Turbulentnih godinu dana Novaka Đokovića

Izuzetno je teško na prost način sumirati sezonu Novaka Đokovića... Na trenutke uspešna, na trenutke zabrinjavajuća, ali svakako zanimljiva.

LN
Podeli
(Photos by Matt King/Clive Mason/Clive Brunskill/Matthew Stockman/Getty Images)
(Photos by Matt King/Clive Mason/Clive Brunskill/Matthew Stockman/Getty Images)

Sezona koju za sobom ostavlja Đoković može se protumačiti na više načina. Sigurno je da nije bila neuspešna, a kada se podvuče crta dobijamo dosta mutnu situaciju.

Bilans na kraju je sledeći:

Sezonu završio na 2. mestu (pad sa 1. mesta iz prošle godine)
Učinak od 57 pobeda i 11 poraza (83,8%), nešto bolji nego 2018. (53-13)
Osvojeno pet titula (2 Grend slema, 2 Mastersa, 1 ATP 500)
Osvojeno 11.512.355 dolara u singlu, za skoro 2 i po miliona manje nego 2018.
Upisan 16. Slem, 34. Masters, većina godine provedena na prvom mestu rang liste...

Mnogi teniseri o ovakvoj sezoni mogu samo da sanjaju i većina joj neće doći ni blizu. Pitanje je da li će "buduća generacija" i naslednici "velike trojke" imati ovakve brojke u nekom trenutku u karijeri.

Ipak, mi pričamo o Novaku Đokoviću.

Photo by Julian Finney/Getty Images
Photo by Julian Finney/Getty Images

Dosta uspona i padova, zabrinutosti zbog jedne povrede, pojavljivanja druge povrede, loših igra bez imalo motivacije, briljantnih mečeva i pobeda... Bilo je svega u 2019. u životu najboljeg srpskog tenisera.

Novak nije uspeo da dođe do I mesta, koje je žarko želeo, i neće mu biti lako da se njega dokopa ni u 2019. godini jer je trenutno na 840 bodova od Nadala.

Ukoliko osvoji Australijan open najverovatnije će morati i da očekuje neuspeh Španca na tom turniru kako bi se tada domogao prve pozicije, ali otom-potom.

Šta je ostavilo najveći utisak u 2019? Finale Vimbldona ili možda Australije? Emotivni rastanak sa Tipsarevićem i neuspeh u Dejvis kupu?

Pitanja je mnogo, ali na sreću i odgovora.

Sezona nije najbolje počela za srpskog tenisera, koji je ponovo odlučio da se za Australijan open zagreje u Dohi.

Odigrao je tri ne preterano dobra meča protiv nekih ne preterano kvalitetnih protivnika. Protiv Fučovića i Basilašvilija je morao da preokreće, a onda je naleteo na zahuktalog Bautistu Aguta koji je preokrenuo protiv njega.

Agut je odigrao jedan od najboljih mečeva karijere, a Novak nije napravio najbolju uvertiru pred Melburn.

Manje od dve nedelje kasnije usledio je AO, a motiva nije manjkalo.

Furiozne pobede u prva tri kola, nešto teži izazov protiv Medvedeva koji je odigrao sjajno, ali, ispostavilo se, ni blizu kako može, a onda i rutinska pobeda protiv Nišikorija koji je i predao.

Iznenađenje turnira Luka Puj bio je mačji kašalj u polufinalu (6:0, 6:2, 6:2), a ništa mnogo veći otpor nije pružio ni Rafael Nadal u finalu.

Da, dobro ste pročitali, ukoliko se ne sećate. 6:3, 6:2, 6:3 i potpuno uništavanje protivnika koji je igrao fantastično do meča za trofej. I koji se, inače, zove Rafael Nadal.

"Kada igrate protiv nekog ko igra kao što je on igrao danas, morate dobro da se branite da biste dobili šansu da napadnete. Istina, teško bih ga pobedio i da sam bio na svojih 100 odsto, ali bih makar pružio veći otpor", bio je komentar Nadala posle debakla u meču za trofej.

Taj duel, možda jedan od najjednostranijih u istoriji okršaja Španca i Srbina, dao je nadu Novakovim navijačima da će gledati još jednu od "onih" sezona.

Ono što je potom usledilo je bila sušta suprotnost.

"Sunshine double", Mastersi u Indijan Velsu i Majamiju, doneli su nove razloge za zabrinutost, ako ih u prethodnih par godina već nije bilo i previše.

Poraz od Filipa Kolšrajbera u dva seta, a onda opet preokret Bautiste Aguta posle ubitačnih 6:1 u prvom setu za srpskog igrača.

"Mučio se fizički, jedva je disao i lopticu udarao dosta ravno. Stajao je dosta daleko od osnovne linije čime je Nemcu davao previše šansi u razmenama. Ako uzmemo u obzir da prošle godine nije osvojio nikakve bodove u Indijan Velsu i Majamiju ovaj rezultat nije toliko loš, ali on mora da napravi razliku na Mastersima i slemovima", prokomentarisao je Novakovu partiju protiv Nemca bivši italijanski teniser Filipo Volandri.

Photo by Matthew Stockman/Getty Images
Photo by Matthew Stockman/Getty Images

Čudno je bilo videti da neposredno nakon onakvog finala protiv Nadala jedan teniser bude na toliko nižem nivou, ali bio je početak sezone, bilo je vremena...

Mini-kriza se produžila i u Monte Karlu, gde je Novaka izbacio Danil Medvedev u četvrtfinalu u tri odigrana seta. Rus koji je u polufinalu izgubio od Dušana Lajovića, glatko.

Posle onakvog duela sa Nadalom i atomskog tenisa koji je prikazao, niko se nije nadao nastavku sezone kakav je viđen. Panike nije bilo, ali se pričalo o svemu i svačemu.

Đoković je podigao nivo igre u narednom periodu, posle Monte Karla, ali i dalje nije bilo "to-to".

Relativno lako je osvojio Masters u Madridu, gde je najviše problema imao sa Dominikom Timom (7:6, 7:6) u polufinalu, upisavši drugi trofej u sezoni.

Usledio je Masters u Rimu i nekoliko čudnih mečeva. Posle razbijanja Šapovalova i Kolšrajbera u prva dva kola usledili su epski dueli sa Argentincima.

Novak je prvo pobedio Huana Martina del Potra u meču koji je završen posle ponoći, spasavši meč lopte u drugom setu i napravivši veliki preokret o kojem su svi brujali.

Nije tada delovao srpski teniser maksimalno spremno, ni blizu toga, ali je uspeo da na voljni momenat i dobro poznati inat savlada zahuktalog Delpa.

Ono što mu nije trebalo u narednom meču je još jedan "napaljeni" Argentinac, ovoga puta Dijego Švarcman.

Švarcman je igrao kao u transu, Novak je bio izuzetno iscrpljen, ali je poslednjim atomima snage došao do pobede, opet u tri seta.

Dao je sve od sebe, ostavio srce na terenu (i u publici), a onda ga je sačekao Nadal u finalu. Blamantnih 0:6 u prvom setu, onda dobar drugi set i odlazak u treći, ali ponovo rutinski posao za Rafu.

Samopouzdanje za "Bika sa Majorke" koje nije bilo potrebno pred Rolan Garos, ali u Parizu do reprize finala iz Melburna nije ni došlo.

Igrao je sjajno Novak u "Bulonjskoj šumi", redom čistio Hurkača, Laksonena, Karuza, Štrufa i Zvereva – bez izgubljenog seta – a onda je došlo polufinale.

Photo by Clive Mason/Getty Images
Photo by Clive Mason/Getty Images

Pred Novakom je tada bio pritisak osvajanja novog "Đoker slema". Posle vezanih trijumfa na Vimbldonu, US openu i Australijan openu, srpski teniser je imao priliku da drugi put u karijeri osvoji četiri Slema u nizu.

Pritisak se nije osetio do polufinala, ali jeste u meču sa Timom. Jedan izuzetno čudan meč koji je počeo u petak, a završio se u subotu, obeležen velikim brojem prekida.

Vetar, kiša i uslovi za igru na ivici regularnosti su ono čega se ljubitelji tenisa pre sećaju nego pobede Tima nad Novakom.

Đoković je u tom meču, to jest na tom turniru, pokazao ono što mu je pravilo problem cele godine. U jednom meču ili u nekoliko vezanih mogao je da igra briljantno, ali je neočekivan i bolan pad uvek bio u vazduhu.

Protiv Tima je igrao loše. Uslovi za igru smetali su obojici, možda malo više Srbinu, ali to nije bio izgovor za ono što je viđeno na najvećoj pozornici.

"Kada igrate po orkanskom vetru i takvim uslovima teško je prikazati svoju najbolju igru. Sve se svodilo na preživljavanje i pokušaj da zadržite servisu i odigrate udarac više od protivnika. To je što je. Igrao sam dobar tenis tokom većeg dela sezone na šljaci. I ovde nisam ispustio set do polufinala. Igrao sam sa Dominikom, ne možete očekivati da ga pobedite u tri seta, verovatnije je da će se završiti kako se završilo. Ne želim da tražim uzroke poraza, pobedio je, čestitam mu i idemo dalje", kazao je Novak tom prilikom.

Photo by Alex Pantling/Getty Images
Photo by Alex Pantling/Getty Images

Novakova borba protiv politike

Novak je ove sezone imao jednu grešku, iz najboljih razloga. Prihvatio se političkih pitanja u tenisu i time ušao na teren na kojem se snalazi kao riba na suvom.

Mnogo pitanja, a malo odgovora, a kasnije i kontroverzna situacija sa Amerikancem Džastinom Gimelstobom, koji je morao da istupi iz ATP.

"Šta god da kažem, biće izvučeno iz konteksta"


"Šta god da kažem, to će se odužiti... verovatno će biti i izvučeno iz konteksta. Prosto mi nije sada to potrebno kako dublje zalazim u turnir. Odgovarao sam i ukazivao sam im poštovanje na svako političko pitanje u tri-četiri konferencije koliko sam imao do sada ovde"
, rekao je Đoković u intervjuu za "Sport Klub" tokom ovogodišnjeg Vimbldona.

Tim se plasirao u finale, drugo zaredom, i izgubio od Nadala, a Novak se okrenuo novim izazovima i Vimbldonu – poruka je ponovo bila ista: "Idemo dalje".

Pojedine je iznenadilo odustajanje od nastupa na turniru u Kvinsu, na kojem je 2018. ušao u finale, ali je to bio normalan sled okolnosti jer mu, za zarliku od prethodne sezone, nisu bili potrebni dodatni mečevi.

Bio je Novak spreman, a to se videlo u Londonu. Do finala srpski teniser nije imao niti problema, niti nekih kvalitetnih protivnika.

Kolšrajber, Kudla, Hurkač, Amber do četvrtfinala i tu nije smelo da bude problema. Četvrtfinale sa Gofanom i polufinale sa Agutom nisu, takođe, previše iscrpeli tada prvog tenisera planete, ali to se nije ni očekivalo uzimajući u obzir podlogu koja Belgijancu i Špancu ne odgovara.

A onda... Finale Vimbldona sa Federerom.

Nije potrebno preterano govoriti o tom meču, jer ako ga niste pogledali (uživo ili putem snimka) onda ne zaslužujete da čitate ovaj tekst.

Novakova igra u tom meču bila je ispod svakog očekivanog i pristojnog nivoa. Federer je bio daleko bolji igrač, manje je grešio, više je pogađao, neuporedivo jače i preciznije je servirao.

Prvu brejk loptu u meču za Đokovića videli smo tek u čevtvrtom setu, kada je uspeo da vrati jedan od dva brejka koja je napravio Švajcarac, što mu nije pomoglo u tom delu igre.

Tri sata tenisa je odigrano pre nego što je srpski teniser došao do brejk lopte, što je, uzimajući u obzir njegov epitet najboljeg riternera svih vremena, bilo blago rečeno bizarno.

Bilo kako bilo, svima je već poznato Rodžerovih 8:7 i 40:15 na servisu, plašljivi servisi i napadi forhendom, brejk kojim je ućutkano preko 15.000 sramnih Engleza na tribinama...

"Kada sam poslednji put plakao? Pre dva meseca, na Vimbldonu. Na terenu sam sačuvao suze, ali kada sam seo u svlačionicu sam se raspao. Nekoliko suza mi je pobeglo", izjavio je Federer par meseci posle finala.

Peti Vimbldon u karijeri i korak bliže sustizanju Federera i Nadala po broju Slemova, ali meč za anale o kojem će se doveka pričati.

Da je Novak od Rodžera jači u glavi jasno je odavno. Preko 15.00 pomenutih Britanaca aplaudiralo je Rodžeru posle svakog osvojenog poena i klicalo kada god je Srbin pogrešio.

Novakov mentalitet donosi mu maksimalnu koncentraciju u tim trenucima zbog, prosto rečeno, inata.

"Pokušavate to da ignorišete, ali je veoma teško. Volim da to svesno permutujem, pa kada oni viču 'Rodžer' - ja čujem 'Novak'. Znam da zvuči luckasto, ali to volim da radim. Time pokušavam sebe da ubedim da je to ono što izgovaraju", izjavio je Đoković posle tog meča.

Takav ili sličan stav viđen je mnogo puta u Novakovoj karijeri i neretko mu je donosio pobede u mečevima u kojima ih nije nužno zaslužio, baš kao što je bio slučaj na Vimbldonu.

I pored takvog finala, utisak u rezimeu sezone je da ga je baš ta "glava" koštala možda i malo bolje sezone, kvantativno gledano.

Otišao je na zasluženi odmor, ali možda neočekivano propustio Masters u Kanadi. Hteo je da se odmori za Sinsinati i to je, donekle, bilo opravdano.

Photo by Matthew Stockman/Getty Images
Photo by Matthew Stockman/Getty Images

U Sinsinatiju, ipak, nije bilo prema očekivanjima. Poraz od Medvedeva posle preokreta, doduše ne preterano merodavan za neku dublju analizu jer je Rus u tom duelu kombinovao dozu sreće i neverovatnih servisa.

Na taj poraz se brzo zaboravilo, iako se titula u Sinsinatiju očekivala, ali se je palo u drugi plan kada je došao US open.

U Njujorku je Novak branio titulu i pohod na novi trofej je dobro počeo, pobedom nad Karbaljesom Baenom.

Nedugo zatim usledile su nove komplikacije. Već u meču drugog kola protiv Londera, a tek protiv Kudle, video se jasan problem sa ramenom.

Sreća u nesreći je što to nesrećno rame nije pravilo problem ovoga puta, ali je delovalo kao da ni peh sa ramenom nije naivan.

Mediji sa lica mesta najavljivali su da bi Novak mogao da se povuče pred duel sa Argentincem i Amerikancem, ali je on dolazio do relativno lakih pobeda.

Nešto u glavi, ipak, nije bilo na svom mestu. Uspeo je jedan navijač da ga isprovocira na treningu, a srpski teniser je generalno izgledao nezadovoljno, delovalo je ne samo zbog povrede.

Kraj sna o US openu došao je predajom protiv Stena Vavrinke, čime je, po ko zna koji put ove sezone, upaljen alarm.

Oporavak od povrede ramena dobro je išao. Spekulisalo se da li će Novak propustiti Tokijo i možda Šangaj, ali je zaigrao na oba turnira.

U Tokiju je igrao prvi put i odmah došao do trofeja uz pet izuzetno rutinskih pobeda, što je bilo dobar znak pred zvaršni deo sezone.

U Šangaju, ipak, nije nastavio tamo gde je stao i pao je u četvrtfinalu jer je od njega bio bolji Stefanos Cicipas.

Taj poraz nije mnogo zabrinuo. Cicipas je igrao izvanredno, Šangaj je bio dan za dan sa Tokijom i očekivano je bilo da dođe do manjeg pada u igri, a nije se previše pažnje obraćalo jer je najbitnije tek dolazilo.

Najbitnije je bio Završni masters u Londonu, ali pre toga Masters u Parizu.

Pariz je osvojen bez izgubljenog seta. U Bersiju Novak je igrao odlično – duel protiv Cicipasa (6:1, 6:2) bio je praktično jedini meč u sezoni koji je mogao donekle da se uporedi sa onim protiv Nadala u Melburnu.

Dobru igru krunisao je trofejem, petim u sezoni, ali je sezonu završio na isti način na koji ju je celu igrao – turbulentno i sa puno uspona i padova.

Photo by Julian Finney/Getty Images
Photo by Julian Finney/Getty Images

U Londonu u prvom meču preslišao je Matea Beretnijia i u tom trenutku niko – ali apsolutno niko – nije očekivao da Đoković ne prođe grupu. Zverev je počistio Nadala i povratak na I mesto rang liste bio je izuzetno realan.

Njegovi naredni protivnici su se ipak barem malo pitali. Novak je izgubio od Federera i Tima, odigrao nedovoljno dobro protiv izuzetno motivisanih igrača koji su u Parizu rešili da odmore, i završio takmičenje.

"Moje mišljenje je da je to jedan od dva najveća dostignuća u tenisu - osvojiti Grend slem i biti broj 1 na kraju godine. U ovom delu karijere, što se tiče ciljeva i uspeha, to je na samom vrhu, ali kako bih bio u poziciji da se borim za prvo mesto moram da shvatim da moram da budem zdrav i da imam dobar raspored turnira", izjavio je Đoković pred početak turnira u O2 areni.

Jasno je bilo da je Novakov cilj bio da bude prvi na kraju godine i da je to žarko želeo, za razliku od Nadala koji je sve vreme negovao stav "ako dođe - dođe".

Nadalu je došlo – ne nužno zasluženo svojom igrom – ali je došlo, a Novak je mogao da krivi samo sebe s obzirom da je imao sve u svojim rukama.

Usledio je nedavno završeni Dejvis kup u Madridu i takmičenje sa reprezentacijom Srbije.

Turnir koji nije dobro došao apsolutno nikome, pa čak ni Rafi koji pomera granice i nadodaje na svoju zaostavštinu u "Magičnoj kutiji", a ni Novaku.

Srpski teniser je odigrao tri meča u singlu i došao do tri lagane pobede, ali to nije bilo dovoljno da Srbija dogura dalje od četvrtfinala.

Izgledalo je kao da je Novak u Madridu što pre hteo da završi meč. Jasno se videlo da mu je odmor prekopotreban i da je to ključ dobrog starta 2020. godine.

"Danima već govorim o formatu takmičenja. Proverite moje pređašnje konferencije. Iscrpljen sam i spreman sam da odem na odmor", potvrdio je sumnje Đoković na poslednjoj pres konferenciji u "Magičnoj kutiji".

Jednostavan zaključan za sezonu 2019 nije lako izvući.

Za mnoge bi bila fenomenalna, ali pošto govorimo o Novaku Đokoviću... Bilo je dobrih momenata, bilo je i loših i zabrinjavajućih.

Pet osvojenih titula nije loš učinak, dva Grend slema su više nego što mnogi osvoje za celu karijeru, ali...

Novak naredne sezone definitivno mora da popravi igru na mreži, to jest voleje i smeč. Servis je ove sezone bio na izuzetnom nivou, jednom od najboljih u karijeri, što ide rame uz rame sa već očiglednom željom Đokovićevog tima da se polako skraćuju poeni.

Svakako je jasno da će Novak biti Novak i u 2020. godini i da neće previše odstupati od svoje karakteristične igre, ali neće nivo tenisa biti ključan za uspehe u prvom delu naredne decenije.

Motivacija će biti ključna i ništa neće biti ni izbliza toliko bitno. Da li će je biti i koliko oscilacija ćemo videti može se naslutiti.

Bol u laktu se opet javio u par navrata, što može da bude i najveći problem. U nekoliko navrata krajem sezone Novak se hvatao za taj kobni levi lakat, ali je svaki put posle meča demantovao da je problem ozbiljniji.

Uz nezgodnu povredu ramena i mučnih par godina borbe protiv povrede jasno je da je i Novaku sigurno već preko glave sa povredama.

Tridesetdvogodišnji Beograđanin je u karijeri osvojio sve što se osvojiti može. Najistaknutiji ciljevi u poslednje vreme su mu 1. mesto ATP rang liste i osvajanje Slemova, a biće zanimljivo kako će se u to uklopiti Olimpijske igre u Tokiju.

Bilo je turbulentno, ali bilo je i zanimlivo. I nadamo se da će još dugo barem ovako.

Luka Nikolić

strana 1 od 2 idi na stranu