena Valasa, kaznio je sa samo tri utakmice.

Ova suspenzija promenila je karijeru Rona Artesta, a ovaj incident ostao kao jedan od najmračnijih u istoriji lige. Navijači koji su učestvovali u incidentu, takođe su identifikovani i zakonski kažnjeni.

Alen Ajverson. Jedan od omiljenih igrača sa početka 21. veka i osoba koja je u mnogo čemu uticala na NBA ligu. Alen Ajverson je zaradio nekoliko kazni od Dejvida Šterna zbog svog nedoličnog ponašanja, a zanimljivo da je njegov rep album "Missunderstood" bio zabranjen.

Ajverson je bio poznat po "uličarskom" načinu oblačenja. Kačketi, marame, majice bez rukava, široki NHL i NFL dresovi, široke farmerke i slične stvari bile su zabranjene.

Tu je kao kolateralna šteta bio Tim Dankan, kome su bile zabranjene havajske košulje nekoliko brojeva veće koje je sa velikim zadovoljstvom nosio.

Štern je uveo taj neki „biznis kežual“ način oblačenja, kako bi igrači koji zarađuju milione izgledali pristojno, a ne kao dileri i sitni kriminalci.

Štern je bio optuživan da je ova odluka bila rasistička, ali je ona ostala na snazi i na duže staze dobio je samo pohvale.

Karijera Alena Ajversona posle toga odlazi silaznom putanjom, njegovi ratovi sa ligom nisu se stišavali, a postoje priče da je Ajverson "zaratio" upravo sa Šternom. Ludi NBA...

Photo by Ezra Shaw/Getty Images
Photo by Ezra Shaw/Getty Images

Već naredne godine Štern je napravio novi presedan. Veliki broj igrača je u ligu došao iz srednje škole, neki su bili izuzetno uspešni poput Lebrona Džejmsa dok su drugi bili izuzetno neuspešni poput Kvamija Brauna.

Od 2006. godine, igračima iz srednje škole bilo je zabranjeno da dolaze u NBA i morali su na minimum godinu dana da pohađaju koledž ili neku profesionalnu ligu.

Naravno, i ove godine smo imali skandal. NBA finale su igrali Majami Hit i Dalas Maveriksi, a delovalo je da se istorija ponavlja i da liga ponovo nekoga favorizuje, u ovom slučaju Majami.

Vlasnik Dalasa Mark Kjuban bio je veoma ljut na Šterna i to uopšte nije krio.

Ove godine je bila još jedna veoma interesantna situacija, a to je predstavljanje novih "mikro fiber" lopti koje po rečima upravo Marka Kjubana (koji je studiju i finansirao uz "aminovanje" Dejvida Šterna) za 8% niže odskaču i da za 30% pravilnije odskače i da se ista lakše kontroliše.

Igrači nisu tako mislili. Novi materijal lopte je izazivao posekotine na prstima igrača i posle velike borbe i nekoliko godina žalbi Štern je pristao da se vrate stare lopte u ligu.

Photo by Mike Ehrmann/Getty Images
Photo by Mike Ehrmann/Getty Images

Skandal sa nameštenim utakmicama u kojima su učestvovale sudije bio je tema FBI agenata, a pronađeni su dokazi da se sudija Tim Donahju kladio na utakmice koje je sudio. Savršen zločin, reklo bi se.

On je priznao krivicu u avgustu i Štern je bio veoma ljut: "To je najgora situacija koju sam ikada video", ali je insistirao na priči kako je to izolovan incident i da nema veze sa ostalim NBA sudijama.

FBI agent koji je učestvovao u istrazi rekao je da je Donahju s pravom odslužio 15 meseci kazne, ali da može da vrati vreme ne bi obavestio Šterna o ovome, već bi se Tim ozvučio i više ljudi bilo bi privedeno na saslušanje.

Sijetl Supersoniksi su imali velike probleme u svom gradu na severo-zapadu Sjedinjenih Američkih Država, a generalno gledano bili su veoma popularna ekipa kako u svojoj zemlji tako i preko okeana.

Vlasnik franšize Hauard Šulc nije mogao da dobije finansijsku podršku, vlasti grada Sijetla su želeli da se fokusiraju na druge stvari i sve je ličilo na to da će Soniksi napustiti državu Vašington. Fanovi to nisu najbolje prihvatili, a burno je reagovao i čuveni pevač grupe Saundgarden, pokojni Kris Kornel.

Štern je bio besan što je SIjetl na takav način izgubio franšizu i ekipa se preselila u Oklahomu pod imenom Tander, pa je za malverzacije izrečena i kazna od 250.000 dolara, tada rekordna.

Novi lokaut se desio 2011. godine, ali ovoga puta liga nije izgubila na popularnosti, a i sve je nekako trajalo kraće pošto je izgubljeno svega 16 utakmica, a ljudima sa ovih prostora će ostati u sećanju da je Nikola Peković tada odlučio da igra za Partizan, dok je jedan Taj Loson branio boje Žalgirisa.

Malo je falilo da Kobi Brajant obuče dres Barselone, ali su sponzori ipak imali druge planove, tačnije turneju po Aziji.

Kada se košarka vratila, tada Nju Orleans Hornetsi napravili su dogovor sa Los Anđeles Lejkersima. Želeli su da pošalju Krisa Pola u Los Anđeles Lejkerse, u priču bi bili uključeni i Hjuston Roketsi, a Dejvid Štern je taj trejd vetovao.

Hornetsi nisu imali vlasnike, pa je liga morala da "glumi" njihove vlasnike i kako Štern kaže, trudili su se da zaštite tu ekipu.

Nedugo potom, Kris Pol je trejdovan u Kliperse iako je ponuda Lejkersa bila bogatija. Postoje priče da je Štern bio pod pritiskom određenih generalnih menadžera, koji su smatrali da bi taj trejd narušio ujednačenost u ligi.

Photo by Jeff Zelevansky/Getty Images
Photo by Jeff Zelevansky/Getty Images

Štern je nedugo potom objavio da će otići u penziju 2014. godine i samo tri meseca nakon njegovog odlaska, ligu je prodrmao novi skandal u kom je glavnu ulogu imao vlasnik Los Anđeles Klipersa, Donald Sterling.

TMZ je u svom posedu imao snimak na kom se Donald Sterling poverava svojoj ljubavnici kako ligu čine mahom afro-amerikanci uz pregršt nepristojnih rasističkih komentara. On je nateran da franšizu proda, a novi vlasnik je čuveni biznismen iz Majkrosofta, Stiv Balmer.

NBA draft 2014. godine bio je poslednji u karijeri Dejvida Šterna, a poslednje ime koje je spomenuo bio je srpski košarkaš Nemanja Nedović. Od tada, na funkciji NBA komesara sedi Adam Silver.

Štern je u decembru 2019. godine doživeo moždani udar, a već 1. januara 2020. godine usled posledica istog izgubio je život. U trenutku smrti imao je 77 godina i iza sebe je ostavio najjaču ligu sveta.

Uspeo je da je očisti od pravilnika do zdravlja igrača, testovi na drogu su sve oštriji i sve redovniji, nedozvoljene supstance su suzbijene, a edukacija za igrače viđa se na sve više polja od finansija do košarkaških i životnih saveta.

"O mojoj košarkaškoj karijeri dovoljno je da znate da sam u advokatskoj ligi povredio koleno", Dejvid Štern 1942 – 2020

Stefan Nikolić

strana 1 od 2 idi na stranu