Najmlađe ostrvo na svetu nastalo je preko noći /VIDEO

Zbog pepela u vazduhu letovi su bili preusmereni. Kada se pepeo konačno spustio u januaru 2015, novo ostrvo visoko oko 120 metara izronilo je između dva stara ostrva.

Novoizgrađeno ostrvo, neslužbeno poznato kao Hunga Tonga-Hunga Ha'apai prema imenima susednih ostrva, trebalo je da postoji svega nekoliko meseci. Nova istraživanja kažu da će potrajati i do 30 godina, piše NASA.

Hunga Tonga-Hunga Ha'apai je prvo ostrvo ovog tipa koje je nastalo u savremenoj satelitskoj eri, što daje naučnicima neverovatnu sliku iz svemira njegovog ranog života i evolucije.

Nova studija pruža uvid u dugovečnost i eroziju koja oblikuje nova ostrva. Razumevanje tih procesa moglo bi takođe da pruži uvid u slične procese u drugim delovima Sunčevog sistema, uključujući Mars.

"Vulkanska ostrva su od najjednostavnijih oblika zemljišta", izjavio je autor istraživanja Džim Gervin, naučnik NASA.

"Naš interes je da izračunamo koliko se krajolik menja s vremenom, posebno volumen, koji se samo nekoliko puta merio na drugim takvim ostrvima. To je prvi korak za razumevanje stope i procesa erozije i dešifrovanje zašto je ostrvo preživelo duže nego što je većina ljudi očekivala."

Ovo je treće vulkansko ostrvo, popularno nazvano surtsejan, u poslednjih 150 godina, koji je nastao i traje više od nekoliko meseci. Surtsejan je ostrvo koje je počelo da se formira tokom slične podmorske erupcije nedaleko od obale Islanda 1963. godine.

Od nastanka praćen je mesečnim, satelitskim posmatranjima visoke rezolucije, i to optičkim senzorima i radarom koji vide kroz oblake. Upozoreni na vulkansku erupciju pomoću Naasinog rapid respouns programa, Gervin i njegove kolege usmerili su satelite na posmatranje ostrva čim se završila erupcija.

Koristeći ovu sliku, istraživački tim je napravio trodimenzionalne karte topografije ostrva i proučavao menjanje obala i volumena iznad nivoa mora. Tim je izračunao dva moguća scenarija koja utiču na životni vek ostrva.

Prvi je slučaj ubrzane erozije abrazijom talasa, koja bi destabilizovala konus u šest do sedam godina, ostavljajući samo kopneni most između dva susedna i starija ostrva. Drugi scenario pretpostavlja sporije stope erozije, koje ostavljaju konus netaknutim oko 25-30 godina.

Najdramatičnije promene na ostrvu dogodile su se u prvih šest meseci.

U početku novo ostrvo je bilo relativno ovalno i spojeno sa susednim ostrvom na zapadu. Međutim, do aprila analiza satelitskih slika otkrila je da se njegov oblik dramatično promenio.

"Te hridi vulkanskog pepela prilično su nestabilne", izjavio je stručnjak za daljinsko istraživanje koautor istraživanja Den Slejbek opisujući stene na južnoj strani ostrva.

U maju, jugoistočnu stranu unutrašnjeg kratera isprali su talasi, otvarajući jezero prema okeanu. U tom trenutku Gervin i Slejbek pomislili su da je ovo kraj ostrva. Ali do juna, satelitski snimci pokazali su da je formiran peskoviti sprud, zatvarajući krater.

Dok je ostrvo nastavilo da se razvija, do kraja 2016. godine bilo je stabilnije. Ostrvo takođe može da pomogne istraživačima da shvate vulkanske funkcije na Marsu, koje izgledaju slično.

"Sve što saznamo o onome što vidimo na Marsu temelji se na interpretaciji fenomena Zemlje", rekao je Gervin.

"Mislimo da su se na Marsu dogodile erupcije u vreme kada su postojala područja trajne površinske vode. Možemo iskoristiti ovo novo ostrvo, njegovu evoluciju kao način testiranja da li bilo koji od ostrva na Marsu nudi dokaze okeanske sredine."