Predmeti Pabla Nerude izloženi u Madridu

Mala morska bića, puževi i školjke iz veličanstvene kolekcije Pabla Nerude, prvi put su izloženi u centru Madrida, u Institutu Servantes. Čileanski pesnik i nobelovac Pablo Neruda (1904–1973) ove predmete, koji su podsticali njegovu pesničku maštu, za svoj pedeseti rođendan darovao je Univerzitetu Santjago de Čile.

Postavku prate odabrane knjige iz privatne kolekcije pesnika, i to one retke knjige na temu mora i okeana sveta (koje su takođe darovane čileanskom prestoničkom univerzitetu), zatim brižljivo pripremljene pesme iz njegovih zbirki poezije i 400 primeraka školjki i puževa, iz najneobičnijih delova sveta gde je pesnik putovao i obitavao. Tu su puževi iz Kine, sa Filipinskih ostrva, iz Japana, ali i sa obala baltičkih mora, kubanski račići crvene boje, školjke s prelivima duginih boja, primerci čudesno tamnoljubičastih nijansi i „prozirno plavi poput karipskih plesačica”, kako je pesnik zapisao u svojim „Razmišljanjima sa Crnog ostrva” (jednom vidu ispovedne i lirske memoarske proze), kojima se poentira ovakva postavka. Neruda, pre svega upamćen kao pesnik prirode u istoriji književnosti, od same prirode uzima najneverovatnije oblike i boje koji nastaju u njoj, kako bi opevao postojanje i boravište čoveka na Zemlji.

Kako ističe kustos izložbe Pedro Nunjes, u nauci je poznat taj spiralni oblik potpuno savršenih matematičkih proporcija koji je osnova skoro svih puževa, i uopšte morskih mekušaca. Čileanski pesnik je upravo u tom prirodno izvajanom obliku i formi pronašao ceo magični ključ razumevanja univerzuma i metaforu raznovrsnosti i lepote sveta. Zbog njih je Neruda, kako sam kaže u svojim ispovestima, putovao i do Meksika, obilazio najzabačenije pijace sveta, trgovao i kupovao poput pravog zanesenjaka i zaljubljenika, od svojih prijatelja, kad god bi išli na neka daleka putovanja tražio da mu donesu retke primerke. Na izložbi se nalaze školjke koje je Neruda dobio na poklon od Rafaela Albertija (španskog pesnika takođe morskih, ali više mediteranskih motiva, poznata je njegova zbirka „Mornar na kopnu”), ali i oni koji su ispisani stihovima samog čileanskog pesnika.

Vremenom, kako se umnožavala njegova kolekcija, kako je među policama knjiga bivalo sve više školjki, na radnim stolovima sve više puževa, najneobičnijih oblika i kolorita, u vitrinama najraznovrsnijih primeraka mekušaca, koji su već počinjali da preplavljuju postojeći prostor, pesnik ih je sabrao u raritetnu zbirku i poklonio svom matičnom fakultetu, koja danas broji preko 9.000 ovih „pesničkih eksponata”. U zapisu o tome zašto tu „penu od sedam mora” poklanja univerzitetu, ne bi li se makar time odužio toj instituciji i svom narodu, Neruda kaže: „Nikada neću zaboraviti sa kolikim žarom sam iz mora izvadio primerak espondulus roseo. Takođe vrlo živo se sećam trenutka kada je Muzej u Pekingu otvorio svoju najsvetiju škrinju mekušaca iz Kineskog mora da bi mi poklonio drugi od jedina dva primerka vrste thatceria mirabilis”. Uz huk mora, posetioce izložbe prati i topli glas pesnika Nerude, koji recituje svoje stihove iz „Boravišta na zemlji”.