Kako bi izgledao izlazak Grčke?

Po jednom scenariju, grčke vlasti trebalo bi da se dogovore s ostalim članicama evrozone o datumu izlaska i početku upotrebe nove valute (koju naziva nova drahma), piše list.

To bi značilo da od tog dana sve javne plate, ugovori i penzije moraju da budu isplaćivane u drahmama. Bankovni depoziti takođe će biti zamenjeni. Vlasti će morati da donesu odluku o početnom odnosu za konverziju valute evra u novu drahmu, na primer jedan prema jedan, a nakon toga će ostaviti da tržište valuta određuje vrednost nove drahme. Ovo vrlo verojatno može rezultirati oštrom devalvacijom. Ako Grci predviđaju ovako nešto, onda im je jasno da postoji rizik od povećanog povlačenja banaka i odlaska kapitala.

To bi eventualno podrazumevalo da se nivo grčkih proizvoda i usluga ponovo vrati na nivo međunarodno veoma atraktivnih. Šta bi se dogodilo tada zavisilo bi od toga kako donosioci odluka, Grčka centralna banka i sami Grci, budu reagovali na devalvaciju, zato što bi kompetitivne koristi od devalvacije lako mogla da pojede inflacija.

Gotovo sigurno, evro bi bio najvrednije sredstvo plaćanja, sve dok građani ne bi imali jasnu ideju o tome kakva je stvarna vrednost nove drahme. Grčka bi možda čak i želela zadržati evro kao službeno sredstvo plaćanja, kao u Crnoj Gori. Ali banke ne bi imale pravo da pozajmljuju evro od Evropske centralne banke, a Grčka bi logično izgubila vrlo vredno mesto u Upravnom odboru ECB-a.

Dug bi uglavnom pao u dve kategorije: novac koji vlada duguje vlasnicima državnih obveznica i službenim kreditorima, i novac koji bankarski sistem duguje ECB. Kako su oba ova tipa dugova pod ingerencijom međunarodnog prava, oni bi morali da budu restrukturirani u pregovorima. Domaći bi dug verovatno bio zamenjen u novim drahmama.

Privatnici bez mogućnosti da povećaju finansiranje i suočeni s ogromnom skalom poremećaja u platnom sustavu, potencijalno će se suočiti s ogromnim brojem gašenja poslova. Čim pre mogućnost grčkog izlaska iz evrozone postane izvesna, postojaće rizik od toga da će banke bežati iz zemlje, a time i onemogućavati buduće finansijere da uđu, javne ili privatne, kroz instrumente i ugovore u skladu sa grčkim zakonima.

Vlasnici postojećih dominatnih evro -ugovora po grčkim zakonima, želeće da izbegnu konverziju u novu drahmu nakon oštrog potcenjivanja valute, recimo od Citigroupa, C- 1,24%.

To je trenutak kada sve postaje veoma komplikovano. Sad su banke tehnički nesolventne, zato što moraju da prihvate teške gubitke zbog razmene obveznica ranije ove godine. Ali pod okriljem paketa pomoći, one su trebale da prime novi kapital, ali on još nije isplaćen. U međuvremenu su kreditori stavili sa strane 35 milijardi evra, za ono što se zove „kolateralano poboljšanje“, neka vrsta zaštite koja omogućava ECB-u da se pretvara da zapravo ne pozajmljuje novac nesolventnim bankama.

To je ono što omogućava grčkim bankama da pozajmljuju evre od ECB-a. Ako bi nova grčka vlada htela da napusti evropsku monetarnu uniju pre nego što proces rekapitalizacije bude kompletiran, onda bi stvari zaista mogle biti u neredu. ECB bi mogla završiti sa i do 160 milijardi evra bezvrednih pozajmica i obveznica u rukama.

Portugal i Irska su, kao Grčka, primaoci finansijske pomoći iz zemalja evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda. Grčki izlaz iz evrozone mogao bi da uslovi još veći pritisak na ove dve zemlje. Portugal i Irska već čekaju da dobiju svežu finansijsku pomoć u nekoj formi.