Zvezdino finale, Radnički u polufinalu, Krasićev trofej

Od 1982. godine nijedan naš klub nije igrao u četvrtfinalu, a u međuvremenu su neki bivši fudbaleri Partizana, Crvene zvezde i Vojvodine igrali finala, a Miloš Krasić osvojio trofej sa ekipom CSKA.

Crvena zvezda je u Kupu UEFA učestvovala 16 puta, uz jedan neuspeh u kvalifikacijama. Najveći uspeh postignut je u sezoni 1978/79, kada je posle pobeda u duelima sa Dinamom iz Berlina, Sportingom iz Hihona, Arsenalom, Vest Bromvič Albionom i Hertom, u finalu uspešnija bila Borusija iz Menhengladbaha. Pored tog finala Zvezda ima i četiri treća kola (1973. Totenhem, 1977. AEK, 1980. Bajern iz Minhena i 1990. Keln).

Partizan - Inter, jesen '90

U sezoni 2005/06 Crvena zvezda plasirala se u grupu ali je završila na četvrtom mestu, iza Bazela, Rome i Strazbura.

Ukupno su ‘crveno-beli’ u Kupu UEFA odigrali 90 mečeva, pobedili 41, odigrali 20 utakmica bez pobednika i izgubili 29 puta uz ukupnu gol razliku 145:113.

Partizan ima 14 učešća, jednom su ‘crno-beli’ eliminisani u kvalifikacijama, a dva puta su (2004/05, 2006/07) učestvovali u grupi. Najveći uspeh je osmina finala 2005. godine, kada je uspešniji bio kasniji pobednik, moskovski CSKA, a tri puta Partizan je igrao u trećem kolu (1974. sa Kelnom, 1985. sa Videotonom (igrao finale te sezone) i 1991. sa Interom, koji je bio kasniji pobednik).

Ukupno je Partizan odigrao 72 utakmice, ostvario 31 pobedu, 15 nerešenih rezultata i 26 poraza uz gol-razliku 115:99.

Vojvodina je pet puta bila učesnik Kupa UEFA, nikada se nije plasirala u drgo kolo tog takmičenja, a od 14 utakmica u tom takmičenju Novosađani su dobili četiri, uz tri remija i sedam poraza. Gol ralzika im je 17:25.

Radnièki Niš 1981/82

Niški Radnički ima tri učešća, 1982. godine je stigao do polufinala, pobedivši Napoli, Grashopers, Fejenord i Dandi junajted, a u borbi za finale uspešniji je bio Hamburger SV (2:1 i 1:5).

U prvoj utakmici za Radnički su igrali Milenković, Gavrilović, Obradović, Bojović, Vojinović, Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić (Stanković), Aleksić (Radisavljević) i Beganović, a u revanšu Milenković, Gavrilović, Obradović, Rinčić (Panajotović), Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić, Aleksić (Simonović) i Beganović.

Strelci za ‘Real sa Nišave’ bili su Beganović i Obradović u prvom meču, jedini gol u revanšu postigao je Panajotović.

Nišlije su i u ostala dva učešća stizali do trećeg kola, jednom ih je ekiminisao AZ Alkmar (1980/81), a jednom splitski Hajduk (1983/84).

Odigrali su 22 utakmice, dobili svaku drugu, tri puta igrali nerešeno, osam puta izgubili.

Šestiæev gol u Beogradu, Saviæ i Fogts

OFK Beograd ima pet učešća, jedno četvrtfinale (1972/73 posle pobeda nad ekipama Pribrama, Fejenorda i Beroa iz Stare Zagore, eliminisao ih je Tvente).

Od 18 utakmica u Kupu UEFA dobili su i izgubili po sedam, četiri puta je bilo nerešeno. ‘Romantičari’ su postigli 27 golova, primili 33.

Napredak ima dva učešća (1980/81 i 2000/01) i nema plasman u drugo kolo, a po jednom su u Kupu UEFA učestvovali Rad, Obilić, Bečej, Budućnost iz Banatskog dvora i Hajduk iz Kule.

Do sezone 1978/79 nijedan naš fudbaler nije učestvovao u finalu Kupa UEFA, a onda se Crvena zvezda plasirala u završnicu. U dve utakmice sa Borusijom iz Menhengladbaha ‘crveno-beli’ su postigli jedan gol a primili dva.

U Beogradu je bilo 1:1, gol za Zvezdu postigao je Miloš Šestić, a za Borusiju Ivan Jurišić, autogol.

Crena zvezda je prvi meč odigrala u sastavu Stojanović – Jovanović, Miletović, Jurišić, Jovin – Muslin (Krmpotić), Petrović, Blagojević, Milosavljević (Milovanović) – Savić, Šestić, a u revanšu je Borusija golom Simonsena iz jedanaesterca došla do pobede i trofeja.

Benfika '83, Filipoviæ peti u gornjem redu

23. maja 1979. godine na stadionu u Dizeldorfu za Zvezdu su igrali Stojanović – Jovanović, Miletović, Jurišić, Jovin – Muslin, Petrović, Blagojević, Milovanović (Šestić) – Savić, Milosavljević.

Ekipu je vodio Branko Stanković.

Anderleht je osvojio Kup UEFA 1983. godine, u finalu je bio bolji od Benfike, 1:0 i 1:1, a u oba meča za Portugalce je igrao nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i sadašnji selektor Crne Gore, Zoran Filipović.

Maradona je sa Napolijem osvojio titulu 1989. godine, u dvomeču sa Štutgartom bilo je 2:1 i 3:3, a Srečko Katanec, do te sezone igrač Partizana, igrao je za predstavnika Nemačke svih 180 minuta.

1996. godine najbolji je bio Bajern, a na dugom putu Bordoa od Intertoto kupa do finala Francuze je vodio Slavoljub Muslin.

Ivica bolji od Sava u polufinalu 2007.

Dve godine kasnije Vladimir Jugović je sa Laciom došao do finala, odigrao je svih 90 minuta meča sa Interom (3:0 za 'plavo-crne'). Dres Intera na toj utakmici nosio je kasniji fudbaler Partizana taribo Vest.

Jedno od najatraktivnijih finala ikada odigranih viđeno je u Dortmundu 2001. godine. Liverpul je, posle produžetaka, bio bolji od Alavesa, 5:4, a Ivan Tomić je odigrao svih 120 minuta za Špance.

Godinu kasnije je slavila ekipa Fejenorda u čijem sastavu je bio još jedan kasniji igrač Partizana, Poljak Tomaš Žonsa.

CSKA je u Lisabonu savladao Sporting 2005. godine, a među osvajačima Kupa UEFA je i sadašnji reprezentativac Srbije, Miloš Krasić.

U finalu koje se u Glazgovu igra 16. maja učestvovaće ekipa Sevilje čiji je član reprezentativac Srbije Ivica Dragutinović.