EURO: Prvih 12 dana, šta smo videli

Nijedan od 24 meča nije završen bez golova, a ni za jednu od ekipa ne može se reći da blista, pa čak ni za Nemačku koja je ostvarila sve tri pobede.

Ko je najveće iznenađenje, a ko najveće razočaranje dosadašnjeg toka EP? Ko je ostavio najjači utisak u grupnoj fazi EP?

Pre nego što se pozabavimo svakom od reprezentacija posebno, evo nekih od detalja koji su do sada obeležili Evropsko prvenstvo:

- Do sada je rekord po broj uzastopnih utakmica koje nisu završene 0:0 bio 15 (kompletno EP 1988). Sada ih je 24, sa realnom mogućnošću da taj niz bude i duži.

- Holandija nikada do sada na Euru nije izgubila više od jednog meča u grupi. Takođe, Oranje nikada nije izgubilo tri takmičarske utakmice u nizu. Sada je Holandija izgubila sva tri.

- Helder Poštiga, Kristijano Ronaldo i Zlatan Ibrahimović pridružili su grupi od četvorice fudbalera koji su dali bar po jedan gol na tri različita evropska prvenstva. Pre njih, to je pošlo za rukom Jirgenu Klinsmanu, Vladimiru Šmiceru, Nunu Gomešu i Tijeriju Anriju.

- Andrij Ševčenko je Švedskoj dao dva gola, a na tom meču imao je loptu u posedu 15 sekundi. Tri sekunde više držao je loptu Mario Gomes na utakmici sa Holandijom, a takođe je dao dva gola.

- Do sada je na EP čak 17 golova postignuto glavom – 28 posto od svih postignuth golova (dosadašnji rekord 22% na EP 2004)

- Na meču sa Republikom Irskom selekcija Španije imala je 810 uspešnih dodavanja, što je novi rekord na evropskim šampionatima.

- Učestujte u našoj anketi „ko će osvojiti EURO 2012?“ i obavezno pročitajte dnevnik dečaka sa Visle Vladimira Đorđevića.

Grupa A

Češka: Posle ubedljivog početnog poraza od Rusije (4:1), malo ko je video Čehe u četvrtfinalu, a kamoli na čelu grupe A. Međutim, furiozni početak u duelu sa Grčkom (dva gola za šest minuta) i mudro odigran meč sa Poljskom doneo je Češkoj prvo mesto u grupi. Treba biti iskren i reći da su Česi imali mnogo sreće – Poljaci su promašili nekoliko velikih šansi u prvom poluvremenu, a po isteku 90. minuta Kadlec je sa gol-linije izbacio loptu posle udarca Levandovskog.

Ključni čovek: 26-godišnji Petr Jiraček postigao je dva gola, bio je izuzetno inspirisan u kontrama i najzaslužniji je za prolaz Čeha u četvrtfinale. Talisman Viktorije Plzenj u istorijskoj godini kluba učinio je da se ne primeti odsustvo Rosickog u poslednjem meču i po. Mnogi sada zavidljivo gledaju ka Volfzburgu, koji ga je kaparisao na vreme i po nižoj ceni.

Grčka: Protiv Rusije u poslednjem kolu zabeležili su tek drugu pobedu u istoriji u grupnoj fazi EP, a bili su prvaci 2004. i sada su među osam najboljih na Starom kontinentu. Nedostatak zvezda u ekipi nadoknađuju fanatičnom borbenošću, Grci su odlučni i veoma čvrsti u duelima. Pokazali su i snažan karakter, pošto su na otvaranju takmičenja uspeli da se vrate iako su imali gol zaostatka i čoveka manje u meču sa domaćinom Poljskom. Sreća ih jeste malo pogledala u meču sa Rusijom, ali Heleni su zasluženo otišli dalje.

Ključni čovek: Teško je izdvojiti nekoga iz grčkog kolektiva, ali ukoliko moramo to da učinimo, izbor pada na kapitena Jorgosa Karagunisa (35). Promašio je penal u prvom kolu, ali je psihološki ’ostao na nogama’, bodrio ekipu i na kraju je postigao gol vredan prolaska ’probušivši’ Malafejeva. Sve to u danu kada je izjednačio rekord Tea Zagorakisa. Užasno će nedostajati saigračima u četvrtfinalu.

Rusija: Rusi su ponovo prikazali brz fudbal sa dosta trčanja i mnogo igrača u završnicama napada. Počelo je kao u bajci, pobedom nad Češkom 4:1, ali pomalo ziheraška igra posle izjednačenja Poljaka u drugom meču na kraju im je došla glave. Protiv Grčke su bili dominantni u prvom poluvremenu, ali su promašili nekoliko prilika i preskupo su platili kiks odbrane u nadoknadi prvog poluvremena. U drugom delu igre bili su nedovoljno odlučni, bezidejni, pa ni ne čudi što su imali samo jednu pravu priliku u nastavku (Dzagojev), iako su ga golu Grka uputili 31 šut! Utisak je da su ponovo platili cenu istočnjačkom mentalitetu.

Ključni čovek: Alan Dzagojev (22) bio je na radaru najvećih evropskih klubova, a sa tri gola na EP samo je dodatno povećao svoju vrednost na tržištu. Apsolutni heroj nacije postao bi da je u meču sa Grčkom glavom poslao loptu u mrežu posle ubacivanja Aršavina, ali Dzagojev nije imao sreće i lopta je prohujala koji milimetar pored stative.

Poljska: Mnogo hteli, mnogo započeli, sledeći duh svojih predaka Poljaci su se borili koliko su mogli, ali za prolaz dalje jednostavno nisu imali dovoljno kvaliteta. Olako su propustili veliku prednost protiv Grčke (gol plus igrač više), odigrali su solidno meč sa Rusima, ali su pali na psihološkom testu u poslednjem meču. Kada je kiša zaustavila njihov pritisak na početku meča, Poljaci kao da su potpuno stali i u nastavku se nisu videli na terenu do same završnice. Razočarao je Robert Levandovski, od kojeg se najviše očekivalo, a bilo je očigledno da je cela igra tima bila potpuno nagnuta udesno jer im po toj strani igraju najbolji fudbaleri, što je olakšavalo posao protivničkim odbranama.

Ključni čovek: Jakub Blaščikovski je golčinom protiv Rusije održao nadu Poljacima u prolaz dalje, bio je najagilniji u sva tri meča, ali uglavnom je bio usamljen u dobroj igri.

Grupa B

Nemačka: ’Panceri’ su jedini tim na EP koji je zabeležio sve tri pobede. U veoma tvrdom meču na startu savladali su Portugal, odabrali su pravu taktiku znajući da su strpljivost i disciplina na njihovoj strani u duelu sa oscilacijama sklonim Portugalcima. U Drugom svetskom ratu Nemci su pokorili Holandiju za pet dana, a sada im je bio potreban period od 24. do 38. minuta i dva prelepa gola Gomesa. U poslednjem kolu, iako su praktično već bili obezbedili prolaz, Nemci su demonstrirali viteški duh, odigrali su maksimalno ozbiljno i savladali su Dance. Uprkos pobedama, ni Nemačka ne blista, kao uostalom nijedan tim na ovom EP, a naročito se to odnosi na bočne napadače koji su briljirali na prethodnim velikim takmičenjima – Tomasa Milera i Lukasa Podolskog, čoveka koji ’živi’ od reprezentacije.

Ključni čovek: Mnogi su tvrdili da nije igrač za velika dela, neki i dalje misle da ga ’nigde neće biti’ kada se odlučuje, ali Mario Gomes je prva tri meča odigrao spektakularno. Maltene jedinu šansu na meču sa Portugalom pretvorio je u gol iz nimalo lake pozicije, pokazao je centarforski način razmišljanja sa dva sjajna gola Holanđanima na asistencije Švajnštajgera, a protiv Danaca je namestio gol Podolskom.

Portugal: Neki novi vetrovi duvaju u Portugalu. Ekipa kojoj je ’gubitnički mentalitet’ srednje ime pokazuje obrise novog stava na EP. Izdržali su težak udarac u duelu sa Nemačkom jer su izgubili meč koji je po maltene svim parametrima bio izjednačen, pobedili su Dance iako su ispustili dva gola prednosti, a u poslednjoj rundi preokrenuli su rezultat protiv Holanđana. Kao i u prethodnoj deceniji, Portugalcima je preko potreban klasični centarfor, ali za sada dobro guraju i bez njega.

Ključni čovek: Samo što nije zaplakao kada je promašio dve stopostotne šanse u meču sa Dancima, posle je njegove fleke izvadio Varela, ali Kristijano Ronaldo je zablistao kada je njegovom timu bilo najpotrebnije. Holanđanima je dao dva gola uz dve stative, bilo ga je na svakom delu terena, imao je i nekoliko lucidnih dodavanja, borio se kao lav i time pokazao koliko mu je važan uspeh sa nacionalnim timom. Još se sećamo njegovih suza posle finala 2004. godine, da li Portugal sa Ronaldom na čelu može iz senke do titule prvaka?

Holandija: Deset godina nakon što Francuska, kao branilac titule prvaka sveta, nije osvojila ni bod u grupi na Svetskom prvenstvu u Japanu i Južnoj Koreji, isto se sada dogodilo aktuelnom vicešampionu sveta Holandiji. ’Lale’ su ubedljivo najveće razočaranje EP. Još jednom se pouzdanom pokazala pravilnost da odlična klupska sezona često znači potpuno suprotne nastupe u nacionalnom timu – Van Persi je promašio sve što se promašiti može u meču sa Danskom, a njegov bljesak protiv Nemaca stigao je i suviše kasno. Snajder kao da je bio iznerviran činjenicom da njegova dodavanja u prvom meču niko nije realizovao, pa je u preostala dva nestao sa terena. Roben, po običaju, nije najbolji pod pritiskom, a odbrana Holanđana odigrala je u skladu sa reputacijom – loše i nesigurno. Na prvi pogled, utisak je da ni atmosfera u ekipi nije bila na visokom nivou, što je takođe možda jedan od uzroka kraha Holanđana.

Ključni čovek: U negativnom smislu, selektor Bert van Marvijk. Uporno je odbijao da promeni taktiku i da upari najboljeg strelca Premijer lige (Van Persija) i najboljeg strelca Bundeslige (Huntelara), što je uticalo na igru, ali i na atmosferu u timu zbog nezadovoljstva Huntelara. Kada ekipa sa takvim imenima u napadu ne osvoji ni bod, najveći krivac za to nesumnjivo je selektor. Dodatno je odmoglo to što mu je starter u prva dva meča bio zet Mark van Bomel, direktno odgovoran za debakl protiv Nemaca.

Danska: Olsenova banda šokirala je svet i gurnula Oranje ka provaliji, ali im to nije bilo dovoljno za plasman u drugu fazu. Protiv Portugalaca presekla ih je Simlingova povreda, primili su dva naivna gola, ali su uspeli da stignu rivala, pre nego što ih je Varela kaznio za neozbiljnost u odbrani. Utisak je da je iskusni Morten potpuno taktički promašio protiv Nemaca, zatvorio je puteve ka svom golu, ali je odsekao sebi većinu ofanzivnih opcija. Opet, Danci su mogli dalje, da se Portugal nije razgoropadio. U bilo kojoj drugoj grupi učinak bi verovatno bio dovoljan za četvrtfinale, ali grupa smrti ne nosi takav nadimak uzalud. Podbacili su oni od kojih se najviše očekivalo – Denis Romedal i Kristijan Eriksen, potpuno van igre tokom celog turnira.

Ključni čovek: Kapiten je odigrao kapitenski. Danijel Ager potvrdio je da je u potpunosti sazreo, održavajući ekipu u igri do poslednjeg trenutka. Agerova čvrstina bila je temelj n akojem je izgrađena pobeda protiv Holanđana, koji su bukvalno izgurani iz šesnaesterca i naterani na ishitrene šuteve s distance. I u preostalim mečevima igrao je na vrhunskom nivou, omogućivši i tradicionalno nesigurnom Simonu Kjeru i nedovoljno iskusnom na ovom nivou Stefanu Andersonu da igraju iznad očekivanja.

Grupa C

Španija: Kao što se i očekivalo Španci su bili najbolji u grupi C, ali evropski i svetski šampion nije bio ni približno dominantan kao prethodnih godina. „Furija je delovala zainteresovanije za kontrolu igre nego za direktan napad, pa je uglavnom imala loptu, ali je samo protiv Republike Irske zabeležila sigurnu pobedu (4:0), dok se sa Italijom (1:1) i Hrvatskom (1:0) prilično mučila. Visente del Boske je često eksperimentisao u napadu, protiv Italije počeo je bez klasičnog centarfora, a ni u naredna dva meča nije koristio više od jednog golgetera. Međutim, igra napada i veznog reda nije bila problem za Španiju, ono što je slabije nego na prethodnim turnirima je odbrana koja nije olakšala posao evropskom i svetskom šampionu.

Ključni čovek: Pre dve godine bio je klasična rezerva i podrška sa klupe, na ovom prvenstvu pokretač španske mašinerije na EURO 2012 je Fransesk Sesk Fabregas. Da li zato što se vratio u domovinu, ili što je konačno sazreo kao igrač, Fabregas je u grupnoj fazi u potpunosti zasenio tamdem Andres Inijesta-Ćavi Ernandes koji je prethodnih godina bio kičma ovog tima. Gol protiv Italije i asistencija protiv Hrvatske samo su konkretizacija njegove uloge u sastavu najboljeg tima današnjice.

Italija: I pored novih potresa oko skandala sa nameštanjem mečeva, Italijani su ponovo pokazali mentalnu snagu i plasirali se u četvrtfinale. Remi sa Španijom (1:1) na otvaranju EP povećao je samopouzdanje, ali i ambicije “azura“, koji su spušteni na zemlju posle meča za Hrvatskom (1:1). Međutim, kada je bilo najpotrebnije Italijani su pokazali najviše, i pomalo sve iznenadili ubedljivom predstavom protiv Irske, koja se nije predala i pored eliminacije. Čezare Prandeli se najviše uzda u brojan vezni red, dok mu najveću neizvesnost predstavlja temperament Marija Balotelija, koji se jeste smirio, i najavio važnu ulogu u nastavku turnira.

Ključni čovek: Prandeli je čovek koji je uneo red u selekciju i pored svih negativnih spoljnih uticaja. Uspeo je da zaustavi špansku mašineriju, povukavši De Rosija u odbranu (da motri na rivalsku lažnu devetku), malo je podbacio ziheraškom igrom u drugom poluvremenu protiv Hrvatske, dok je u ključnom meču znao kad da na teren uvede problematičnog Marija Balotelija. Njegovi potezi biće ključni i u nokaut fazi i veliko je pitanje ima li u preostalih 7 rivala selektora koji toliko utiče na igru tima.

Hrvatska Hrabro. Ovom rečju može se opisati nastup ekipe Slavena Bilića u Ukrajini i Poljskoj. Ne bi bilo nezasluženo da su se “vatreni“ plasirali u četvrtfinale, sva tri meča su odigrali na maksimumu. Štaviše, moglo bi se reći da su Hrvati bili bliži iznenađenju protiv Španije, iako su samo Italijani imali prednost protiv “furije“. Komšije za eliminaciju krive sudije, arbitri možda i jesu presudili (mada su i sami iskoristili veliku sudijsku podršku u pobedi nad Irskom), ali ne može se reći da nisu sami propustili šansu da šokiraju sve. Od kada igraju samostalno pokazali su da se ne boje najjačih, već da naprotiv uživaju u mečevima sa njima, više nego bilo koja druga „mala“ reprezentacija na planeti. Iako su mnogi članovi izvesno povećali cenu na tržištu, komšije su pre svega bile tim, na koji navijači ponovo posle velikog takmičenja mogu da gledaju sa ponosom.

Ključni čovek: Svi su čekali da Luka Modrić pokaže šta ume, a u “kockastom“ dresu oduševio je momak iz senke, Mario Mandžukić. Napadač koji je skoro zapostavljen i u svom timu, glavom je razbio bedem Iraca, a onda u maniru najvećeg golgetera Italiji dao gol nakon što je loptu primio na pet metara. Možda je baš zbog „Slavonskog đilkoša“ najviše šteta što je Hrvatska već završila takmičenje.

Republika Irska: Ako se može pričati o razočaranjima onda je to Irska, ali pitanje je šta je moglo da se očekuje od ovog tima u ovakvoj grupi. Protiv Hrvatske (1:3) igrali su smušeno i tek u finišu pokazali da mogu da budu opasni, ali su u debaklu protiv Španije izgledali kao grupa kadeta pozvana na trening seniorskog tima. Čini se da je lošem utisku prilično kumovao i Trapatoni, tvrdoglavim držanjem za lošu postavku i pogrešne igrače (Endruz, Koks, Vilan). Obraz su sačuvali u poslednjem meču. Jesu poraženi sa 2:0, ali su iako već eliminisani hrabro i odgovorno odigrali protiv Italije, ne dozvolivši Azurima da dođu do rezultata koji im je sâm garantovao prolaz.

Ključni čovek: Irci jesu primili devet golova, ali taj učinak mogao je biti još crnji da na golu nije stajao Šaj Given. Sjajnim intervencijama sprečio je rivale da popravljaju gol razliku i pokazao da bi imao mesto i u mnogo snažnijoj reprezentaciji. U svakom slučaju, sjajni golman se odostojno oprostio od reprezentativnog dresa.

Grupa D

Engleska: Posle 16 godina Engleska je grupnu fazu završila bez poraza i neočekivano kao prvoplasirana stigla do polufinala. “Gordi Albion“ nije blistao, ali je dobio dva od tri meča i izbegao Španiju u nokaut fazi. Novi selektor, nevolje sa povredama, suspenzija Vejna Runija, sve te probleme ovaj tim je ipak uspeo da prebrodi i prođe dalje. Sigurno niko nije oduševljen igrom “tri lava“, ali titule ne osvaja onaj ko igra najlepše, nego onaj ko pobeđuje. Opšti stav javnosti u zemlji koja po pravilu traži dlaku u jajetu, je da je ekipa već nadmašila očekivanja. Međutim, sad kad je Španija izbegnuta, polufinale svima deluje dostižno, a tamo su opet Nemci...

Ključni čovek: Kapitenska traka očigledno je došla u prave ruke, Stiven Džerard je zaista bio vođa ovog tima. Na prvenstvu nije bilo igrača koji ima veći uticaj na igru svog tima, bilo kada diriguje napadom (po asistencija u svakom meču), bilo kada greši u odbrani (direktno kriv za jedini ispušten bod protiv Francuza). U trenutku kada su povrede desetkovale tim, a prvi napadač zbog suspenzije bio odsutan, Stivi Dži je uskočio kao u najboljim danima na Enfildu.

Francuska: Remi protiv Engleske je obećao mnogo, a rutinska pobeda nad Ukrajinom povećala ambicije. Međutim, poraz od Švedske (prvi posle 23 utakmice) malo je poremetio sve u redovima “trikolora“, ali njima je najvažnije da su konačno prošli grupnu fazu. To što ih tamo čeka Španija je najmanje važno, Francuska je konačno u nokaut rundi. Loran Blan moraće mnogo da radi na uigravanju odbrane, ali i realizaciji napadača, pre svih Karima Benzeme koji ukupno na poslednja dva EP ima 22 šuta ka golu, ali ni jedan pogodak.

Ključni čovek: Iznenadio je sve igrama u Njukaslu, ali njegovi nastupi na EP su već šokantni. Johan Kabaj je iz senke stigao do nacionalnog tima i postao ključni igrač u veznom redu. Odigrao je briljantno protiv Ukrajine, postigao i gol, te učinio da svi zaborave na mlitave nastupe Samira Nasrija i posebno Frenka Riberija, od kojih se očekivalo da nose ovu reprezentaciju. S obzirom da se Francuzi u sledećem meču sastaju sa Španijom čiji vezni red melje rivale, uloga Kabaja će biti ključna.

Švedska: Šveđani su u rukama imali sve tri pobede. Ako su protiv Ukrajine razočarali, od Engleske su poraženi nesrećno, a koliko zaista mogu pokazali su kada više nije bilo bitno, protiv Francuske. Na startu turnira su verovatno potcenili domaćina EP, posebno posle vođstva, i to ih je skupo koštalo. Da je zaista tako pokazao je pomenuti meč protiv “trikolora“ u kojem su Skandinavci razbili rivala i na častan način se oprostili od EP. Da su imali teži raspored, da su prvi meč igrati protiv Engleske ili Francuske, možda bi sada “vikinzi“ bili u četvrtfinalu. No, Šveđani su na ukrajinskim poljima pre tri veka izgubili imperiju, šta je jedno četvrtfinale u odnosu na to...

Ključni čovek: Jedna od retkih zvezda koja nije razočarala na ovom EP je onaj od koga se to zapravo najviše očekivalo, Zlatan Ibrahimović. Poznat po nezgodnom temperamentu i nadmenosti, centarfor Milana bio je pravi vođa švedskog tima što je pokazao kada nije bilo potrebe. Nakon poraza od Engleske i eliminacije, selektor Hamren je reprezentativcima dao slobodan dan, ali su oni predvođeni Ibrahimovićem svi došli na nedeljni trening. Već u utorak pregazili su Francusku, a šta ume Ibrahimović je pokazao sjajnim golom u tom meču. Šteta, samo to se može reći za Ibrahimovića i Švedsku.

Ukrajina: Nekako kao pre četiri godine, kada se od Švajcaraca očekivao prolaz, ali su Austrijanci ostavili bolji utisak, i ovog puta je na papiru sabiji domaćin pokazao više. Da su jedini pravi napadač i golman bili u formi kakvu su sâm Ševčenko i Šovkovski imali pre 6-7 godina, Ukrajinci su mogli i na čelo grupe. Ševa je ušao u istoriju sa dva gola u preokretu protiv Šveđana, kada su veliki potencijal pokazali bočni igrači Jarmolenko i Konopljanka. Francuzi su tako dobili upozorenje, ozbiljno su shvatili Ukrajince i iskoristili njihove slabosti sa dva gola u tri minuta. U poslednjem meču protiv Engleske sreća je na svaki način napustila domaćina, kako kod primljenog (tri odbitka na putu lopte od Džerarda do Runija), tako i kod postignutog gola (koji je volšebno previdela sudijska šestorka). Šteta za domaćine, šteta i za Devića

Ključni čovek: Ševčenko se od žuto-plavog dresa oprostio na silan način, turnirom na kojem je bio jedini strelac za Ukrajinu, iako je odavno u drugoj polovini triesetih. Možda više nije uticajan kao pre, možda ne trči kao strela, a i prijem lopte ga izdaje, ali je ubilački instinkt dokazao protiv Šveđana, kad je najviše timu na šampionatu dao dva gola glavom samo zato što se fantastično kretao. Igrača kakav se retko rađa Ukrajinci verovatno dugo neće uspeti da zamene adekvatno.