Bojanić: Košare i Paštrik – Cer i Kolubara našeg pokolenja

Postoje bitke koje određuju tok rata, ali postoje i one koje određuju pamćenje jednog naroda. Upravo takve su Ko&scaron;are i Pa&scaron;trik &ndash; mesta na kojima su srpski vojnici 1999. godine ispisali stranice herojstva dostojne Cer, Kolubare i Kajmakčalana.Decenijama smo kao narod znali da govorimo o slavnim pobedama iz Prvog svetskog rata, o podvizima na&scaron;ih predaka koji su branili otadžbinu. I s pravom smo to činili.Ali je isto tako činjenica da su generacije učenika zavr&scaron;avale &scaron;kole, a da o Ko&scaron;arama i Pa&scaron;triku nisu učile gotovo ni&scaron;ta. Kao da se istorija zaustavila negde u pro&scaron;losti, a podvizi novih nara&scaron;taja ostali izvan kolektivnog pamćenja.Zato je od izuzetnog značaja &scaron;to su danas bitke na Ko&scaron;arama i Pa&scaron;triku na&scaron;le svoje mesto u udžbenicima istorije.To nije samo ispravljanje jedne nepravde prema na&scaron;im vojnicima. To je korak ka ozdravljenju nacionalne svesti i izgradnji kulture sećanja bez koje nijedan narod ne može dugo da opstane.Posebno ohrabruje i činjenica da je dokumentarni film &bdquo;NATO AGRESIJA 1999. KO&Scaron;ARE&ldquo; dobio pozitivno stručno mi&scaron;ljenje Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. To nije tek administrativna formalnost. To je priznanje da jedno delo može biti važan obrazovni i vaspitni instrument u očuvanju istorijske svesti mladih generacija.Ovaj film nije samo dokumentarno svedočanstvo. On je čas istorije. Čas o časti, žrtvi, odgovornosti i ljubavi prema otadžbini.U vremenu brzih informacija i kratkog pamćenja, mladima su potrebne priče koje će im pokazati da istoriju ne stvaraju bezlični datumi i statistike, već ljudi od krvi i mesa. Mladići koji su imali svoje porodice, svoje snove i svoje strahove, ali su u trenutku isku&scaron;enja izabrali da ostanu na granici svoje otadžbine.Ko&scaron;are su postale simbol otpora. Tamo su pripadnici Vojske Jugoslavije, uprkos nadmoćnom neprijatelju, mesecima branili državnu granicu i sprečili kopnenu invaziju sa prostora Albanije.Ali priča o odbrani Srbije 1999. godine ne zavr&scaron;ava se na Ko&scaron;arama.Pa&scaron;trik je druga velika epopeja tog rata.U operaciji poznatoj kao &quot;strela&quot;, krajem maja 1999. godine, snage OVK uz podr&scaron;ku NATO avijacije poku&scaron;ale su da probiju granicu na prostoru planine Pa&scaron;trik. Danima su srpski vojnici bili izloženi stravičnim vazdu&scaron;nim udarima i neprestanim napadima. Ipak, linije odbrane nisu slomljene.Ono &scaron;to se često zaboravlja jeste činjenica da se borbe na Pa&scaron;triku nisu zavr&scaron;ile potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine. I nakon postizanja primirja, jedinice Vojske Jugoslavije ostale su na svojim položajima i nastavile da drže granicu sve do sprovođenja dogovorenih odredbi. Nije bilo paničnog povlačenja niti napu&scaron;tanja položaja. Vojska je organizovano, disciplinovano i u skladu sa naređenjima izvr&scaron;ila svoje zadatke, čuvajući dostojanstvo i čast do samog kraja.Upravo zato Ko&scaron;are i Pa&scaron;trik treba posmatrati kao jedinstvenu celinu. To su dva fronta iste borbe, dva simbola iste žrtve i istog zaveta.Kao &scaron;to su Cer i Kolubara postali temelji nacionalnog ponosa u dvadesetom veku, tako Ko&scaron;are i Pa&scaron;trik postaju simboli otpora i požrtvovanja na kraju tog istog veka. Oni nisu važni zato &scaron;to nas pozivaju na mržnju prema bilo kome. Naprotiv. Oni su važni jer nas podsećaju na cenu slobode i na ljude koji su bili spremni da tu cenu plate svojim životom za otadžbinu Srbiju.Zato je dobro &scaron;to ove teme ulaze u učionice. Dobro je &scaron;to učenici mogu da čuju imena heroja koji su branili državnu granicu. Dobro je &scaron;to se snimaju filmovi, organizuju tribine i pi&scaron;u knjige.Kultura sećanja ne gradi se samo spomenicima, ma koliko oni bili važni. Ona se gradi u &scaron;kolama, u porodicama, u knjigama, filmovima i razgovorima između generacija. Gradi se onda kada mladi čovek razume za&scaron;to su Ko&scaron;are i Pa&scaron;trik vi&scaron;e od geografskih pojmova &ndash; kada shvati da su to mesta na kojima je branjeno dostojanstvo jednog naroda.Film &quot;NATO AGRESIJA 1999. KO&Scaron;ARE&quot; zato zaslužuje pažnju javnosti. Ne zato &scaron;to govori o pro&scaron;losti, već zato &scaron;to pomaže da razumemo sada&scaron;njost i odgovornije gradimo budućnost.Posle vi&scaron;e od četvrt veka, borba za istinu nije zavr&scaron;ena. Ona se danas vodi kroz obrazovanje, kulturu i pamćenje.A ako želimo narod koji zna ko je, odakle dolazi i kuda ide, onda Ko&scaron;are i Pa&scaron;trik ne smeju biti samo lekcija u udžbeniku. Oni moraju postati trajni deo na&scaron;eg nacionalnog pamćenja.Jer narod koji pamti svoj Cer i Kolubaru, mora pamtiti i svoje Ko&scaron;are i Pa&scaron;trik.Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija

Bojanić: Košare i Paštrik – Cer i Kolubara našeg pokolenja

0 Komentari